B I L T E N V E S T I
13. JUL 2001.
JUGOSLAVIJA-SVET
EU ZABRINUTA ZBOG PRETNJI REFORMISTIMA U VLASTI U BEOGRADU
BRISEL, 12. jula 2001. (Beta) U krugovima Evropske unije u
Briselu
se izrazava vidna zabrinutost zbog pretnji da trenutna politicka
nestabilnost ugrozi "strucnoreformisticku ekipu" u vlasti u Beogradu,
koja
je dosad bila "vrhunski sagovornik" Evropskoj komisiji, Svetskoj banci i
medjunarodnoj zajednici.
Jer, rekli su danas evropski i diplomatski izvori agenciji Beta
u
Briselu, to bi moglo odloziti, a mozda i dovesti u pitanje tek pokrenuti
ekonomski i demokratski oporavak SR Jugoslavije, i to u casu kad su
spremni
i projekti i milijardu i 300 miliona dolara sredstava prikupljenih na
nedavnoj donatorskoj konferenciji.
A to je samo pocetak, buduci da EU planira da do 2006. ulozi
cetiri milijarde i 650 miliona evra u podrucje Zapadnog Balkana, od cega
bi
polovina sredstava bila namenjena SRJ. Konacnu odluku o posebnoj
makroekonomskoj pomoci SRJ od 300 miliona evra treba u ponedeljak u
Briselu
da usvoje sefovi diplomatija evropske petnaestorice.
Jugoslavija je upravo "krupnim koracima" krenula i u
priblizavanje
EU kroz proces stabilizacije i asocijacije i prvi sastanak radne grupe
EU
SRJ u tom cilju se odrzava 23. jula u Beogradu. Pitanje sastava novog
ili
novih kabineta je, isticu evropski predstavnici, savrseno unutrasnja
stvar
zemlje i njenih politickih snaga.
Ali one ne bi smele "podleci sasvim trenutnim politickim
interesima koji bi se sasvim ubrzo, pre svega zbog socijalne situacije,
pokazali katastrofalnim po njih same". Moraju imati na umu da Evropska
unija i medjunarodna zajednica zele da, bez obzira na licnosti kao
licnosti, imaju "kvalifikovane, valjane sagovornike", jer se samo tako
moze
obezbediti dalji nastavak projekta ekonomske i politicke obnove i
oporavka
Srbije i SR Jugoslavije.
Samo tako u Jugoslaviju moze doci prikupljeni novac donatora i,
sto je jos vaznije za dugorocni moguci snazniji razvoj zemlje, vidljivo
nuzne privatne investicije. Jer Milosevicev rezim je srpsku i
jugoslovensku
privredu opustosio, a drugi izvori finansiranja oporavka Jugoslavije ne
postoje.
Pozivi medjunarodnim finansijskim organizacijama da
reprogramiraju
i delom otpisu jugoslovenske spoljne dugove, koje su uputili predstavnik
Medjunarodnog monetarnog fonda i, takodje, sef americke delegacije na
Donatorskoj konferenciji za SRJ, 29. juna u Briselu, jasno potvrdjuje
koliki korak napred je vec ucinjen.
To govori i koliko su sad porasli izgledi da Srbija i SRJ
"ponovo
izgrade svoju zemlju na modernim temeljima i, posle tolikih godina
patnji,
obezbede mnogo bolji zivot svom narodu".
Ovi zvanicnici ukazuju na "ogroman napor strucnjaka u saveznoj
vladi na celu s potpredsednikom Miroljubom Labusom, isto kao i srpske i
crnogorske vlade, u promeni zakonskog okvira i makroekonomske pripreme
za
apsolutno neophodne temeljite ekonomske i demokratske promene".
Zato su Evropska unija i medjunarodna zajednica i ocenili kao
"odlican" ceo ovaj plan i delom obavljeni posao reforme tranzicije i
izdvojili "zamasnu svotu" sredstava u ubedjenju da Srbija i cela SR
Jugoslavija "sada imaju veoma dobre izglede da temeljite promene izvrse
jos
mnogo brze nego ostale zemlje na Istoku i Jugu Evrope".
Uostalom, podvlaci se u Briselu, ceo program oporavka,
predstavljen na Donatorskoj konferenciji, zajedno su izradili Evropska
komisija, Svetska banka, savezna jugoslovenska vlada i srpska i
crnogorska
vlada. To bi moralo znaciti i da je opredeljenje za demokratske
politicke i
ekonomske reforme i tranziciju u Srbiji i Crnoj Gori "apsolutno i
neopozivo" za politicke i ekonomske snage na vlasti u Beogradu i
Podgorici.
Izvori u Briselu su podvukli da bi zaustavljanje ovog procesa
"bio
poraz za sve i za nas u Evropskoj uniji, ali narocito za ljude u
Jugoslaviji koji su izvojevali onako sjajnu politicku pobedu nad
pogubnim
Milosevicevim rezimom u oktobru prosle godine i koji su dosad tesko
trpeli
posledice prvih zahvata reforme i tranzicije u ocekivanju da se njihov
zivot ubrzo osetno poboljsa".
Kroz "tegobne trenutke reforme i tranzicije se jos mora proci
da
bi narod u SR Jugoslaviji krajem godine mogao da oseti prvi boljitak",
kazu
evropski sagovornici i diplomati koji smatraju da je to "realno" i da bi
u
drugoj godini reforme i, pod uslovom da se sa projektima nastavi "na
pravi
nacin", doslo do daljeg postepenog poboljsanja.
A za to je potrebna i politicka stabilnost, "volja i jasna
vizija
onih koji stoje na celu zemlje i odlucuju o sudbini naroda".
OEBS-SRJ- SVIMER: SRJ CE USKORO BITI PRIMLJENA U SAVET EVROPE
BEC, 12.jula 2001.(Beta) Generalni sekretar Saveta Evrope (SE)
Valter Svimer izrazio je danas u Becu uverenje da ce SRJ veoma brzo biti
primljena u SE.
"Odobravanje statusa specijalnog gosta Skupstini SRJ u
Parlamentarnoj skupstini, kao i u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti
u
Evropi, bio je znacajan korak u integraciji SRJ u Savet Evrope", rekao
je
Svimer u obracanju Stalnom savetu OEBSa.
"Mi trenutno radimo na primeni programa za saradnju sa SRJ, sa
ciljem olaksavanja njenog pristupa SE, kazao je on i precizirao da se
taj
program bavi usaglasavnjem jugoslovenskog zakonodavstva sa Evropskom
konvencijom o ljudskim pravima i evropskim normama.
Svimer je posebno pozdravio izrucenje bivseg jugoslovenskog
predsednika Slobodana Milosevica Tribunalu u Hagu, ocenivsi da su
jugoslovenske vlasti time pokazale privrzenost pravu i vladavini
zakona. On je takodje rekao da je izrucenjem Milosevica
uklonjena
najveca prepreka za integraciju SRJ u Evropu, kao i njen prijem u
punopravno clastvo SE.
Ambasador SRJ pri OEBSu Branislav Milinkovic rekao je, u
obracanju
predstavnicima 55 zemaljacclanica te organizacije, da je tokom
poslednjih
sest meseci postignut napredak po svim tackama rezolucije Parlamentarne
skupstine SE od 22. januara ove godine.
On je podsetio da je to telo pozvalo jugoslovensku vladu da se
angazuje na polju demokratskih reformi u zemlji, resavanju problema na
jugu
Srbije, pitanju saradnje sa haskim Tribunalom i u oblasti pomirenja sa
albanskom zajednicom.
Valter Svimer je rekao da ce Savet Evrope nastaviti aktivosti u
okviru Pakta stabilnosti i dati dalji doprinos u primeni Rezolucije 1244
Saveta bezbednosti UNa na Kosovu.
"Situcija na Kosovu je i dalje veoma krhka i jesenji izbori
bice
kljucan test za demokratski napredak, kao i mogucnost za stanovnistvo
Kosova da iskorisiti svoje pravo na glasanje", rekao je Svimer.
On
je dodao da ce Savet Evrope, u skladu sa zahtevom UNMIKa i OEBSa,
sprovesti
medjunarodno nagledanje registracije glasaca iz svih etnickih zjednica,
"bilo na teritoriji Kosova, Srbije ili Crne Gore". Svimer je
upoznao
Stalni savet OEBSa da je imenovao Ovena Mastersa za sefa posmatracke
misije
SE u SRJ.
Generalni sekretar Saveta Evrope je ocenio da i dalje postoji
razlog za ozbiljnu zabrinutost zbog situacije u Makedoniji. On je dodao
da
je Parlamentarna skupstina SE uspostavila "ad hoc" komitet koji ce iduce
nedelje boraviti u Makedoniji i podneti izvestaj na narednoj plenarnoj
sednici zakazanoj za septembar. U svom obracanju Stalnom savetu OEBSa,
Svimer je izrazio zaljenje sto Skupstina Bosne i Hercegovine jos nije
usvojila izborni zakon, sto je "glavni predusov za prijem jedne zemlje u
SE".
ALEKSANDRA JOKSIMOVIC U MINHENU POTPISALA PROTOKOL O SARADNJI
BERLIN, 12. jula (Tanjug) Pomocnik SMIP-a Aleksandra
Joksimovic i
sef Odeljenja za medjunarodnu saradnju Drzavne kancelarije nemacke
savezne
pokrajine Bavarske Hans Majer potpisali su danas u Minhenu protokol o
obnavljanju i intenziviranju saradnje Srbije i Bavarske u vise znacajnih
oblasti.
Aleksandra Joksimovic i Hans Majer su, istovremeno,
kopredsednici
Stalne srpskobavarske komisije, mesovitog tela za saradnju koje nije
funkcionisalo punih deset godina.
"Neposredna saradnja je sada ponovo uspostavljena i nadam se
vrlo
plodotvornim rezultatima", izjavila je Joksimovic Tanjugu u Berlinu, u
telefonskom intervjuu iz Minhena.
Kao oblasti saradnje, u kojima je dogovoreno vise zajednickih
projekata, definisani su prosveta, nauka i kultura, poljoprivreda i
zastita
okoline, privreda, saobracaj i turizam, zdravstvo i socijalna pitanja i,
najzad, unutrasnji poslovi i pravosudje.
Robna razmena izmedju Srbije i Bavarske iznosila je pre jedne
decenije 2,5 milijardi dolara, a danas je gotovo na nuli.
Sagovornici Aleksandre Joksimovic dali su joj, medjutim, danas
uveravanja da ta nemacka pokrajina zeli da ona cifra iz proslosti bude
brzo
ne samo dostignuta, vec i prevazidjena.
Bavarska je spremna da Srbiji pomogne u mnogim domenima,
ukljucujuci pomoc radi sto brzeg ukljucivanja u evropsku integraciju i
pomoc u oblasti socijalnih institucija (radi smanjivanju siromastva).
U tom kontekstu treba videti i obecanje Minhena da do jeseni
isporuci Srbiji pomoc u lekovima i medicinskoj opremi u vrednosti oko
400.000 maraka.
Aleksandra Joksimovic je iskoristila boravak u Minhenu i za
razgovore s bavarskom ministarkom prosvete Monikom Holmajer (cerkom
nekadasnjeg bavarskog politickog prvaka Franca Jozefa Strausa) i
generalnim
direktorom Geteovog instituta Nilsom Hofmanom, a razgovarala je i s
najvisim funkcionerima bavarske drzavne radiotelevizije (BR) i fondacije
"Hans Sajdel".
"U BR je dogovoreno da generalni direktor Radiotelevizije
Srbije
(RTS) Aleksandar Crkvenjakov dodje u Minhen sa ekipom svojih eksperata
radi
upoznavanja s najnovijom medijskom tehnologijom, dok je fondacija 'Hans
Sajdel' obecala, zasad jos nepreciziran broj stipendija za nase mlade
ljude
koji zele da studiraju na Univerzitetu u Minhenu", izjavila je
Joksimovic,
veoma zadovoljna posetom Minhenu.
Bavarska je, pogodan partner za saradnju sa Srbijom, jer je to
pokrajina koja je nekada bila najsiromasnija, a danas jedna od
najbogatijih
u Nemackoj.
"Iskustvo Bavarske na putu od siromastva do bogatstva moze biti
dragoceno i za Srbiju", ocenila je gospodja Joksimovic.
Pomocniku saveznog ministra za inostrane poslove je, na kraju,
prenet poziv bavarskog premijera Edmunda Stojbera srpskom kolegi Zoranu
Djindjicu da na jesen zvanicno poseti Bavarsku, zajedno sa ministrima
finansija, privrede i unutrasnjih poslova.
OD SLEDECE NEDELJE OTVARANJE PONTONSKOG MOSTA
BEOGRAD, 12. jula 2001. (Beta) Ministar za saobracaj i
telekomunikacije Vlade Srbije Marija Raseta Vukosavljevic izjavila je
danas
da ce najverovatnije od naredne nedelje, jedanput nedeljno biti otvoren
pontonski most kod Novog Sada kako bi se propustali brodovi koji plove
Dunavom.
"Otvaranje pontonskog mosta predvidjeno je sve dok most
'Sloboda'
ne bude u mogucnosti da preuzme saobracaj", rekla je ministarka na
konferenciji za novinare odrzanoj povodom sastanka radne grupe za Dunav
koji je odrzan u okviru inicijative za saradnju u jugoistoicnoj Evropi
(SECI).
Prema njenim prognozama Dunav ce biti plovan u martu ili aprilu
sledece godine.
Ministarka je rekla da drzave u okruzenju dnevno izgube oko
milion
dolara zbog toga sto je Dunav blokiran za plovidbu i slozila se da je
rok
za ciscenje Dunava veoma dug.
Koordinator SECIa Edgar Busek rekao je da su na danasnjem
sastanku
razmatrani projekti za poboljsanje vodenih puteva u koje su ukljuceni
Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija i Svetska banka. Busek je
rekao da projekti predvidjaju poboljsanje elektronskih i telefonskih
linija
u regionu, kao i bolje koriscenje transporta u dunavskoj zoni.
Profesor na Masinskom fakultetu u Beogradu Dejan Radojicic bice
zaduzen za upravljanje projektima u Jugoslaviji, rekao je Busek.
Radojicic je rekao da Dunav pruza mnogo vise, od obicnog
plovnog
puta i da treba misliti na period kada ce Dunav biti plovan.
Govoreci o projektima koji su danas predstavljeni na sastanku,
Radojicic je rekao da jedan od projekata predvidja utovar kamiona na
brodove koji ce zatim biti transportovani Dunavom kroz zemlje Evropske
Unije, cime ce biti izbegnuta brojna ogranicenja koja te zemlje namecu
teretnim vozilima iz istocne Evrope.
SRJ-RS: SPORAZUM O POMOCI IZMEDJU MINISTARSTAVA ODBRANE SRJ I RS
BEOGRAD, 12. jula 2001. (Beta) Ministri odbrane SRJ i Republike
Srpske (RS) Slobodan Krapovic i Slobodan Bilic potpisali su danas u
Beogradu sporazum o statusnomaterijalnoj pomoci saveznog ministarstva
odbrane kolegama u Republici Srpskoj.
Kako se navodi u saopstenju ministarstva odbrane SRJ,
sporazumom
se predvidja finansijska pomoc pripadnicima 30. Kadrovskog centra
ministarstva odbrane u RS, kao i pomoc u socijalnom osiguranju,
skolovanju
i strucnom usavrsavanju kolega u tom ministarstvu.
Sporazum je potpisan na osnovu obaveza iz Dejtonskog i
Sporazuma o
specijalnim vezama izmedju SRJ i RS, navedeno je u saopstenju.
SRJ-ITALIJA: DONACIJA ITALIJANSKE VLADE ZA NASE SOCIJALNE USTANOVE
BEOGRAD,12. jula (Tanjug) Nova donacija italijanske vlade,
vrednosti cetiri miliona nemackih maraka, namenjena je za 66 domova za
nezbrinutu i decu ometenu u razvoju, kao i ustanova za starije osobe
sirom
Srbije, izjavila je danas republicki ministar za socijalna pitanja
Gordana
Matkovic.
Ona je na konferenciji za novinare objasnila da je Specijalni
tim
za socijalnu zastitu, koji je formiralo republicko Ministarstvo za
socijalna pitanja, uz tehnicku i finansijsku podrsku Generalne direkcije
Odeljenja za razvoj Ministarstva za spoljne poslove Italije
Cooperazione
Italiana, utvrdio najprioritetnije potrebe na osnovu potrazivanja nasih
institucija.
Na osnovu toga, italijanska vlada uputila je pomoc koja se
sastoji
ne samo od lekova dovoljnih za sledecih osam meseci, vec i ves masina,
frizidera, zamrzivaca i drugih aparata, od koji su mnogi u ovim ustanova
bili u kvaru, rekla je Matkovic.
U ovu pomoc ukljuceni su i kompjuteri, pa ce svaka od 66
ustanova
dobiti po jedan racunar, rekla je ona, dodajuci da u okviru donacija
postoji i deo investicija namenjen za nabavku uredjaja za operativnu i
fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.
Napominjujuci da je saradnja, od novembra prosle godine,
republickog Ministarstva za socijalna pitanja i Corporazione Italiana
za
primer, ambasador Italije u SRJ Djovani Karacolo di Vjetri rekao je da
je
ucinjeno sve da se sto pre dobiju sredstva namenjena nasim ustanovama.
U naredne cetiri nedelje ustanovama socijalne zastite
isporucice
se hrana i lekovi, nabavljeni putem javnih licitacija, a ukupna vrednost
toga je, zajedno sa italijanskom donacijom, oko 10 miliona maraka.
MISIJA MMF DVE NEDELJE U BEOGRADU
BEOGRAD, 12.jula 2001 (Beta) Redovna misija Medjunarodnog
monetarnog fonda (MMF) doputovala je u Beograd i danas zapocela
razgovore u
Narodnoj banci Jugoslavije (NBJ), saopstila je jugoslovenska centralna
banka.
Misija ce u Beogradu boraviti do 26.jula u kom periodu ce biti
obavljena analiza obaveza preuzetih stendbaj aranzmanom SRJ sa MMFom kao
uslov za povlacenje druge transe kredita u septembru. Jugoslovensku
delegaciju predvodi guverner NBJ Mladjan Dinkic, a Misiju MMFa Emanuel
Zervudakis. U danasnjim razgovorima su ucestvovali i ministar finansija
u
Vladi Srbije Bozidar Djelic i ministar finansija u Vladu Crne Gore
Miroslav
Ivanisevic.
PORTUGAL-KRAPOVIC: AMBASADOR PORTUGALA U OPROSTAJNOJ POSETI KOD
KRAPOVICA
BEOGRAD, 12. jula 2001. (Beta) Savezni ministar za obranu
Slobodan
Krapovic primio je danas u oprostajnu posetu ambasadora Portugala u SR
Jugoslaviji Antonija Tanzera Koreu (Antonio Tanger Correa), saopstio je
danas ministarstvo za odbranu. Krapovic je ambasadoru Portugala zahvalio
na
dosadasnjoj saradnji, koja je ocenjena veoma uspesnom i izrazio uverenje
da
ce ona biti nastavljena, navodi se u saopstenju. Tokom susreta je
istaknuto
da su "odnosi izmedju oruzanih snaga Portugala i Vojske Jugoslavije u
proteklom periodu znatno unapredjeni i da postoje mnoge oblasti u kojima
se
oni i ubuduce mogu razvijati u obostranom interesu".
SR JUGOSLAVIJA-FORMIRANJE NOVE SAVEZNE VLADE
DOS-SASTANAK: POCEO SASTANAK PREDSEDNISTVA DOS-A
BEOGRAD, 12. jula 2001. (Beta) Sastanak Predsednistva DOSa na
kojem bi trebalo da se razgovara o buducim odnosima izmedju Srbije i
Crne
Gore poceo je veceras nesto posle 20 casova u Palati Federacije u
Beogradu.
Snimatelji kojima je bilo dozvoljeno da snime pocetak sastanka
rekli su novinarima ispred Palate Federacije da su uocili lidere svih
clanica DOSa, kao i druge visoke funkcionere partija te koalicije.
Novinarima nije dozvoljen ulazak u Palatu Federacije.
Na vecerasnjem sastanku trebalo bi, kako je danas najavio
potpredsednik Demokratske stranke i savezni ministar unutrasnjih poslova
Zoran Zivkovic, da budu "rasciscene sve dileme" u vezi sa formiranjem
nove
savezne vlade.
Jedan od lidera DOSa Vladan Batic rekao je da ce ta koalicija s
jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom veceras razgovarati i
o
formiranju delegacije za razgovore sa predstavnicima Crne Gore o
buducnosti
federacije.
On je dodao da ce DOS insistirati da u te razgovore bude
ukljucen
i Kostunica, a ne samo predstavnici vlada dve republike. U petak bi,
kako
je najavljeno, trebalo da pocnu razgovori DOSa sa crnogorskom koalicijom
"Zajedno za Jugoslaviju".
BEOGRAD, 13. jula 2001. (Beta) Lideri DOSa dogovorili su se u
cetvrtak uvece da nova Savezna vlada ima manji broj ministarstava i da
ona
budu ravnopravno rasporedjena izmedju DOSa i crnogorske koalicije
"Zajedno
za Jugoslaviju".
Nakon sastanka Predsednistva DOSa u Palati Federacije,
predsednik
Jugoslavije Vojislav Kostunica rekao je da su se lideri DOSa dogovorili
da
nova Savezna vlada treba da ima "politicki autoritet" kako bi pripremila
buduci Ustav SRJ i nastavila politiku integracije SRJ u medjunarodne
ekonomske institucije.
Prema njegovim recima i recima srpskog premijera Zorana
Djindjica,
nova vlada imala bi 10 ili 12 ministarstava i bila bi paritetno
sastavljena
od predstavnika DOSa i crnogorske koalicije "Zajedno za Jugoslaviju".
Predsednik Kostunica je kazao da je dogovoreno da nova vlada bude
paritetna, odnosno da ne postoji mogucnost da jedna strana bude
preglasana.
On je kazao i da je sada najvaznije da bude postignut dogovor o
Saveznoj vladi, nakon cega bi trebalo da pocnu razgovori sa "vecinskim
delom u Crnoj Gori" o buducoj zajednickoj drzavi.
Prema recima predsednika SRJ, najkraci put za razresenje
ustavne
krize u Jugoslaviji jeste da Savezna skupstina, na osnovu dogovora svih
politickih cinilaca u Srbiji, Crnoj Gori i SRJ, usvoji predlog novog
ustava, nakon cega bi sa njim trebalo da se, po ustavom predvidjenoj
proceduri, saglase i republicke skupstine.
Na taj nacin skupstine obe republike bile bi ukljucene u
postupak
donosenja i promene ustava, kazao je Kostunica i dodao da bi nakon toga
mogli da budu raspisani savezni izbori po novom ustavu.
On je rekao i da je dogovoreno i da DOS i Koalicija "Zajedno za
Jugoslaviju" ubuduce usaglaseno istupaju, odnosno da to cine kao sira
koalicija sastavljena od dve manje.
Na pitanje koga bi licno voleo da vidi na mestu novog saveznog
premijera, Kostunica je kazao da bi to bio uticajni funkcioner
Socijalisticke narodne partije (SNP), jer to mesto pripada Crnoj Gori i
najvecoj partiji u toj republici, kao i zbog toga sto bi ta licnost
trebalo
da ima "veliki politicki autoritet". Premijer Srbije Zoran Djindjic
kazao
je da ce nova vlada biti jeftinija i da bi DOS voleo da u njoj bude
deset
ili najvise 12 ministarstava.
On je kazao da ce DOS predloziti da budu ukinuta ministarstva
koja
postoje na nivou republika, kao sto su ministarstvo poljoprivrede,
zdravlja, vera, telekomunikacija i unutrasnje ekonomske politike.
Djindjic je rekao i da ce veceras razgovarati sa
potpredsednikom
Savezne vlade u ostavci Miroljubom Labusom o njegovom buducem ucescu u
vladi.
Prema njegovim recima, ako sastanak sa Labusom i sutrasnji
sastanak sa predstavnicima koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" budu
uspesni,
vec sledece nedelje bice poznati struktura, personalni sastav i zadaci
nove
Savezne vlade. Vlada bi potom tokom leta sastavila koncept reforme
savezne
drzave i vremenski plan daljeg ukljucivanja SRJ u medjunarodne
finansijske
organizacije.
Premijer Srbije kazao je da bi razgovori o buducoj zajednickoj
drzavi trebalo da budu vodjeni izmedju predstavnika Srbije, Crne Gore i
SRJ, te da je jedna drzava "linija ispod koje DOS ne moze da
ide". Djindjic je ocenio i da je predlogom o smanjenju resora u
novoj
vladi DOS "na neki nacin izasao u susret zahtevima vladajuce Demokratske
partije socijalista (DPS)" Crne Gore, a da ce ustavnim promenama
funkcije
savezne drzave biti redukovane na odbranu, spoljne poslove, carinsku i
monetarnu poltiku.
On je ocenio da je ta koncepcija savezne drzave dobra, "ako DPS
uopste zeli da bude postignut dogovor". Djindjic je dodao i da bi novi
ustav Jugoslavije mogao da bude donet u narednih sest meseci, ako se sa
njim saglase svi politicki vazni cinioci u Srbiji i Crnoj Gori.
Na pitanje da li je Kostunica "pristao da Labus ostane u novoj
vladi i dobije resor finansija", on je kazao da predsednik SRJ zeli da
Labus "nastavi da obavlja posao koji sada obavlja". Dodao je i da je
Labus
trazio da ministarstvo za finansije pripadne DSSu, ciji je Kostunica
lider.
Djindjic je kazao i da ce DOS, ako DSS predlozi svog kandidata,
prihvatiti
taj predlog. "Mi trazimo da Labus ostane u vladi, a on je predlozio da
ministarstvo za finansije, posto su pare kojima raspolaze Savezna vlada
zapravo iz Srbije, bude naslonjeno na republicko i da postoji bolja
komunikacija izmedju dva ministarstva", kazao je Djindjic.
On je jos rekao da ce u novoj vladi "u principu" biti svi
dosadasnji ministri iz DOSa, osim onih cija ce ministarstva biti
ukinuta,
ali i da veceras nije bilo reci o personalnim resenjima.
Premijer Srbije kazao je i da je dogovoreno da novi premijer
SRJ
bude osoba koja ima "politicku tezinu", odnosno da to po funkciji bude
najmanje potpredsednik Socijalisticke narodne partije ili predsednik
Narodne stranke ili Srpske narodne stranke, dodajuci da ce se o tome u
naredna dva ili tri dana izjasniti Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju".
Pregovori predstavnika DOSa predvodjenih predsednikom SRJ i
Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" zakazani su za petak u 15 sati, u
Palati
Federacije.
BULATOVIC: PREPOLOVITI BROJ MINISTARSTAVA
PODGORICA, 12. jula 2001. (Beta) Lider Socijalisticke narodne
partije (SNP) Crne Gore Predrag Bulatovic izjavio je danas da bi "broj
ministarstava u novoj Saveznoj vladi trebalo prepoloviti".
"Neka od sadasnjih saveznih ministarstava su bez ingerencija u
Crnoj Gori, a dupla za Srbiju, sto upucuje na zakljucak da ih treba
prepoloviti", rekao je Bulatovic agenciji Beta.
On je potvrdio da ce delegacija SNPa sutra u Beogradu
razgovarati
sa predstavnicima DOSa i predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom o
formiranju nove Savezne vlade.
Bulatovic je potvrdio da SNP trazi paritet u broju
ministarstava u
novoj jugolsovenskoj vladi i da odlucivanje bude bez preglasavanja
republika.
Prema njegovim recima, osnovni cilj nove Vlade treba da bude
sto
hitnija izrada novog koncepta federacije i nastavak reintegracije SRJ u
medjunarodne organizacije i institucije.
"Sve ostalo je manje vazno i meni je svejedno ko ce
predstavljati
Srbiju u novoj Saveznoj vladi", rekoa je Bulatovic.
Lider najjace crnogorske opozicione stranke je ocenio da je
nedavni "pad Savezne vlade bio neminovan", nakon sto je DOS preglasao
SNP o
Zakonu o saradnji sa Haskim tribunalom za ratne zlocine.
Bulatovic
je naglasio da SNP ostaje i dalje pri ranijim stavovima o saradnji sa
tim
sudom.
"Svi oni koju su od SNPa trazili da podrzi DOSov zakon o
izrucenju
i svi oni koji su smatrali da je to dobro resenje doprineli su da se
stvori
sadasnja kriza Savezne vlade, a time i kriza SRJ", ocenio je Bulatovic.
On
je istakao da SNP sada ima "vaznu ulogu u opstanku SRJ i da zato nema
pravo
da napravi pogresan korak".
"Mi sada nismo u prilici da biramo ni nove partnere, niti da
insistiramo na saveznim izborima. Duboko smo svesni svih nedostataka da
ponovo budemo u koaliciji sa DOSom, ali drugog izbora nemamo", rekao je
predsednik SNPa.
Prema njegovim recima, da je SNP drugacije postupila dala bi
sansu
onim snagama u Srbiji i Crnoj Gori kojima je cilj razgradnja SRJ.
SR JUGOSLAVIJA
GRUPKOVIC: POLICIJA NA GRANICI SRJ ZA TRI GODINE
BEOGRAD, 12. jula (Tanjug) Cuvanje drzavne medje SRJ, fazno, u
naredne tri godine, od granicara Vojske Jugoslavije preuzece pogranicna
policija, izjavila je danas pomocnik saveznog ministra za unutrasnje
poslove Brankica Grupkovic.
Ona je precizirala da ce pilot program "zelena granica"
doprineti
vecoj bezbednosti gradjana jer ce spreciti trgovinu belim robljem,
drogom i
oruzjem.
Osnovni cilj tog projekta Saveznog ministarstva unutrasnjih
poslova, koji je predstavljen ucesnicima dvodnevnog medjunarodnog
"okruglog
stola" o problemima migracije i zastite drzavnih medja, je
demilitarizacija
granice, ali i pojacana kontrola granice i granicnog pojasa.
Grupkovic je naglasila i da je vec sacinjen nacrt zakona kojim
se
definisu kontola prelaska i obezbedjenje drzavne medje, kao i ovlascenja
pogranicne policije.
Predstavnik Saveznog ministarstva pravde Svajcarske Arnold
Stefan
obecao je dalju pomoc SRJ u realizaciji progama. Skup je doprineo
poboljsanju saradnje medju nadleznima vise zemalja u oblasti sprecavanje
ilegalne migracije i usaglasavanje pravne regulative SRJ sa
medjunarodnim
standardima. Pokrovitelj danas zavrsenog skupa, na kome su ucestvovali
predstavnici Engleske, Bugarske, Svedske, Austrije, Nemacke, Svajcarske,
republickih i saveznog ministrstva unutrasnjih poslova i medjunarodnih
organizacija, je ambasada Svajcarske u Jugoslaviji.
BELI I STARI DVOR DATI NA KORISCENJE KARADJORDJEVICIMA
BEOGRAD, 12. jula 2001. (Beta) Jugoslovenska vlada odlucila je
danas da Beli i Stari dvor na Dedinju sa pratecim objektima dodeli na
koriscenje princu Aleksandru Drugom Karadjordjevicu, kao staresini
Kraljevskog doma.
U saopstenju sa sednice vlade navedeno je da su ti objekti dati
na
koriscenje i drugim clanovima Kraljevskog doma Karadjordjevic.
Savezna vlada utvrdila je i uputila jugoslovenskoj Skupstini
niz
predloga zakona o potvrdjivanju medjunarodnih konvencija i sporazuma,
preneo je Savezni sekretarijat za informisanje.
Medju tim zakonima su oni koji se odnose na suzbijanje
terorizma,
medjusobno pruzanje pravne pomoci u krivicnim stvarima, uspostavljanje
medjudrzavnih sistema transporta nafte i gasa, kao i nekih bilateralnih
sporazuma o saradnji sa susednim zemljama, navedeno je u saopstenju.
REPUBLIKA SRBIJA
SRBIJA-SKUPSTINA: NASTAVLJENA SEDNICA SRPSKOG PARLAMENTA
BEOGRAD, 12. jula 2001. (Beta) Pocetak danasnje sednice
Skupstine
Srbije obelezila je rasprava o individualnoj i kolektivnoj krivici za
ratne
zlocine u BiH, koju su inicirali poslanici Srpske radikalne stranke
(SRS)
protestujuci zbog sinocnjeg emitovanja dokumentarnog filma o Srebrenici
na
Radioteleviziji Srbije (RTS).
Oni su zatrazili formiranje anketnog odbora za utvrdjivanje
odgovornosti za emitovanje tog filma, ocenjujuci da je njime pokrenuta
"hajka protiv srpskog naroda".
Poslanik SRSa Aleksandar Vucic ocenio je da je prikazivanje tog
filma na drzavnoj televiziji "bruka i sramota", a vise puta je zatrazio
da
se "prekine hajka protiv Radovana Karadzica i Ratka Mladica", bivsih
celnika Republike Srpske, koji su pred Haskim tribunalom optuzeni za
ratne
zlocine u BiH.
Potpredsednica parlamenta Gordana Comic vise puta je zatrazila
od
poslanika SRSa da ne "prave politicku kampanju na jednoj strasnoj temi"
i
dodala da za raspravu o tome sluze anketni odbori.
Ona je izrekla nekoliko upozorenja pred opomenu pojedinim
poslanicima SRSa, opominjuci ih da ne mogu da iznose stavove koji se
odnose
na licna osecanja stanovnistva.
Prethodno je poslanik SRSa Tomislav Nikolic rekao da je
emitovanje
filma o Srebrenici na RTSu izazvalo "strah srpske dece", a na
intervenciju
Comiceve, odgovorio joj je: "'Ajde ucuti jedanput, sram te
bilo". Sef poslanicke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS)
Dejan
Mihajlov podrzao je osnivanje skupstinskog anketnog odbora, ali je
ocenio
da bi zadatak tog tela trebalo da bude utvrdjivanje individualne
odgovornosti za pocinjene zlocine.
Sef poslanickog kluba DOS Cedomir Jovanovic podrzao je
emitovanje
filma o Srebrenici na RTSu, isticuci da je "nova vlast duzna da pokaze
gradjanima sta se desilo, a oni imaju mogucnost izbora da li ce to
gledati
ili ne.
Jovanovic je demantovao tvrdnje radikala da DOS time pocinje da
vodi "kampanju protiv srpskog naroda" i dodao: "Mozemo da govorimo i o
tome
sta je uradjeno u srpskim selima u Podrinji, ali ne mozemo da cutimo o
onome sto se desilo u Srebrenici".
Napominjuci da "nikada u Srbiji do juna (ove godine) nisu
pronalazene masovne grobnice", on je rekao da poslanici DOSa nikada nisu
rekli da je SRS odgovorna za ratne zlocine, ali ce to reci ako budu
imali
dokaze. Povodom masovnih grobnica, lider radikala Vojislav Seselj ocenio
je
da "jos nijednog lesa nema da je dokazano da je zakopan na nelegalan
nacin"
na prostoru Beograda i zatrazio da Skupstina Srbije "istrazi ko vodi
kampanju protiv srpskog naroda, pa da taj onda dokaze da su Srbi cinili
zlocine". Zbog mnogobrojnih replika i prijava povrede Poslovnika o
radu
Skupstine, tokom prepodnevnog dela sednice skoro je potpuno bila
potisnuta
rasprava o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata, koji je na
dnevnom redu i o kojoj ce se najverovatnije raspravljati posle
proglasene
pauze.
BEOGRAD, 12. jula 2001. (Beta) Skupstina Srbije nastavila je
danas
sednicu na cijem je dnevnom redu rasprava o Predlogu zakona o izmenama i
dopunama Zakona o izgradnji objekata.
Poslanici opozicije su tokom jucerasnje rasprave uglavnom
kritikovali predlog o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata.
Na
predlog zakona podneto je 26 amandmana o kojima ce biti odluceno nakon
zavrsetka rasprave u nacelu.
BEOGRAD, 12. jula 2001. (Beta) Skupstina Srbije usvojila je
danas
vecinom glasova predlog zakona u nacelu o izmenama i dopunama Zakona o
izgradnji objekata.
Sednica republickog parlamenta nastavljena je pretresom tog
predloga zakona u pojedinostima. Tokom danasnje sednice, poslanici
DOSa
zatrazili su da bude pojednostavljena procedura odobravanja
gradjevinskih
dozvola, kao i da se u postupku primene zakona precizira koji su objekti
poceli pre, a koji posle usvajanja zakona.
Poslanici DSa zatrazili su da, pored zakona, bude izradjen i
detaljan urbanisticki plan kako bi i gradjani i investitori imali
"infrastrukturnu stabilnost".
Poslanik Pokreta za demokratsku Srbije, takodje clanice DOSa,
Stanko Kovacevic usprotivio se usvajanju predlozenog zakona i pozvao
vladu
da ga povuce iz skupstinske procedure.
On je ocenio da taj zakon izgleda kao da ga je pisao "najljuci
protivnik DOSa", jer predvidja kaznjavanje gradjana koji su vlasnici
nelegalno izgradjenih objekata, a ne i drzavnih organa koji su
tolerisali
"divlju gradnju" ili je omogucavali razicitim malverzacijama.
BEOGRAD, 12. jula 2001. (Beta) Sednica Skupstine Srbije
prekinuta
je veceras oko 20 casova zbog nedostatka kvoruma. Nastavak sednice
zakazan
je za ponedeljak, 16. jula, u 10 casova.
Sednica je prekinuta u toku rasprave o pojedinostima predloga
zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata, kao i glasanja
o
predlozenim amandmanima.
Predlog zakona u nacelu o izmenama i dopunama Zakona o
izgradnji
objekata usvojen je ranije danas, a na dnevnom redu ostala je rasprava o
jos nekoliko amandmana na taj predlog.
DJINDJIC: POBEDA PORAZENIH SNAGA
BEOGRAD, 12. jula (Tanjug) Republicki premijer Zoran Djindjic
izjavio je veceras da odluka Saveznog ustavnog suda da proglasi
neustavnim
izrucenje bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica Haskom trinunalu
"predstavlja pobedu snaga koje su porazene".
Djindjic je u emisiji TV "Politika" konstatovao da je Savezni
ustavni sud "zapravo bio instrument 'crvenocrne koalicije' koja je tom
odlukom ponistila 5. oktobar i sve ono sto je nasa zemlja uradila posle
toga".
"Zbog toga je trebalo delovati odlucno i pokazati svetu da mi
znamo gde hocemo i pokazati gradjanima Srbije da mi imamo politicku
volju
da vodimo zemlju", naglasio je Djindjic.
On je dodao da ostali slucajevi moraju da budu na drugaciji
nacin
tretirani, "a mi imamo izvesno vreme koje smo dobili time sto smo
odlucno
delovali".
"Sada, opet u okviru DOSa, treba da se dogovrimo oko koncepcije
nase saradnje sa Hagom i da je uredimo tako da ona ne bude sok", rekao
je
srpski premijer.
Dindjic smatra da se treba dogovoriti i sa onima u Hagu da oni
suvise ne zatezu situaciju.
"Sada je 15 ljudi na listi opuzenih, a mi zelimo da se jedan
deo
tih slucajeva resi u nasim sudovima. To podrazumeva jasnu koncepciju
koja
mora da bude dogovorena najpre u okviru DOSa, a potom da postignemo
saglasnost sa medjunarodnim institucijama i sudom u Hagu", istakao je
Djindjic.
On je rekao da gradjani Srbije moraju da budu svesni da smo
ulaskom u UN preuzeli odredjene obeveze, a tu spada i saradnja s Haskim
tribunalom, za koju nema alternative.
"Alternativa je vracanje u izolaciju i mi cemo onda reci da ne
zelimo da ispunjavamo svoje obaveze i ne trebaju nam prava. Vi svoja
prava
zadrzite za sebe, svoje pisljive milijarde zadrzite za sebe, svoju
tehnologiju, investicije, svoj novac i svoja trzista, to nama ne treba,
mi
cemo da se snadjemo sami", naglasio je Djindjic."Druga koncepcija je da
nastavljamo sa ukljucivanjem u medjunarodne organizacije".
Djindjic je istakao da Odluka o izrucenju Milosevica u Hag ima
opravdanje u Ustavu Srbije i u zdravom razumu i da se "ne moze dopustiti
da
jedan Ustavni sud u kome sede predstavnici bivseg rezima odlucuje o
sudbini
10 miliona ljudi koji su rizikovali i svoj zivot da bi taj stari rezim
promenili".
DJELIC: DESET MILIJARDI DINARA ZA FINANSIRANJE DUPLIH FUNKCIJA
BEOGRAD, 13. jula (Tanjug) Oko deset milijardi dinara godisnje
odlazi iz budzeta SR Jugoslavije za finansiranje funkcija koje se nalaze
i
na republickom i na saveznom nivou, izjavio je za danasnji "Blic" srpski
ministar finansija Bozidar Djelic i zalozio se za svodjenje federalne
administracije na minimum.
Budzet Srbije za ovu godinu iznosi 129,4 milijarde dinara, a
federacije 45,9 milijardi pojasnio je Djelic. Od tih 45,9 milijardi na
nvou
SRJ 35,6 milijardi troskova povlace tri kljucne sluzbe vojska (32,1),
carina (0,9) i Ministarstvo inostranih poslova (2,8 milijardi).
"Tu se vidi da imamo devet, 10 milijardi za funkcije koje se
nalaze i na republickom i na saveznom nivou", rekao je Djelic. On je
rekao
da bi i u slucaju razlaza dve republike trebalo primeniti model
"minimalne,
ali funkcionalne federacije, kakav predlaze DOS".
Djelic je reagovao povodom ideja o povecanju broja saveznih
ministarstvava u kontekstu novog koalicionog sporazuma DOSa i
crnogorskog
bloka "Zajedno za Jugoslaviju".
KOSOVO-METOHIJA
SRBI NASTAVLJAJU PROTESTE
BEOGRAD, 12. jula (Tanjug) Sef UMIKove kancelarije za nestala
lica Monika Finberg izjavila je danas da je, u periodu od 1999. do 2000.
godine, sirom Kosmeta pronadjeno 1.256 neindetifikovanih leseva koji su,
posle ekshumacije uradjene u prisustvu istrazitelja Haskog tribunala,
sahranjeni na lokaciji u blizini Suve Reke.
Obracajuci se clanovima prodica kidnapovanih i nestalih Srba,
koji
vec treci dan protestuju, Finberg je rekla da ne zna tacno da li se radi
o
lesevima pogubljenih Srba i najavila da ce u procesu identifikacije
ucesvovati i jugoslovenski prestavnici sudske medicine.
Rodbina nestalih Srba i Crnogoraca nije htela da prekine
protest,
zahtevajuci da se u sto kracem vremenu razjasni sudbina svih nestalih, a
za
ponedeljak je najavljen masovan strajk gladju.
Udruzenje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i
Metohiji u Beogradu saopstilo je da ce se sutra pridruziti protestu,
tako
sto ce organizovati mirne demonstracije ispred kancelarije UNMIKa, u
Tolstojevoj ulici broj 4749, na Dedinju.
Predsednistvo tog udruzenja pozvalo je, pored rodjaka nestalih,
i
sve ljude dobre volje da im se pridruze, napominjuci da protest
iskljucuje
svaki politicki aspekt i stranacko promoterstvo, jer je vodjen
iskljucivo
brigom za sudbinu kidnapovanih i nestalih.
MANUEL: ZA SADA NEMA OPTUZNICA PROTIV LIDERA KOSMETSKIH ALBANACA
LONDON, 12. jula (Tanjug) Portparol administracije
Ujedinjenih
nacija na Kosovu i Metohiji (UNMIK) Suzan Manuel je izjavila da bi,
ukoliko
Medjunarodni tribunal u Hagu za ratne zlocine pocinjene na teritoriji
bivse
Jugoslavije podigne optuznice protiv lidera Albanaca na Kosovu i
Metohiji,
"to svakako stvorilo politicke teskoce".
Manuela je, medjutim, za BiBiSi (BBC) podsetila da je "sef
UNMIKa
Hans Hekerup javno rekao da ce UNMIK u potpunosti saradjivati sa haskim
Tribunalom ukljucujuci i izrucivanje optuzenih lica".
Portparol UNMIKa je dodala da za sada nije podignuta nijedna
optuznica protiv kosovskih Albanaca, sto znaci, kako je navela, da su
svi
politicki lideri slobodni da se kandiduju na predstojecim izborima na
Kosmetu.
Na pitanje da li ce cinjenica da je za liderima Demokratske
stranke Kosova i Alijanse za demokratsko Kosovo, Hasimom Tacijem i
Ramusom
Haradinajem, raspisana poternica u Srbiji zbog teskih zlocina, uticati
na
njihovo ucesce na izborima, Manuel je odgovorila da o tim optuznicama
"nista ne zna". "UNMIK o tome nije obavesten, ali bi bilo zanimljivo da
nam to dostave. Do sada, o takvoj mogucnosti nismo razmisljali",
zakljucila
je Manuel.
LONDON, 12. jula (Tanjug) Policija administracije Ujedinjenih
nacija na Kosovu i Metohiji (UNMIK) i pripadnici Ministarstva
unutrasnjih
poslova Srbije pocinju proces razmene podataka i uporedjivanja dokaznog
materijala o nestalim Srbima na Kosmetu, izjavila je danas portparol
UNMIK
Suzan Manuel.
Manuel je, medjutim, za BiBISi (BBC) primetila da mandat za
utvrdjivanje sudbine oko 1.300 Srba koji su nestali u prva tri meseca po
ulasku medjunarodnih snaga na Kosmet u prolece 1999. godine pripada
haskom
Tribunalu za zlocine pocinjene na prostoru bivse Jugoslavije.
"Tribunal je najavio da ce iduce sedmice na Kosmet poslati
ekipe
koje ce se pozabaviti upravo tim problemom i UNMIK ce im u tome svesrdno
pomoci", rekla je Manuel.
Manuel je dalje saopstila da je UNMIK potpisao sporazum sa
Medjunarodnom komisijom za nestala lica o izvodjenju DNK testova radi
identifikacije leseva.
"Jos ima grobnica koje su neotkopane, a pronasli smo vise od
hiljadu leseva koji nisu identifikovani", dodala je ona. Manuel je
izjavila
da UNMIK "ne zeli da sasvim iskljuci mogucnost da je neko ziv".
"Kad
god smo, medjutim, imali dojave da se na nekom mestu nalaze logori ili
kuce
u kojima su zatoceni Srbi slali smo tamo medjunarodnu policiju i Kfor i
nikada niko nije pronadjen", rekla je Manuel
Po Manuel, "tesko zamisliti zasto bi neko toliko dugo drzao
ljude
u zatocenistvu, a da za njih nista ne trazi".
"Ipak, mi ne iskljucujemo ni jednu mogucnost i radimo na svakom
tragu na koji naidjemo", rekla je portparol UNMIKa.
REPUBLIKA CRNA GORA
DJUKANOVIC: CRNA GORA NA PRAGU OBNOVE SVOJE DRZAVNOSTI
PODGORICA, Jul 13 ( B92 ) - Crnogorski predsednik Milo
Djukanovic
izjavio je da Crna Gora ne moze i nece pristati da stupi u zajednicu
evropskih naroda kao 1918. godine, bez svog nacionalnog imena i svoje
drzave, javlja Srna. "Crna Gora se danas, kada iza sebe imamo dvije
propale
Jugoslavije i iluziju ove formalno postojece, nalazi na pragu obnove
svoje
drzavnosti" - rekao je Djukanovic na centralnoj proslavi u Podgorci,
povodom obelezavanja 60 godina od ustanka naroda Crne Gore 13. jula
1941.
godine. Isticuci da nema i ne moze biti Jugoslavije bez svih
juznoslovenskih naroda, Djukanovic je naglasio da ne moze biti ni
dvoclanog
jugoslovenstva kao diktata gospodarujuceg clana, koji nece biti 17 puta
manja Crna Gora.
SNP-BULATOVIC: CRNOGORSKA VLADA PREDUZIMA JEDNOSTRANE POTEZE
PODGORICA, 12. jula 2.001 (Beta) Predsednik Socijalisticke
narodne
partije (SNP) Crne Gore Predrag Bulatovic optuzio je Demokratsku partiju
socijalista (DPS) da je dosadasnjim aktivnostima i dogovorima oko
referenduma "vec preuzela neke jednostrane poteze".
U pismu upucenom crnogorskom premijeru Filipu Vujanovicu,
povodom
njegove inicijative za razgovor sa celnicima opozicione koalicije
"Zajedno
za Jugoslaviju", Bulatovic je predlozio da se taj sastanak odrzi
sredinom
iduce nedjelje.
Bulatovic je predlozio da se razgovor obavi pojedinacno sa
celnicima SNPa, Narodne stranke i Srpske narodne stranke, a ne na nivou
koalicije.
"Takodje predlazem da se razgovor sa SNPom obavi na nivou
predsednika crnogorske vlade i te partije", navodi se u pismu
Bulatovica,
koje danas objavljuje list "Glas Crnogoraca".
Lider SNPa upozorio je Vujanovica da prihvatanje dijaloga ne
znaci
i prihvatanje te partije da pristupi realizaciji obaveze koju je DPS
preuzeo od Liberalnog saveza u vezi sa pripremom i organizovanjem
referenduma o drzavnopravnom statusu. "Inace, SNP smatra da ste
dosadasnjim
aktivnostima i dogovorima sa LS vec preuzeli neke jednostrane poteze.
Imajuci u vidu i stav Medjunarodne zajednice o buducem statusu Crne
Gore, o
odnosima Crne Gore i Srbije, kao i referendumu, SNP se zalaze da se kroz
dijalog i demokratskim putem trazi resenje za podeljenu Crnu Goru",
navodi
se u pismu Bulatovica crnogorskom premijeru. "Polazeci od potrebe
otvaranja
politickog dijaloga u Crnoj Gori, sto je jedan od kljucnih prioriteta
programa Vlade, verujem da ce dijalog izmedju svih relevatnih politickih
subjekata, bez obzira na politicke razlike, doprineti jacanju
stabilnosti u
Crnoj Gori i uspostavljanju medjusobnog poverenja i smanjivanju
tenzija",
naveo je Vujanovic. Predsednik crnogorske vlade je pozvao da u tim
razgovorima ucestvuju i predstavnici LSa, partije koja je podrzala
manjinsku vladu koalicije "Pobjeda je Crne Gore".
BOSNA I HERCEGOVINA-REPUBLIKA SRPSKA
SAROVIC U KRAVICI: PORUKA SVETU O ZLOCINIMA
BRATUNAC, Jul 13 ( B92) - U selu Kravica kod Bratunca u
cetvrtak
je odrzan komemorativni skup srpskim zrtvama rata na podrucju Podrinja i
Birca. Prema podacima Komiteta za prikupljanje podataka o ratnim
zlocinima
muslimanske jedinice iz Srebrenice od maja 92. do februara 93. ubile su
oko
1000 Srba u opstinama Srebrenica, Bratunac, Skelani i Milici.
Predsednik Republike Srpske Mirko Sarovic je na skupu pred oko
2000 mestana u Kravicama, nakon parastosa i polaganja kamena temeljca za
spomen obelezje izjavio da "istina o zlocinima nad Srbima ovog kraja
nije
daleko otisla. Zato smo odlucili da istinu pustimo na slobodu i svetu
kazemo da istina u Podrinju ima i drugu stranu i da se na ovom mestu
desio
zlocin nad stotinama srpskih civila", rekao je Sarovic.
U ovom regionu u selu Kravice desili su se najveci zlocini. Na
Bozic 7. januara 1993. ovo selo napalo je oko 3000 muslimanskih boraca
koje
je predvodio ratni komandant Srebrenice Naser Oric. Ubijeno je 46
srpskih
civila a selo je do temelja spaljeno.
Navodeci da bi svako trebalo da odgovara za zlocin koji je
pocinio, Sarovic je istakao da bi pri tom trebalo traziti da pravda bude
jednaka za sve. On je ocenio da je u sredu mirnim i dostojanstvenim
obelezavanjem seste godisnjice stradanja Muslimana u Srebrenici ucinjena
najkorisnija stvar za RS: "Moramo se nauciti da mislimo glavnom umesto
sto
mislimo srcem. Svet moramo uveriti da smo i mi zrtve i da postujemo
ljudska
prava i civilizacijske norme", naglasio je predsednik Republike Srpske.
Parastosu u Kravicama prisustvovali su clan Predsjednistva BiH
Zivko Radisic, delegacija Narodne skupstine RS na celu sa
potpredsjednikom
Skupstine Zoranom Djericem i ministri RS Mitar Novakovic, Dusan Antelj i
Dragan Solaja, kao i predsednik Boracke organizacije Bratunca Jovan
Nikolic
i BO RS Borislav Bojic koji je rekao da na haskim listama nema Nasera
Orica. U Kravici nije bilo predstavnika medjunarodnih organizacija koja
deluju u Bosni a skup je obezbedjivala srpska policija uz asistenciju
pripadnika SFOR-a i IPTF-a.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
