B I L T E N V E S T I
2 . JUL 2003.
SRBIJA I CRNA GORA
SCG-BRAZIL: SVILANOVIC I SAHNEJ O UNAPREDJENJU BILATERALNE SARADNJE
BRAZILIJA, 1. jula 2003. (Beta) Sef diplomatije Srbije i Crne
Gore
Goran Svilanovic i predsednik Senata brazilskog parlamenta Zoze Sahnej
razgovarali su danas u Braziliji o unapredjenju bilateralnih odnosa SCG
i
Brazila, posebno kroz saradnju dva parlamenta.
Svilanovic i Sahnej su ocenili da je potrebno pokrenuti
inicijativu za formiranje grupa prijateljstva u parlamentima SCG i
Brazila.
Svilanovic je Sahneja, koji je bivsi predsednik Brazila,
upoznao
sa politickim prilikama u SCG i formiranjem drzavne zajednice.
Oni su razgovarali i o odnosima Brazila sa susednim zemljama,
kao
i o prilikama u Evropi, s obzirom na prosirenje Evropske unije sledece
godine.
Svilanovic je ocenio da ce SCG kroz nekoliko godina pristupiti
EU.
Sef diplomatije SCG predao je Sahneju pismo predsednika
Skupstine
SCG Dragoljuba Micunovica sa pozivom da parlamentarna delegacija Brazila
poseti SCG.
SVILANOVIC ZAVRSIO TRODNEVNU POSETU BRAZILU
BRAZILIJA, 1. jula 2003. (Beta) Sefovi diplomatija SCG i
Brazila
Goran Svilanovic i Selso Amorimo su danas u Braziliji ocenili da je
saradnja dve zemlje u medjunarodnim institucijama vrlo dobra.
Svilanovic i Amorimo razgovarali su o unapredjenju bilateralne
saradnje, saradnje u medjunarodnim institucijama, ekonomskim odnosima i
kljucnim medjunarodnim pitanjima.
Svilanovic je rekao agenciji Beta da je sa Amorimom posebno
razgovarao o reformi UN kako bi svetska organizacija bila efikasnija i u
stanju da sprovede svoje odluke.
Sef diplomatije SCG je naveo da je Brazil posebno zainteresovan
da
nadje svoje mesto u reformisanom sistemu UN, u okviru Saveta
bezbednosti.
Svilanovic i Amorimo su razgovarali i o iskustvima koje Brazil
ima
u saradnji sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom po
pitanju smanjenja dugova, s obzirom da su i SCG i Brazil bili optereceni
velikim spoljnim dugom.
Dvojica sefova diplomatija razgovarali su takodje o
funkcionisanju
drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i problemima sa kojima se susrece.
Svilanovic je rekao da su temelji za unaprednje bilateralnih
odnosa izmedju SCG i Brazila postavljeni prilikom novogodisnje posete
pokojnog premijera Srbije Zorana Djindjica Brazilu kada je razmotrena
mogucnost da Fabrika vagona iz Kraljeva ucestvuje na konkursu koji je
raspisala brazilska vlada. Generalni direktor te fabrike Radovan
Petrovic
juce je predao ponudu za ucesce u tom poslu i rezultati se ocekuju do
kraja
godine, dodao je sef diplomatije SCG.
Svilanovic je danas razgovarao i sa potpredsednikom Brazila
Zozeom
Alenkarom o ekonomskoj situaciji u SCG i mogucnostima za unapredjenje
poslovne saradnje.
Sef diplomatije SCG zavrsio je danas trodnevnu posetu Brazilu i
veceras putuje za Beograd, preko Rio de Zeneira i Pariza.
Privredni deo delegacije SCG danas odlazi u Cile gde ce
razgovarati sa privrednicima te zemlje o mogucnostima poslovne saradnje.
KONSULTACIJE DIPLOMATA SCG I SLOVENIJE
LJUBLJANA, 2. jula (Tanjug) - Predstavnici Ministarstva
spoljnih
poslova Srbije i Crne Gore razgovarali su sa slovenackim kolegama u
Ljubljani o pripremama za 58. zasedanje generalne skupstine Ujedinjenih
nacija.
Kako je saopsteno iz Ministarstva spoljnih poslova Slovenije,
diplomate iz SCG koje je predvodio Vuk Zugic su sa slovenackim
domacinima
Matjazom Kovacicem i Samuelom Zbogarom razgovarale i o pripremama za
predsedavanje Slovenije Organizacijom za evropsku bezbednosti i saradnju
(OEBS) koje pocinje 2005. godine.
Predstavnici slovenackog i ministartsva spolnih poslova SCG
razgovarali su i o saradnji dveju drzava u okviru medjunarodnih
organizacija, kao i o predstojecoj konferenciji o licnom i lakom
naoruzanju, koja se odrzava od 7. do 11. jula u Njujorku. Slovenacka
strana
je SCG ponudila pomoc u nastojanjima za ukljucivanje SCG u program
Partnerstvo za mir. Obe strane su ocenile da su konsultacije bile
korisne i
najavile da ce verovatno biti nastavljene na jesen u Beogradu, navodi se
jos u saopstenju.
TADIC:SVE TUZBE TREBA DA PADNU ISTOVREMENO
PODGORICA, 1. jula (Tanjug) - Ministar odbrane Srbije i Crbe
Gore
Boris Tadic izjavio je veceras u Podgorici da je eventualno povlacenje
tuzbe protiv 19 zemalja NATO-a, zbog agresije na nasu zemlju, "povezano"
sa
tuzbama Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske protiv Srbije i Crne Gore
pred
Medjunarodnim sudom pravde.
"Nas stav je da ako padaju neke tuzbe, treba da padaju sve
istovremeno. To je jedan princip, koji mozda i trpi neke primedbe, ali
mi
ovog trenutka nemamo bolji instrumentarij da se pre Medjunarodnim sudom
pravde izborimo za nase interese", kazao je Tadic za TV Crne Gore. On je
naglasio da ocekuje da ce medjunarodna zajednica vrsiti pritisak i na
Hrvatsku i na BiH da odustanu od tuzbe protiv nas, bas kao sto vrsi
pritisak i na nas da odustanemo od tuzbe protiv NATO-drzava.
Tadic je ocenio da je razuman argument NATO-a da ne mozemo
traziti
priblizavanja i prikljucivanje organizaciji cije clanice tuzimo, ali je
rekao da ne mozemo graditi ni bezbednosnu komponentu u regionu, koju
upravo
NATO pospesuje, ukoliko smo predmet tuzbe drzava koje su nasi susedi,
kao
sto su BiH i Hrvatska. "Potrebna nam je asistencija u citavom tom
procesu",
kazao je Tadic, ne iskljucujuci ni mogucnost korekcije takvog pristupa.
TADIC SE SASTAO SA BRITANSKIM SAVETNIKOM U MINISTARSTVU ODBRANE
BEOGRAD, 1. jula (Tanjug) - Ministar odbrane Srbije i Crne Gore
(SCG) Boris Tadic sastao se danas sa britanskim general-majorom Dzonom
Mur-Bikom (John Moore-Bick), koji ce od novembra ove godine biti
savetnik u
Ministarstvu odbrane SCG, saopstilo je ovo ministarstvo.
General-major Mur-Bik je do sada bio na duznosti u britanskoj
vojsci u Nemackoj, a pre toga sluzio je u medjunarodnim snagama u Bosni
i
Hercegovini. Govori srpski jezik. Mur-Bik se nalazi u trodnevnoj poseti
Ministarstvu odbrane i Vojsci SCG. Za sutra je planiran njegov susret sa
nacelnikom Generalstaba Vojske SCG general-pukovnikom Brankom Krgom.
LJAJIC: U RESAVNJU PROBLEMA ROMA MORA BITI UKLJUCENA EU
BUDIMPESTA, 1. jula 2003. (Beta) Ministar za ljudksa i
manjinska
prava Srbije i Crne Gore Rasim Ljajic izjavio je danas u Budimpesti da
se
romskim problemom mora baviti Evropska unija i da se on ne moze
marginolizovati i njegovo resavanje preopustati pojedinim drzavama.
Ljajic je u madjarskom parlamentu obracajuci se ucesnicima
konferencije o Romima rekao da je Savet Ministara SCG usvojio Plan
drzavne
integeracije Roma i naglasio da je SCG jedna od osam drzava u Evropi, u
kojima je Romima priznat status nacionalne manjinje.
On je najavio da ce po usvajanju dva nova zakona od kojih je
jedan
antidiskriminatorski, a drugi reguliuse pitanje izbora, biti olaksano
ucesce Roma u politickom zivotu.
Ljajic je dodao da u narednom sazivu parlamenta Srbije i Crne
Gore
ocekuje predstavnike Roma.
Podsecajuci da drzavna strategija SCG za integraciju Roma
obuhvata
oblasti zaposljavanja, stanovanja i obrazovanja, Ljajic je rekao da
dodatni
problem za SCG predsttavlja vise od 50.000 Roma, koji su izbegli sa
Kosova
u zemlje zapadne Evrope, a sada treba da se vrate u SCG.
On je naglasio da je to i politicki i ekonomski problem za
Srbiju
i Crnu Goru, koja je u tranziciji, podsecajuci da je u Srbiji vec 46.000
interno raseljenih Roma.
Govoreci o projektu obezbedjivanja stanova za Rome, Ljajic je
rekao da je plan vlasti da se iseli 593 nelegalnih romskih naselja, a
stanovi za Rome bi trebalo da budu obezbedjeni projektima izgradnje.
Ti projekti bi, kako je rekao, trebalo da budu usvojeni do
2007.
godine u vise gradova, a njihova vrednost je 12,5 miliona evra.
Govoreci o vecem ukljucivanju Roma u obrazovni sistem on je
rekao
da u reformi obrazovnog sistema u Srbiji ucestvuju Romi i da ce oni
predloziti deo nastavnog plana u Srbiji.
Povodom problema zaposljavanja Roma, Ljajic je rakao da je u
toku
projekat zaposljavanja 120 Roma u gradovima Srbije, u poslovima lokalne
adminidstracije.
"Strategija SCG za integraciju Roma je bolni kompronis izmedju
potrebe romske zajednice i mogucnosti drzave", rekao je Ljajic i dodao
da
trenutno postoji apsolutna volja i spremnost Vlade SCG da radi na
ukljucivanju Roma u drustvene tokove.
POTPISAN MEMORANDUM O CIVILNOJ KONTROLI GRANICE
BEOGRAD, 2. jula (Tanjug) - Predstavnici Evropske komisije i
drzavne zajednice SCG potpisali su danas u Beogradu memorandum o
saradnji
ministarstava unutrasnjih poslova Srbije i Crne Gore u civilnoj kontroli
granica koji je pripremljen u saradnji sa Evropskom komisijom.
Memorandum
su potpisali ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom SCG Zoran
Lukovac i ministri unutrasnjih poslova Srbije i Crne Gore, Dusan
Mihajlovic
i Milan Filipovic.
Lukovac je rekao da se memorandum obezbedjuje sredstva iz
evropskog programa CARDS za projekat preuzimanja kontrole nad granicom
od
Vojske SCG i dodao da ce u okviru tog programa biti potpisan i sporazum
o
tehnickoj pomoci. On je istakao da je memorandum deo saradnje sa
Evropskom
unijom u pogledu reformi pravosudja i unutrasnjih poslova i dodao da se
njime uvode standardi Unije.
Mihajlovic je izjavio da je kotrola granice znacajan deo borbe
protiv terorizma i ilegalnih migracija i ocenio da ce sporazum sa EU
olaksati preuzimanje granice od vojske, stavljanje nase zemlje na
takozvanu
belu sengensku listu i njenu integraciju u Evropu. Filipovic je izjavio
da
je za Crnu Goru pitanje dobre obuke i opremanja policija vazno i
aktuelno
jer su pripreme za preuzimanje granice vec u toku. On je podsetio da je
MUP
Crne Gore formirao zajednicku komisiju sa Podgorickim korpusom VSCG i da
je
pocelo preuzimanje granicni linije prema Kosovu u Kopnenoj zoni
bezbednosti.
Predstavnik Evropske komisije Vilijam Blankert je izrazio
zadovoljstvo potpisivanjem memoranduma ocenivsi da ce on pomoci EU da
pruzi
pomoc SCG. Blankert je rekao da je EU veoma zadovoljna sto je SCG
odlucila
da uspostavi tesnu saradnju u obezbedjivanju granica, dodajuci da je to
prvi korak ka uspostavljanju vece bezbednosti i na putu ka ukidanju
sengenskih viza za gradjane SCG.
LENDEJL: SLJIVANCANIN STIGAO U SHEVENINGEN
HAG, 1. jula 2003. (Beta) Bivsi oficir JNA Veselin Sljivancanin, optuzen
za
ratne zlocine nad hrvatskim civilima u Vukovaru, prebacen je veceras u
pritvor Haskog tribunala u Sheveningenu, potvrdio je Beti portarol
Tribunala Dzim Lendejl.
Sljivancanin je stigao u pritvorsku jedinicu Haskog tribunala
nesto pre 22 sata, rekao je Lendejl koji nije zeleo da govori o
detaljima
izrucenja optuzenog.
DIJALOG SCG I EU O REFORMI PRAVOSUDJA I POLICIJE
BEOGRAD, 2. jula (Tanjug) - Predstavnici Evropske unije (EU) i
Srbije i Crne Gore zapoceli su danas u Beogradu dijalog o stanju reformi
oblasti pravosudja i unutrasnjih poslova u nasoj zemlji, sto je prvi
sastanak predstavnika Evropske komisije i nadleznih ministarstava SCG
novog
formata pod nazivom "EU i Srbija i Crna Gora - unapredjeni stalni
dijalog"
sastanak, kome predsedavaju Branko Lukovac, ministar za medjunarodne
ekonomske odnose SCG, i Rajnhard Pribe, direktor direkcije za zapadni
Balkan u Evropskoj komisiji, predstavlja pocetak dijaloga o unapredjenju
pravnog sistema i sistema krivicnih sankcija, reformi policije, o borbi
protiv oganizovanog kriminala i korupcije i terorizma, saopstila je
direkcija za informisanje Saveta ministara SCG.
Tema skupa bice i pitanje u vezi sa granicama, vizama i azilom,
kao i celokupni proces demokratizacije u Srbiji i Crnoj Gori. Lukovac je
naglasio da ovaj dijalog zapocinje odmah nakon samita EU i zemalja
zapadnog
Balkana u Solunu, izrazavajuci ocekivanje da ce oznaciti novu pozitivnu
etapu u nasim odnosima sa EU i ostvarivanju cilja da budemo sto brze deo
evropske zajednice.
"Srbija i Crna Gora su odlucne da nastave zapoceti proces
reformi
kako bi ostvarile vrednosti i standarde EU", rekao je Lukovac. Pribe je
istakao da je cilj ovog dijaloga podrska reformama i preduzimanje
odgovarajucih koraka u pravcu brze integracije SCG u Evropu. Ucesnicima
se
obratio i ambasador Italije u SCG Djovani Karacolo di Vietri, u ime
predsedavajuceg Saveta EU, koji je pozdravio napore SCG u sprovdjenju
reformi. On je naglasio da ce zapadni Balkan, cija buducnost je u okviru
EU, ostati visoko na dnevnom redu EU, ali da brzina kretanja zavisi od
samih zemalja tog regiona.
EU JACA SARADNJU SA BUDUCIM SUSEDIMA, UKLJUCUJUCI SCG
BRISEL, 1. jula (Tanjug) - Evropska komisija (EK) je predlozila
danas osnivanje "programa susedstva" koji se odnosi na njene buduce
susede
nakon prosirenja Evropske unije (EU), u okviru koga bi deo sredstava bi
bio
namenjen i zemljama zapadnog Balkana, medju njima Srbiji i Crnoj Gori i
Makedoniji. Kada EU bude prosirena, za saradnju sa susedima bi moglo
biti
ulozeno 955 miliona evra izmedju 2004. i 2006, navodi se u saopstenju
EK.
"Program susedstva" se odnosi i na Rusiju, Moldaviju, Ukrajinu
i
Belorusiju, kao i zemlje Sredozemlja koje su obuhvacene programom
saradnje
"Meda". Buduce zemlje susedi EU, imaju ukupno 385 miliona stanovnika i
sa
clanicama Unije dele granicu ukupne duzine vise od 10.000 kilometara.
Programom je predvidjeno unapredjenje medjugranicne saradnje u oblastima
privrede, zastite prirodne okoline i borbe protiv organizovanog
kriminala.
Sredstva za program bi bila sakupljena iz razlicitih evropskih
programa iz oblasti saradnje EU sa zemljama-buducim susedima Unije posle
njenog prosirenja 1. maja 2004. Tako na primer, postoji program
"Intereg" ,
zatim "Takis" za Rusiju i Ukrajinu, ili "Kards" za zemlje zapadnog
Balkana.
Cilj "programa susedstva" je da se usaglasi rad izmedju razlicitih
programa
i u rad budu ukljuceni lokalni funkcioneri.
EU: ZABRANA ULASKA ZA 14 OSOBA IZ SCG I BIH U EU
BRISEL, 1. juna 2003. (Beta) Evropska unija saopstila je danas
da
je 14 osoba iz BiH i Srbije i Crne Gore stavljeno na spisak zabrane
ulaska
i prolaska preko teritorije EU zbog pomaganja haskim optuzenicima da
"izmaknu pravdi".
Pod udar zabrane dosao je i Milorad Lukovic Legija, pod
nezvanicnim obrazlozenjem da je pomagao Radovana Karadzica i odbeglog
hrvatskog generala Antu Gotovinu, "sa kojim je bio u istoj ceti u
francuskoj Legiji stranaca".
Izvori u Uniji su naveli da je "Lukovic od marta ove godine
angazovan u jedinici za obezbedjenje Karadzica, uz ciju je pomoc pobegao
iz
Srbije, kao glavni osumnjiceni, posle ubistva premijera Zorana
Djindjica".
Na spisku se nalaze Milovan Bjelica, Ljuban Ecim, Aleksandar
Karadzic, Ljiljana KaradzicZelen, Radomir Kojic, Tomislav Kovac, Petar
Krasic, Predrag Kujundzic, Momcilo Mandic, Branko Ratic, Slavko
Roguljic,
Vasilije Veinovic, Milenko Vracar i Milorad Lukovic Legija.
U saopstenju Saveta ministara EU se navodi da je "prosirenje
spiska zabrane izdavanje viza za ulazak ili prolazak" preko teritorije
zemalja Unije uvedeno zbog toga sto su "ta lica upletena u delatnosti
kojima se pomaze odbeglim licima da izmaknu pravdi za zlocine, za koje
ih
je optuzio Haski sud".
Zabrana je uvedena i zbog toga sto su ta lica "delovala tako da
su
mogla spreciti sprovodjenje mandata Haskog suda".
SCG-SAD
MAROVIC: JOS BEZ ZVANICNE ODLUKE O AMERICKOM ZAHTEVU
NOVI SAD, 1. jula 2003. (Beta) Predsednik Srbije i Crne Gore
Svetozar Marovic izjavio je veceras da jos nije doneta zvanicna odluka o
americkom zahtevu za izuzece drzavljana SAD od jurisdikcije
Medjunarodnog
krivicnog suda.
"Moje misljenje je da u ovom trenutku treba naci balans koji
nece
ugroziti unapredjenje bilateralnih odnosa sa SAD, koji nas nece udaljiti
ni
od Evropske unije i koji ce biti u skladu sa interesima nasih gradjana",
rekao je Marovic u intervjuu Televiziji Novi Sad.
"Najvise bih voleo kada bismo odluku (o americkom zahtevu)
mogli
da zavrsimo u trouglu dogovora Evropske unije, SAD i SCG", kazao je
Marovic.
Marovic je ocenio da je Drzavna zajednica SCG priblizila i
Srbiju
i Crnu Goru Evropi.
"Veoma je bitno sto Evropa pruza podrsku takvom nacinu ulaska
(Srbije i Crne Gore) u evropske integracije, a Zajednicu treba da
iskoristimo kako bismo zajednicki afirmisali odredjene evropske
standarde",
kazao je Marovic.
Ocenio je da proces harmonizacije ekonomskih odnosa Srbije i
Crne
Gore protice dobro i kvalitetno. "Ekonomski sistemi Srbije i Crne
Gore
do juce su bili potpuno odvojeni, a kroz proces harmonizacije napravljen
je
visok stepen saglasnosti, koji nije na stetu ni Srbije ni Crne Gore",
rekao
je Marovic.
Dodao je da ce se na administrativnim granicama izmedju Srbije
i
Crne Gore i nakon zavrsetka procesa harmonizacije zadrzati "jedna vrsta
evidencije".
"Ta evidencija je neophodna da bi se sprecilo da razlike u
carinama kod pojedinih proizvoda postanu izvor sive ekonomije, lake i
nezakonite zarade", rekao je Marovic.
Ocenio je da "ne treba plasiti gradjane" pricama da je SCG
prezaduzena zemlja.
"Zaduzili smo se pod veoma povoljnim uslovima i te pozajmice su
vise vrsta pomoci, nego sto su komercijalni krediti", kazao je Marovic.
Izrazio je uverenje da ce razgovori Beograda i Pristine poceti
do
kraja ovog meseca i dodao da pitanje konacnog statusa Kosova nije uslov
za
ulazak SCG u evropske integracije.
"Pitanje Kosova veoma je bitno za stabilnost u regionu i za
resenje tog pitanja nije zainteresovana samo SCG, vec i Albanija,
Makedonija", kazao je Marovic.
ZIVKOVIC: NECE BITI POSLEDICA PO SCG
BEOGRAD, 1. jula 2003. (Beta) Premijer Srbije Zoran Zivkovic
izjavio je danas da nije bilo pritisaka da Srbija i Crna Gora potpise
sporazum o neizrucenju americkih drzavljana stalnom Medjunarodnom
krivicnom
sudu i izrazio ocekivanje da ce SAD imati razumevanja za specificnu
situaciju u kojoj se nalazi Srbija i Crna Gora.
"Mislim da bi bilo vrlo tesko objasniti nasim gradjanima da
potpisujemo sa SAD jedan sporazum gde stitimo njihove drzavljane, a da
istovremeno imamo vrlo intenzivnu saradnju gde svoje drzavljane hvatamo,
hapsimo i isporucujemo Hagu. Mislim da ce Vasington imati razumevanja za
taj nas stav", rekao je Zivkovic novinarima.
On je rekao da nece biti nikakvih politickih ili bilo kakvih
drugih posledica po Srbiju i Crnu Goru, osim da nece biti vojne pomoci.
"Vojne pomoci inace ne bi ni bilo, jer je to preduslov za
'Partnerstvo za mir'", rekao je premijer Zivkovic.
SAD USKRATILE VOJNU POMOC ZA OKO 5O ZEMALJA, MEDJU NJIMA I SCG
VASINGTON, 2. jula (Tanjug) - Sjedinjene Americke Drzava su
danas
proglasile da gotovo 50 drzava nije podobno za vojnu pomoc buduci da su
podrzale Medjunarodni krivicni sud (MKS), ali nisu izuzele americke
drzavljane iz nadleznosti MKS.
Kako je javila novinska agencija Rojters medju tim zemljama je
i
Srbija i Crna Gora (SCG). Na tom spisku su i istocnoevropske zemlje
Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Slovacka i Slovenija, koje
treba
da pristupe Severnoatlantskom savezu (NATO) 1. maja 2004. godine.
Prema informaciji koju je dobio Rojters, medju zemljama kojima
ce
biti suspendovana vojna pomoc su i Hrvatska, Kipa, Finska, Irska,
Lihtenstajn, Svedska, Svajcarska, Brazil, Juzna frika, kao i niz drugih
africkih, latinoamerickih, i azijskih zemalja.
Prema Rojtersu, predsednik Dzordz Bus je odustao od sankcija u
slucaju 22 zemlje medju kojima su Albanija, Biosna i Hercegovina,
Makedonija, li i Rumunija, takodje zemlja koja treba da pristupi NATO
maja
iduhe godine. To su zemlje koje su potpisale bilateralne sporazume sa
SAD
da americke vojnike nece izruciti MKS. Predstavnik za stampu bele kuce
Ricard Baucer je rekao da je 35 od tih zemalja primalo americku vojnu
pomoc
ove godine i da je sav novac za te svrhe, u nekim slucajevima, vec
potrosen. Zabrana bi, medjutim, mogla ostati na snazi kada nova fiskalna
godina zapocne u oktobru, navodi Rojters.
SERVER: Bez vojne pomoci, ali i bez prepreka ka Partnerstvu za mir
VASINGTON, 2. jula (Tanjug) - Eventualno nepotpisivanje
sporazuma
o nerizrucivanju americkih drzavljana Medjunarodnom krivicnom sudu
negativno bi se odrazilo na odnose Vasingtona i Beograda, ali ne bi
dovelo
u pitanje prikljucivanje Srbije i Crne Gore programu NATO-a Partnerstvo
za
mir, ocenio je danas direktor Balkanske inicijative u americkom Intitutu
za
mir Danijel Server.
Ocenjujuci da je "pred vladom u Beogradu vrlo komplikovana
odluka", buduci da su Srbija i Crna Gora "izlozene snaznom pritisku EU
da
sporazum ne potpisuju", Server im je, preko Glasa Amerike, porucio da bi
"bilo mnogo bolje nastaviti bilateralnu vojnu saradnju, koja je bitno
uticala na popravljanje odnosa medju dvema drzavama i koja ce imati
veliki
znacaj za buduce odnose Srbije i Crne Gore sa SAD".
Sto se prijema SCG u Partnerstvo za mir tice, Server smatra da
ce
se o tome odlucivati samo na osnovu sveobuhvatne reforme oruzanih snaga
i
potpune saradnje sa Sudom za ratne zlocine u Hagu.
SRBIJA
USVOJEN AKCIONI PLAN
BEOGRAD, 1. jula 2003. (Beta) Skupstina Srbije usvojila je
veceras
Zakon o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema drzavne
zajednice
Srbija i Crna Gora.
Za zakon je glasalo 125 poslanika, a protiv je bilo 27.
Potpredsednik Vlade Srbije Cedomir Jovanovic izjavio je da
Akcioni
plan podrazumeva prevazilazenje ekonomskih razlika u oblasti protoka
ljudi,
roba, usluga, kapitala i carinskih postupaka, kao i priznavanje
medjunarodnih ugovra o slobodnoj trgovini i spoljnotrgovinskom rezimu.
Akcioni plan je dokument koji bi mogao da otvori vrata Evrope
Srbiji i Crnoj Gori, nakon usvajanja u sva tri parlamenta, izjavio je
danas
Jovanovic.
Obrazlazuci predlozeni zakon, Jovanovic je rekao da je
usaglaseno
8.500 carinskih pozicija od kojih ce se 93 odsto primenjivati odmah
nakon
izmena carinskih zakona, a preostalih sedam odsto stopa koje
predstavljaju
specificne interese republika ce se usaglasavati u naredne tri do pet
godina.
To se odnosi na 57 poljoprivrednih proizvoda, za koje Crna Gora
u
narednom periodu zadrzava niske carinske stope, kao i na metalsku,
gradjevinsku i tekstilnu industriju.
"Prevazidjene su sve razlike, a nas prioritet je bio i
resavanje
problema u cilju ispunjavanja preduslova za pocetak rada na studiji
izvodljivosti, kako ne bi bile dovedene u pitanje evropske integracije",
rekao je Jovanovic.
Isticuci da usvajanjem Akcionog plana otpocinje proces
evropskih
integracija, Jovanovic je naveo da je Srbija sa 9,5 odsto, spustila
carinske stope na 7,5 odsto, a da je Crna Gora svoje podigla sa 2,5
odsto
na 6,9 odsto.
Jovanovic je rekao da je Srbija u potpunosti zastitila svoje
interese, kao sto su metalski kompleks, poljoprivredna i gradjevinska
industrija, i dodao da se Akcionim planom stvara zajednicki interes
drzava
clanica koji ne dovodi u pitanje posebne interese dve republike.
Prioritet Srbije je zastita agrara koji uposljava dva miliona
ljudi, rekao je Jovanovic, navodeci da je sa EU dogovorena dodatna
harmonizacija strateskih proizvoda u narednih pet godina. Dodao je da su
dve vlade dogovorile da za tri godine razmotre efekte Akcionog plana.
USVOJEN ZAKON O RATNIM ZLOCINIMA
BEOGRAD, 1. jula 2003. (Beta) Skupstina Srbije usvojila je
danas
Predlog zakona o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa u postupku
protiv ucinilaca ratnih zlocina, koji predvidja osnivanje Tuzilastva za
ratne zlocine za teritoriju Srbije.
Zakonom je omoguceno saslusanje svedoka ili ostecenog putem
video
konferencijske veze, a cilj usvojenih resenja je efikasnije sprovodjenje
postupaka protiv lica okrivljenih za ratne zlocine, kao i radi
poboljsanja
saradnje sa Haskim tribunalom.
Propisano je osnivanje tuzilastva za ratne zlocine za
teritoriju
Srbije. Tuzioca ce birati Skupstina Srbije, a pri MUPu Srbije bice
obrazovana Sluzba za otkrivanje ratnih zlocina.
U sudovima nadleznim za postupanje u tim predmetima obrazovace
se
Vece za ratne zlocine, a u Okruznom sudu u Beogradu posebno odeljenje za
obavljanje administrativnotehnickih poslova vezanih za zastitu svedoka i
ostecenih i obezbedjivanje uslova za primenu procesnih odredaba zakona.
U Okruznom zatvoru u Beogradu predvidja se obrazovanje posebne
pritvorske jedinice.
U postupku prema uciniocima krivicnih dela ratnih zlocina
primenjivale bi se Posebne odredbe o postupku za krivicna dela
organizovanog kriminala Zakonika o krivicnom postupku.
Zakonom je predvidjeno da tuzilac za ratne zlocine i njegov
zamenik imaju pravo na staz sa uvecanim trajanjem tako sto se 12 meseci
provedenih na radu racuna kao 16 meseci staza.
KOSOVO-METOHIJA
KOFI ANAN: PRIMENA VLADAVINE ZAKONA NA KOSMETU I DALJE KRITICNA
VASINGTON, 2. jula (Tanjug) - Generalni sekretar Ujedinjenih
Nacija Kofi Anan ocenio je u utorak da je Na Kosovu i Metohiji postignut
znacajan progres u dostizanju autonomije i samouprave, ali
uspostavljanje
vladavine zakona I stvaranje cvrstih osnova za ekonomski rast I razvoj
ostaju glavni izazovi,
U izvestaju Generalnog sekretara o rezultatima cetvorogodisnjeg
angazovanja Misije UN na Kosovu I Metohiji (UNMIK), koji je upravo
objavljen u Njujorku, podseca se da je UNMIK stvoren juna 1999, sa
ciljem
da organizuje upravljanje u pokrajini u "kojoj ce gradjani uzivati
znacajnu
autonomiju". U Ananovom izvestaju se istice pozitivan razvoj situacije
od
aprila ove godine, kao sto su prenos ovlascenja na kosmetske prelazne
institucije, opadanje stope kriminala kao i veci naglasak u radu vlade
na
osnovu ovlascenja datih ustavnim okvirom.
Kofi Anan je, medjutim, naveo da cvrsta primena vladavine
zakona
ostaje kriticna, ilustrujuci to nedavnim zlocinima u Obilicu i Zvecanu
za
koje je rekao da su neprihvatljivi i da predstavljaju stalnu pretnju
procesu pomirenja medju etnickim zajednicama. Generalni sekretar je
pozvao
kosmetske vodje i gradjane da deluju odlucno kako se takvi akti nasilja
vise ne bi ponovili i dodao da ce se UNMIK vise angazovati u borbi
protiv
organizovanog kriminala i terorizma.
Proces normalizacije na Kosmetu zavisi od stvaranja uslova za
ekonomski rast I razvoj, istakao je Anan, dodajuci da ce UNMIK nastaviti
sa
naporima za stvaranje povoljnog ekonomskog okruzenja, sto je povezano i
sa
razvojem citavog regiona. "Dobro vodjen i regulisan proces privatizacije
moze da stvori dobru osnovu za ekonomski oporavak I razvoj Kosova I
Metohije", smatra Anan.
Generalni sekretar je pozdravio nedavni nagovestaj spremnosti
Beograda i Pristine na pocetak dijaloga o prakticnim pitanjima, isticuci
da
to moze da doprinese pomirenju I opstem progresu u pokrajini. Anan je
dalje
naveo da je u procesu povratka privremeno raseljenih lica od velikog
znacaja angazovanje opstinskih vlasti, dok sredstva za te namene treba
da
dodju iz budzeta Pokrajine. Generalni sekretar je pripremio izvestaj za
Savet bezbednosti koji ce 3. jula imati redovnu sednicu posvecenu stanju
na
Kosmetu, a izvestaj ce podneti i dosadasnji sef UNMIK Mihael Stajner.
KOSOVSKE VLASTI POZVALE RASELJENE DA SE VRATE KUCAMA
BGEOGRAD, 1. jula 2003. (Beta) Predstavnici privremenih
institucija, politickih partija Kosova i predstavnici etnickih
zajednica,
osim srpske, pozvali su danas raseljena lica sa Kosova koja zive u
Srbiji,
Crnoj Gori i Makedoniji da se vrate na Kosovo.
U otvorenom pismu, raseljenima sa Kosova upucuje se poziv da se
vrate i navodi da ce im u pokrajini biti obezbedjene zdravstvene usluge,
javne sluzbe i obrazovanje, ali ne i bezbednost.
"Kosovo je vasa kuca, kao sto je i nasa, zelimo i radimo na
tome
da se vratite i da zivite u miru sa nama kao susedi, u duhu uzajamnog
postenja", navodi se u pismu koje su, izmedju ostalog, potpisali
predsednik
Kosova Ibrahim Rugova, predsednik Skupstine Kosova Nedzat Dazi i
premijer
Bajram Redzepi.
U pismu se navodi i da Kosovo "jos uvek ima probleme, medju
kojima
nezaposlenost nije najmanji".
"Ne mozemo nikome da garantujemo posao i ne mozemo da
garantujemo
niciju bezbednost. Svi na Kosovu trpimo zbog organizovanog kriminala,
kao i
vi u Srbiji i Crnoj Gori, Makedoniji i drugde na Balkanu".
Moramo da budemo realni da u priznavanju da su neki delovi
Kosova
povoljniji za povratak od drugih ali je to odluka koju svaka porodica
ili
osoba mora da donese, dodaje se u pismu.
"Odlucni smo da svako mora da bude u mogucnosti da zivi
bezbedno
na svakom santimetru teritorije Kosova", navodi se u pismu i dodaje da
na
"pretvaranju Kosova u bezbednije mesto za sve" radi kosovska policija.
Potpisnici pisma spremni su i voljni da se pobrinu za sve
zdravstvene probleme, javne sluzbe i obrazovanje, na osnovama jednakosti
sa
svim drugim ljudima Kosova. "Ne mozemo da ponudimo vise od ovoga, ali
ono
sto mozemo nudimo iskreno", navodi se u pismu.
"Dragi sugradjani, rat je zavrsen. Vreme je da se svako vrati
kuci, osim onih koji su pocinili zlocine. Vi znate ko ste i, ako ste
izvrsili zlocin mozete da ocekujete da se suocite s pravdom. No, ako
niste
cinili zlocine dobrodosli kuci kad god pozelite da se vratite".
"Na vama je da odlucite da li i kada zelite da se vratite
svojim
kucama... Ako odluicite da se vratite, spremni smo da radimo sa vama
preko
vasih izabranih predstavnika na opstinskom nivou, u Skupstini Kosova i
preko privremenih institucija na zastiti vasih interesa, i da obezbedimo
da
vasa prava budu postovana", navodi se u pismu.
Raseljenima se porucuje da ce kolektivnu volju izrazavati preko
svojih demokratskih vodja, bilo kojeg etnickog porekla.
"Vlada Kosova, Skupstina, Predsednistvo i politicki vodji
spremni
su da rade sa vama da bismo proslost ostavili iza sebe i gradili bolju,
svetliju, demokratskiju buducnost u kojoj svi ljudi Kosova mogu da zive
zajedno u miru, kao prijatelji i susedi", zakljucuje se u pismu
predstavnika kosovskih institucija i etnickih zajednica.
Pismo su potpisali i predsednik Demokratske partije Kosova
Hasim
Taci, Predsednik Saveza za buducnost Kosova Ramus Haradinaj, komandant
Kosovskog zastitnog korpusa Agim Ceku, predsednik Nove partije Kosova
Bujar
Bukosi i predstavnici zajednica Bosnjaka, Turaka, Askalija, Egipcana i
Roma.
COVIC:OTOVRENO PISMO PREDSTAVLJA KORAK NAPRED
BEOGRAD, 1. jula 2003. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije
Nebojsa
Covic rekao je da otvoreno pismo koje su predstavnici kosovskih
institucija
danas uputili raseljenim licima u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji da se
vrate na Kosovo, "predstavlja korak napred".
"Ovo pismo predstavlja korak napred, jer ako pogledate
potpisnike,
prosto je za nepoverovati da su toliko napredovali. Mislim da su
napredovali cak i u smislu da se potpisu ispod ovakvog teksta", rekao je
Covic Radiju Beograd 202.
"Medjutim, ima 'malih sitnih problema' koji se odnose na nesto
sto
se zove ponuda. Nudimo vam dodjite. Ne garantujemo vam ni bezbednost, a
ni
mogucnost da se zaposlite, a pre toga smo vam sve srusili. Ono sto nismo
uspeli da srusimo, a sto nam se i svidelo, to smo komercijalizovali.
Usli
smo u to, malo trgujemo s tim, malo prodajemo i to je opcija i grana
organizovanog kriminala koju gospoda pominje", rekao je Covic.
Covic smatra i da je potrebna detaljna analiza otvorenog pisma
na
tri stranice, kao i da se treba zapitati zasto je pismo bas sada
upuceno.
"Zato sto je medjunarodna zajednica pocela da shvata ko je taj
zbog koga je tesko napraviti projekat multietnickog kosova i Metohije",
rekao je Covic.
Predstavnici privremenih institucija Kosova, politickih
stranaka i
etnickih manjina, izuzev srpske, pozvali su danas raseljena lica sa
Kosova
da se vrate kucama ali su naveli da ne mogu da im garantuju bezbednost
ili
posao.
Pismo su potpisali predsednik Kosova Ibrahim Rugova, predsednik
Skupstine Kosova Nedzat Dazi i premijer Bajram Redzepi, predsednik
Demokratske partije Kosova Hasim Taci, Predsednik Saveza za buducnost
Kosova Ramus Haradinaj, komandant Kosovskog zastitnog korpusa Agim Ceku,
predsednik nove partije Kosova Bujar Bukosi i predstavnici zajednica
Bosnjaka, Turaka, Askalija, Egipcana i Roma.
MADJARSKA POLICIJA: INTERPOL VISE NE TRAZI TACIJA
BUDIMPESA, 1. jula 2003. (Beta) Portparol Zemaljske komande
madjarske policije Laslo Garamveldji izjavio je u veceras za madjarsku
drzavnu televiziju da je predsednik Demokratske partije Kosova Hasim
Taci
pusten jer Interpol nije zahtevao njegovo hapsenje.
Garamveldji je kazao da Taci nije uhapsen vec je samo zadrzan
na
budimpestanskom aerodromu i dodao da je "madjarska policija kod nadlezne
osobe u Interpolu razjasnila da ta organizacija vise ne trazi hapsenje
albanskog politicara".
Garamveldji je dodao da je "nadlezna osoba u Interpolu rekla da
ce
ta organizacija napraviti korake da poternica za Tacijem bude povucena i
zato ne traze daljnje zadrzavanje predsednika DPKa u
Madjarskoj". Portparol Zemaljske komande madjarske policije je kazao
da
Taci u Madjarskoj nije izvrsio nikakvo krivicno delo i zato, nakon stava
Interpola, "nije postojala pravna osnova da 'licna sloboda' albanskog
politicara bude ogranicena".
MUP nije mogao da povuce poternicu za Tacijem
BEOGRAD, 2. jula (Tanjug) - Ministarstvo unutrasnjih poslova
Srbije (MUP) Srbije nije moglo da povuce poternicu za bivsim komandantom
"Oslobodilacke vojske Kosova" Hasimom Tacijem, kao sto tvrdi madjarska
policija, jer za to nije nadlezno, saopsteno je danas Tanjugu u MUP-u.
Prema nasem zakonodavstvu, obustavljanje medjunarodne poternice
je
u nadleznosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne
Gore,
a to ministarstvo je MUP juce obavestilo da je poternica za Tacijem i
dalje
na snazi, navode u MUP-u.
MUP je odmah madjarskom nacionalnom birou Interpola, kao i
centrali medjunarodne kriminalisticke policije u Lionu, pod oznakom
"vrlo
hitno", javio da je jos 28. avgusta 2001. godine na njihov zahtev,
uputio
obavestenje da je poternica za Tacijem i dalje na snazi.
Prema tvrdnjama MUP-a, Interpol je 1. jula ponovo obavesten da
je
medjunarodna poternica za Tacijem, raspisana zbog krivicnog dela
terorizma,
prosirena i zbog postojanja osnovane sumnje da je izvrsio krivicno delo
genocida. MUP je u jucerasnjem dopisu Interpolu naveo da je, na osnovu
dokumentacije koja je dobijena iz Beograda, madjarska policija imala
pravni
osnov da u ponedeljak uhapsi Tacija i odredi mu ekstradicioni pritvor. U
dopisu MUP trazi od centralnog biroa Interpola da Tacija, u slucaju
ponovnog pronalaska, uhapsi i izruci ga nasoj zemlji.
RFI: SLAB UCINAK STAJNEROVOG SEFOVANJA UNMIK-OM
PARIZ, 1. jula (Tanjug) - Mihael Stajner od danas vise nije sef
Civilne misije UN na Kosovu (UNMIK) a na toj funkciji ce ga zameniti
Italijan Antonio Armelini, mada se pominje i ime svedskog diplomate
Pjera
Sorija, javlja Radio Frans enternasional (RFI) ocenjujuci da Stajner za
godinu i po dana svog sefovanja UNMIK-om, bar kada su Srbi u pitanju,
nije
ispunio nista od onoga sto je obecao.
"Nije ispunio ni sedam tacaka za Mitrovicu, ni
decentralizaciju,
ni povratak, ni bezbednost, a malo sta je uradjeno i po pitanju
pronalaska
i resavanja sudbine nestalih", navodi RFI i dodaje ocenu da je gubitkom
saveznika u Srpskom nacionalnom vecu prosle godine i fuzionisanjem
predstavnika Srba oko Kooridnacionog centra i vlade Srbije, Stajner
izgubio
partnera za razgovor.
"Ofanziva premijera Djindjica u januaru i februaru oko potrebe
neodloznog pocetka dijaloga Beograda i Pristine ga je stavila pred veca
iskusenja. Od tada do sada Stajner je nekoliko puta dogradjivao
misljenje o
toj temi, da bi mu na solunskom samitu postalo jasno da Evropa ima
drugacije misljenje. Ne samo da ce se u Briselu, kada god da pocnu
razgovori, pricati o tehnickim pitanjima, na cemu je Stajner insistirao,
vec i o svemu drugom od znacaja za buducnost Kosova, osim statusa".
To sto ni Srbi i Albanci nisu zadovoljni moze Stajneru da bude
dobra preporuka za dalje, ne samo zato sto im je tesko udovoljiti a da
obe
strane budu zadovoljne, vec i zato sto pre njega Srbi i Albanci nisu
bili
ovoliko spremni na razgovor. Istina je i to da na uslovnu spremnost za
razgovore utice i faktor vreme, ali i dogadjanja u Evropi.
RFI kosntatuje da je "na prilicno lose rezultate misije je i
sam
uticao, jer je zapoceo suvise ostro da bi ga UNMIK-ova birokratija i
razliciti interesi stranih sila pratili, pa se dogodilo da je
jednostavno
izgoreo". Previse je bilo ocekivati da Stajner miri Albance i Srbe, ali
je
bilo neocekivano da tako brzo sa terena nestanu kontrolni punktovi.
Period
kakvog-takvog mira, koji je za Srbe vise bio hibernacija nego napredak,
trajao je do najave politickog resavanja, a to je Stajner morao da
predvidi. Iz Pristine Stajner ce otici u Njujork gde ce Savetu
bezbednosti
u cetvrtak 3. jula podneti jos jedan izvestaj, ovaj put poslednji, a
posle
toga u Zenevu, na mesto ambasadora Nemacke u UN.
CRNA GORA
DJUKANOVIC: DO KRAJA 2003. ZAKON O ZASTITI MANJINJA
BUDIMPESTA, 1. jula 2003. (Beta) Crnogorski premijer Milo
Djukanovic izjavio je danas da ce uspeh resavanja pitanja Roma u toj
republici zavisiti od uspeha reformi koje sprovodi Vlada Crne Gore i
najavio je da ce se do kraja ove godine u Parlamentu Crne Gore naci
Zakon o
zastiti nacionalnih manjinja.
Djukanovic je u Parlamentu u Budimpesti, obracajuci se
ucesnicima
konferencije o Romima rekao da je Crna Gora posvecena reformama i ulasku
u
evroatlantske integracije, naglasavajuci da ta republika nastoji da
uklioni
sve vrste diskriminacije nacionalnih manjinja.
On je naglasio da ce Crna Gora posvetiti duznu paznju Romima
prilikom izrade strategije za smanjenje siromastva.
Dodao je da je za Crnu Goru veoma vazna pomoc medjunarodnih
institucija u ostvarivanju projekta integracje Roma, raseljenih sa
Kosova,
koji zele da ostanu u toj republici.
Djukanovic je, predstavljajuci ostavrene rezuultate u
poboljsanju
polozaja Roma, rekao da se uz podrsku Unicefa i nevladinih organizacija
u
crnogorskim skolama realizuje projekat obaveznog ucesca romske dece.
Reforme oblasti privatnog preduzetnistva i poljoprivrede u
Crnoj
Gori, prema njegovim recima, otvorice nove sanse za ukljucivanje Roma u
te
oblasti.
U prilog opredeljenju Vlade Crne Gore da stiti manjinska prava,
Djukanovic je naveo primer danilovgradskih Roma, kojima je posle
incidenta
od pre osam godina, kada su prinudno raseljeni, Vlada Crne Gore kao
nadoknadu odobrila milion evra.
BURZAN NE OCEKUJE DODATNU OBUSTAVU AMERICKE POMOCI
PODGORICA, 2. jula 2003. (Beta) Crnogorski ministar inostranih
poslova Dragisa Burzan ocenio je danas da ne ocekuje da ce SAD dodatno
obustaviti pomoc Srbiji i Crnoj Gori (SCG) zbog nepotpisivanja
bilateralnog
sporazuma o izuzecu americkih drzavljana iz nadleznosti Medjunarodnog
krivicnog suda (MKS).
Burzan je izjavio agenciji Beta da je ocekivana odluka SAD da
ukine vojnu pomoc SCG zbog nepotpisivanja tog sporazuma.
"Ta odluka nije iznenadjenje, jer su SAD najavile da ce ukinuti
vojnu pomoc svim zemljama koje ne potpisu bilaterlani sporazum", rekao
je
Burzan i naglasio da ne ocekuje dodatnu obustavu americke pomoci
drzavnoj
zajednici.
Rok za potpisivanje bilateralnog sporazuma sa SAD istekao je
juce,
ali je SCG najavila da ce o tome nastaviti razgovore sa SAD i da odluka
o
potpisivanju sporazuma nece biti doneta u kratkom roku.
Vojna pomoc SAD za SCG (oko 278.000 dolara za laboratoriju za
engleski jezik) vec je odobrena za ovu fiskalnu godinu i ne moze da se
opozove.
Pomoc vezana za bilateralne sporazume sa SAD, u vezi sa MKS,
podrazumeva iskljucivo vojnu pomoc, odnosno ne utice ni na jedan drugi
program, receno je agenciji Beta u Ambasadi SAD u Beogradu.
BURZAN: TADICEV STAV NIKOGA NE OBAVEZUJE
PODGORICA, 1. jula (Tanjug) - Crnogorski ministar inostranih
poslova Dragisa Burzan izjavio je danas da izjava ministra odbrane
Srbije i
Crne Gore Borisa Tadica - da drzavna zajednica nece povuci tuzbu protiv
NATO-a dok Hrvatska i BiH ne povuku tuzbu protiv SRJ zbog agresije -
predstavlja njegov "licni stav koji nikog ne obavezuje".
"To je njegov licni stav, a ne stav Savjeta ministara,
sobzirom
na to da taj stav nije usaglasen sa Crnom Gorom", kazao je Burzan za
crnogorski radio. Predsjednik Socijaldemokratske partije Ranko
Krivokapic
takodje ocijenio ja da ovo pitanje nije u Tadicevoj nadleznosti, vec da
o
tome treba da se izjasni Ministarstvo spoljnih poslova drzavne
zajednice.
"Koliko je meni poznato, Tadic je ministar odbrane, a ne
inostranih poslova", rekao je Krivokapic za TV "Pink" i dodao da ne
razumije zasto bi povlacenje tuzbe protiv NATO-a bilo uslovljeno
osporavanjem, kako je naglasio, "notorne cinjenice da je Miloseviceve
Jugoslavije bila agresor u BiH". Suprotno misli potpredsjednik Srpske
narodne stranke Goran Danilovic, koji istice da agresije na BiH i
Hrvatsku
nije bilo, jer se radilo o jednoj drzavi, koju je, po Ustavu, morala da
stiti JNA, dok je, na drugoj strani, "vrlo lako dokazivo, pred svakim
medjunarodnim sudom, da je NATO izvrsio agresiju na SRJ".
--=====================_1741428081==_.ALT
Content-Type: text/html; charset="us-ascii"
<html>
<b><i><x-tab> </x-tab><x-
tab> </x-tab>B
I L T E N V E S T I <br>
</b><div align="center">2 . JUL 2003.<br><br>
<br><br>
<br>
<u>SRBIJA I CRNA GORA<br><br>
<br>
</u></div>
<b>SCG-BRAZIL: SVILANOVIC I SAHNEJ O UNAPREDJENJU BILATERALNE
SARADNJE <br>
</b><x-tab> </x-tab>BRAZI
LIJA,
1. jula 2003. (Beta) Sef diplomatije Srbije i Crne Gore Goran Svilanovic
i predsednik Senata brazilskog parlamenta Zoze Sahnej razgovarali su
danas u Braziliji o unapredjenju bilateralnih odnosa SCG i Brazila,
posebno kroz saradnju dva parlamenta. <br>
<x-tab> </x-tab>Svilanovi
c
i Sahnej su ocenili da je potrebno pokrenuti inicijativu za formiranje
grupa prijateljstva u parlamentima SCG i Brazila. <br>
<x-tab> </x-tab>Svilanovi
c
je Sahneja, koji je bivsi predsednik Brazila, upoznao sa politickim
prilikama u SCG i formiranjem drzavne zajednice. <br>
<x-tab> </x-tab>Oni su
razgovarali i o odnosima Brazila sa susednim zemljama, kao i o prilikama
u Evropi, s obzirom na prosirenje Evropske unije sledece godine.
<br>
<x-tab> </x-tab>Svilanovi
c
je ocenio da ce SCG kroz nekoliko godina pristupiti EU. <br>
<x-tab> </x-tab>Sef
diplomatije SCG predao je Sahneju pismo predsednika Skupstine SCG
Dragoljuba Micunovica sa pozivom da parlamentarna delegacija Brazila
poseti SCG. <br>
<x-tab> </x-tab><br>
<b>SVILANOVIC ZAVRSIO TRODNEVNU POSETU BRAZILU <br>
</b><x-tab> </x-tab>BRAZI
LIJA,
1. jula 2003. (Beta) Sefovi diplomatija SCG i Brazila Goran Svilanovic i
Selso Amorimo su danas u Braziliji ocenili da je saradnja dve
zemlje u medjunarodnim institucijama vrlo dobra. <br>
<x-tab> </x-tab>Svilanovi
c
i Amorimo razgovarali su o unapredjenju bilateralne saradnje, saradnje u
medjunarodnim institucijama, ekonomskim odnosima i kljucnim
medjunarodnim pitanjima. <br>
<x-tab> </x-tab>Svilanovi
c
je rekao agenciji Beta da je sa Amorimom posebno razgovarao o reformi UN
kako bi svetska organizacija bila efikasnija i u stanju da sprovede
svoje odluke. <br>
<x-tab> </x-tab>Sef
diplomatije SCG je naveo da je Brazil posebno zainteresovan da nadje
svoje mesto u reformisanom sistemu UN, u okviru Saveta
bezbednosti. <br>
<x-tab> </x-tab>Svilanovi
c
i Amorimo su razgovarali i o iskustvima koje Brazil ima u saradnji sa
Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom po pitanju
smanjenja dugova, s obzirom da su i SCG i Brazil bili optereceni velikim
spoljnim dugom. <br>
<x-tab> </x-tab>Dvojica
sefova diplomatija razgovarali su takodje o funkcionisanju drzavne
zajednice Srbije i Crne Gore i problemima sa kojima se susrece.
<br>
<x-tab> </x-tab>Svilanovi
c
je rekao da su temelji za unaprednje bilateralnih odnosa izmedju SCG i
Brazila postavljeni prilikom novogodisnje posete pokojnog premijera
Srbije Zorana Djindjica Brazilu kada je razmotrena mogucnost da Fabrika
vagona iz Kraljeva ucestvuje na konkursu koji je raspisala brazilska
vlada. Generalni direktor te fabrike Radovan Petrovic juce je predao
ponudu za ucesce u tom poslu i rezultati se ocekuju do kraja godine,
dodao je sef diplomatije SCG. <br>
<x-tab> </x-tab>Svilanovi
c
je danas razgovarao i sa potpredsednikom Brazila Zozeom Alenkarom o
ekonomskoj situaciji u SCG i mogucnostima za unapredjenje poslovne
saradnje. <br>
<x-tab> </x-tab>Sef
diplomatije SCG zavrsio je danas trodnevnu posetu Brazilu i veceras
putuje za Beograd, preko Rio de Zeneira i Pariza. <br>
<x-tab> </x-tab>Privredni
deo delegacije SCG danas odlazi u Cile gde ce razgovarati sa
privrednicima te zemlje o mogucnostima poslovne saradnje.
<br><br>
<b>KONSULTACIJE DIPLOMATA SCG I SLOVENIJE<br>
</b><x-tab> </x-tab>LJUBL
JANA,
2. jula (Tanjug) - Predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Srbije i
Crne Gore razgovarali su sa slovenackim kolegama u Ljubljani o
pripremama za 58. zasedanje generalne skupstine Ujedinjenih nacija. <br>
<x-tab> </x-tab>Kako je
saopsteno iz Ministarstva spoljnih poslova Slovenije, diplomate iz SCG
koje je predvodio Vuk Zugic su sa slovenackim domacinima Matjazom
Kovacicem i Samuelom Zbogarom razgovarale i o pripremama za
predsedavanje Slovenije Organizacijom za evropsku bezbednosti i saradnju
(OEBS) koje pocinje 2005. godine. <br>
<x-tab> </x-tab>Predstavn
ici
slovenackog i ministartsva spolnih poslova SCG razgovarali su i o
saradnji dveju drzava u okviru medjunarodnih organizacija, kao i o
predstojecoj konferenciji o licnom i lakom naoruzanju, koja se odrzava
od 7. do 11. jula u Njujorku. Slovenacka strana je SCG ponudila pomoc u
nastojanjima za ukljucivanje SCG u program Partnerstvo za mir. Obe
strane su ocenile da su konsultacije bile korisne i najavile da ce
verovatno biti nastavljene na jesen u Beogradu, navodi se jos u
saopstenju. <br><br> <b>TADIC:SVE TUZBE TREBA DA PADNU ISTOVREMENO <br>
</b><x-tab> </x-tab>PODGO
RICA,
1. jula (Tanjug) - Ministar odbrane Srbije i Crbe Gore Boris Tadic
izjavio je veceras u Podgorici da je eventualno povlacenje tuzbe protiv
19 zemalja NATO-a, zbog agresije na nasu zemlju, "povezano" sa
tuzbama Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske protiv Srbije i Crne Gore
pred Medjunarodnim sudom pravde. <br>
<x-tab> </x-tab>"Nas
stav je da ako padaju neke tuzbe, treba da padaju sve istovremeno. To je
jedan princip, koji mozda i trpi neke primedbe, ali mi ovog trenutka
nemamo bolji instrumentarij da se pre Medjunarodnim sudom pravde
izborimo za nase interese", kazao je Tadic za TV Crne Gore. On je
naglasio da ocekuje da ce medjunarodna zajednica vrsiti pritisak i na
Hrvatsku i na BiH da odustanu od tuzbe protiv nas, bas kao sto vrsi
pritisak i na nas da odustanemo od tuzbe protiv NATO-drzava.<br>
<x-tab> </x-tab>Tadic je
ocenio da je razuman argument NATO-a da ne mozemo traziti priblizavanja
i prikljucivanje organizaciji cije clanice tuzimo, ali je rekao da ne
mozemo graditi ni bezbednosnu komponentu u regionu, koju upravo NATO
pospesuje, ukoliko smo predmet tuzbe drzava koje su nasi susedi, kao sto
su BiH i Hrvatska. "Potrebna nam je asistencija u citavom tom
procesu", kazao je Tadic, ne iskljucujuci ni mogucnost korekcije
takvog pristupa. <br><br> <b>TADIC SE SASTAO SA BRITANSKIM SAVETNIKOM U
MINISTARSTVU ODBRANE <br>
</b><x-tab> </x-tab>BEOGR
AD,
1. jula (Tanjug) - Ministar odbrane Srbije i Crne Gore (SCG) Boris Tadic
sastao se danas sa britanskim general-majorom Dzonom Mur-Bikom (John
Moore-Bick), koji ce od novembra ove godine biti savetnik u Ministarstvu
odbrane SCG, saopstilo je ovo ministarstvo. <br>
<x-tab> </x-tab>General-m
ajor
Mur-Bik je do sada bio na duznosti u britanskoj vojsci u Nemackoj, a pre
toga sluzio je u medjunarodnim snagama u Bosni i Hercegovini. Govori
srpski jezik. Mur-Bik se nalazi u trodnevnoj poseti Ministarstvu odbrane
i Vojsci SCG. Za sutra je planiran njegov susret sa nacelnikom
Generalstaba Vojske SCG general-pukovnikom Brankom Krgom. <br><br>
<b>LJAJIC: U RESAVNJU PROBLEMA ROMA MORA BITI UKLJUCENA EU <br>
</b><x-tab> </x-tab>BUDIM
PESTA,
1. jula 2003. (Beta) Ministar za ljudksa i manjinska prava Srbije i Crne
Gore Rasim Ljajic izjavio je danas u Budimpesti da se romskim problemom
mora baviti Evropska unija i da se on ne moze marginolizovati i njegovo
resavanje preopustati pojedinim drzavama. <br>
<x-tab> </x-tab>Ljajic je
u madjarskom parlamentu obracajuci se ucesnicima konferencije o Romima
rekao da je Savet Ministara SCG usvojio Plan drzavne integeracije Roma i
naglasio da je SCG jedna od osam drzava u Evropi, u kojima je Romima
priznat status nacionalne manjinje. <br>
<x-tab> </x-tab>On je
najavio da ce po usvajanju dva nova zakona od kojih je jedan
antidiskriminatorski, a drugi reguliuse pitanje izbora, biti olaksano
ucesce Roma u politickom zivotu. <br>
<x-tab> </x-tab>Ljajic je
dodao da u narednom sazivu parlamenta Srbije i Crne Gore ocekuje
predstavnike Roma. <br>
<x-tab> </x-tab>Podsecaju
ci
da drzavna strategija SCG za integraciju Roma obuhvata oblasti
zaposljavanja, stanovanja i obrazovanja, Ljajic je rekao da dodatni
problem za SCG predsttavlja vise od 50.000 Roma, koji su izbegli sa
Kosova u zemlje zapadne Evrope, a sada treba da se vrate u SCG.
<br> <x-tab> </x-tab>On
je naglasio da je to i politicki i ekonomski problem za Srbiju i Crnu
Goru, koja je u tranziciji, podsecajuci da je u Srbiji vec 46.000
interno raseljenih Roma. <br>
<x-tab> </x-tab>Govoreci
o projektu obezbedjivanja stanova za Rome, Ljajic je rekao da je plan
vlasti da se iseli 593 nelegalnih romskih naselja, a stanovi za Rome bi
trebalo da budu obezbedjeni projektima izgradnje. <br>
<x-tab> </x-tab>Ti
projekti bi, kako je rekao, trebalo da budu usvojeni do 2007. godine u
vise gradova, a njihova vrednost je 12,5 miliona evra. <br>
<x-tab> </x-tab>Govoreci
o vecem ukljucivanju Roma u obrazovni sistem on je rekao da u reformi
obrazovnog sistema u Srbiji ucestvuju Romi i da ce oni predloziti deo
nastavnog plana u Srbiji. <br>
<x-tab> </x-tab>Povodom
problema zaposljavanja Roma, Ljajic je rakao da je u toku projekat
zaposljavanja 120 Roma u gradovima Srbije, u poslovima lokalne
adminidstracije. <br>
<x-tab> </x-tab>"Str
ategija
SCG za integraciju Roma je bolni kompronis izmedju potrebe romske
zajednice i mogucnosti drzave", rekao je Ljajic i dodao da trenutno
postoji apsolutna volja i spremnost Vlade SCG da radi na ukljucivanju
Roma u drustvene tokove. <br><br> <b>POTPISAN MEMORANDUM O
CIVILNOJ KONTROLI GRANICE <br>
</b><x-tab> </x-tab>BEOGR
AD,
2. jula (Tanjug) - Predstavnici Evropske komisije i drzavne zajednice
SCG potpisali su danas u Beogradu memorandum o saradnji ministarstava
unutrasnjih poslova Srbije i Crne Gore u civilnoj kontroli granica koji
je pripremljen u saradnji sa Evropskom komisijom. Memorandum su
potpisali ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom SCG Zoran
Lukovac i ministri unutrasnjih poslova Srbije i Crne Gore, Dusan
Mihajlovic i Milan Filipovic. <br>
<x-tab> </x-tab>Lukovac
je rekao da se memorandum obezbedjuje sredstva iz evropskog programa
CARDS za projekat preuzimanja kontrole nad granicom od Vojske SCG i
dodao da ce u okviru tog programa biti potpisan i sporazum o tehnickoj
pomoci. On je istakao da je memorandum deo saradnje sa Evropskom unijom
u pogledu reformi pravosudja i unutrasnjih poslova i dodao da se njime
uvode standardi Unije. <br>
<x-tab> </x-tab>Mihajlovi
c
je izjavio da je kotrola granice znacajan deo borbe protiv terorizma i
ilegalnih migracija i ocenio da ce sporazum sa EU olaksati preuzimanje
granice od vojske, stavljanje nase zemlje na takozvanu belu sengensku
listu i njenu integraciju u Evropu. Filipovic je izjavio da je za Crnu
Goru pitanje dobre obuke i opremanja policija vazno i aktuelno jer su
pripreme za preuzimanje granice vec u toku. On je podsetio da je MUP
Crne Gore formirao zajednicku komisiju sa Podgorickim korpusom VSCG i da
je pocelo preuzimanje granicni linije prema Kosovu u Kopnenoj zoni
bezbednosti. <br>
<x-tab> </x-tab>Predstavn
ik
Evropske komisije Vilijam Blankert je izrazio zadovoljstvo potpisivanjem
memoranduma ocenivsi da ce on pomoci EU da pruzi pomoc SCG. Blankert je
rekao da je EU veoma zadovoljna sto je SCG odlucila da uspostavi tesnu
saradnju u obezbedjivanju granica, dodajuci da je to prvi korak ka
uspostavljanju vece bezbednosti i na putu ka ukidanju sengenskih viza za
gradjane SCG. <br>
<x-tab> </x-tab>
<br>
<b>LENDEJL: SLJIVANCANIN STIGAO U SHEVENINGEN <br> </b>HAG, 1.
jula 2003. (Beta) Bivsi oficir JNA Veselin Sljivancanin, optuzen za
ratne zlocine nad hrvatskim civilima u Vukovaru, prebacen je veceras u
pritvor Haskog tribunala u Sheveningenu, potvrdio je Beti portarol
Tribunala Dzim Lendejl. <br>
<x-tab> </x-tab>Sljivanca
nin
je stigao u pritvorsku jedinicu Haskog tribunala nesto pre 22 sata,
rekao je Lendejl koji nije zeleo da govori o detaljima izrucenja
optuzenog. <br><br> <b>DIJALOG SCG I EU O REFORMI PRAVOSUDJA I
POLICIJE <br>
</b><x-tab> </x-tab>BEOGR
AD,
2. jula (Tanjug) - Predstavnici Evropske unije (EU) i Srbije i Crne Gore
zapoceli su danas u Beogradu dijalog o stanju reformi oblasti pravosudja
i unutrasnjih poslova u nasoj zemlji, sto je prvi sastanak predstavnika
Evropske komisije i nadleznih ministarstava SCG novog formata pod
nazivom "EU i Srbija i Crna Gora - unapredjeni stalni dijalog"
sastanak, kome predsedavaju Branko Lukovac, ministar za medjunarodne
ekonomske odnose SCG, i Rajnhard Pribe, direktor direkcije za zapadni
Balkan u Evropskoj komisiji, predstavlja pocetak dijaloga o unapredjenju
pravnog sistema i sistema krivicnih sankcija, reformi policije, o borbi
protiv oganizovanog kriminala i korupcije i terorizma, saopstila je
direkcija za informisanje Saveta ministara SCG. <br>
<x-tab> </x-tab>Tema
skupa bice i pitanje u vezi sa granicama, vizama i azilom, kao i
celokupni proces demokratizacije u Srbiji i Crnoj Gori. Lukovac je
naglasio da ovaj dijalog zapocinje odmah nakon samita EU i zemalja
zapadnog Balkana u Solunu, izrazavajuci ocekivanje da ce oznaciti novu
pozitivnu etapu u nasim odnosima sa EU i ostvarivanju cilja da budemo
sto brze deo evropske zajednice. <br>
<x-tab> </x-tab>"Srb
ija
i Crna Gora su odlucne da nastave zapoceti proces reformi kako bi
ostvarile vrednosti i standarde EU", rekao je Lukovac. Pribe je
istakao da je cilj ovog dijaloga podrska reformama i preduzimanje
odgovarajucih koraka u pravcu brze integracije SCG u Evropu. Ucesnicima
se obratio i ambasador Italije u SCG Djovani Karacolo di Vietri, u ime
predsedavajuceg Saveta EU, koji je pozdravio napore SCG u sprovdjenju
reformi. On je naglasio da ce zapadni Balkan, cija buducnost je u okviru
EU, ostati visoko na dnevnom redu EU, ali da brzina kretanja zavisi od
samih zemalja tog regiona. <br><br> <b>EU JACA SARADNJU SA BUDUCIM
SUSEDIMA, UKLJUCUJUCI SCG <br>
</b><x-tab> </x-tab>BRISE
L,
1. jula (Tanjug) - Evropska komisija (EK) je predlozila danas osnivanje
"programa susedstva" koji se odnosi na njene buduce susede
nakon prosirenja Evropske unije (EU), u okviru koga bi deo sredstava bi
bio namenjen i zemljama zapadnog Balkana, medju njima Srbiji i Crnoj
Gori i Makedoniji. Kada EU bude prosirena, za saradnju sa susedima bi
moglo biti ulozeno 955 miliona evra izmedju 2004. i 2006, navodi se u
saopstenju EK. <br>
<x-tab> </x-tab>"Pro
gram
susedstva" se odnosi i na Rusiju, Moldaviju, Ukrajinu i Belorusiju,
kao i zemlje Sredozemlja koje su obuhvacene programom saradnje
"Meda". Buduce zemlje susedi EU, imaju ukupno 385 miliona
stanovnika i sa clanicama Unije dele granicu ukupne duzine vise od
10.000 kilometara. Programom je predvidjeno unapredjenje medjugranicne
saradnje u oblastima privrede, zastite prirodne okoline i borbe protiv
organizovanog kriminala. <br>
<x-tab> </x-tab>Sredstva
za program bi bila sakupljena iz razlicitih evropskih programa iz
oblasti saradnje EU sa zemljama-buducim susedima Unije posle njenog
prosirenja 1. maja 2004. Tako na primer, postoji program
"Intereg" , zatim "Takis" za Rusiju i Ukrajinu, ili
"Kards" za zemlje zapadnog Balkana. Cilj "programa
susedstva" je da se usaglasi rad izmedju razlicitih programa i u
rad budu ukljuceni lokalni funkcioneri. <br><br>
<b>EU: ZABRANA ULASKA ZA 14 OSOBA IZ SCG I BIH U EU <br>
</b><x-tab> </x-tab>BRISE
L,
1. juna 2003. (Beta) Evropska unija saopstila je danas da je 14 osoba iz
BiH i Srbije i Crne Gore stavljeno na spisak zabrane ulaska i prolaska
preko teritorije EU zbog pomaganja haskim optuzenicima da "izmaknu
pravdi". <br>
<x-tab> </x-tab>Pod udar
zabrane dosao je i Milorad Lukovic Legija, pod nezvanicnim obrazlozenjem
da je pomagao Radovana Karadzica i odbeglog hrvatskog generala Antu
Gotovinu, "sa kojim je bio u istoj ceti u francuskoj Legiji
stranaca". <br>
<x-tab> </x-tab>Izvori u
Uniji su naveli da je "Lukovic od marta ove godine angazovan u
jedinici za obezbedjenje Karadzica, uz ciju je pomoc pobegao iz Srbije,
kao glavni osumnjiceni, posle ubistva premijera Zorana
Djindjica". <br>
<x-tab> </x-tab>Na spisku
se nalaze Milovan Bjelica, Ljuban Ecim, Aleksandar Karadzic, Ljiljana
KaradzicZelen, Radomir Kojic, Tomislav Kovac, Petar Krasic, Predrag
Kujundzic, Momcilo Mandic, Branko Ratic, Slavko Roguljic, Vasilije
Veinovic, Milenko Vracar i Milorad Lukovic Legija. <br>
<x-tab> </x-tab>U
saopstenju Saveta ministara EU se navodi da je "prosirenje spiska
zabrane izdavanje viza za ulazak ili prolazak" preko teritorije
zemalja Unije uvedeno zbog toga sto su "ta lica upletena u
delatnosti kojima se pomaze odbeglim licima da izmaknu pravdi za
zlocine, za koje ih je optuzio Haski sud". <br>
<x-tab> </x-tab>Zabrana
je uvedena i zbog toga sto su ta lica "delovala tako da su mogla
spreciti sprovodjenje mandata Haskog suda". <br><br> <div
align="center"><u>SCG-SAD<br><br> </u></div>
<b>MAROVIC: JOS BEZ ZVANICNE ODLUKE O AMERICKOM ZAHTEVU <br>
</b><x-tab> </x-tab>NOVI
SAD, 1. jula 2003. (Beta) Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic
izjavio je veceras da jos nije doneta zvanicna odluka o americkom
zahtevu za izuzece drzavljana SAD od jurisdikcije Medjunarodnog
krivicnog suda. <br>
<x-tab> </x-tab>"Moj
e
misljenje je da u ovom trenutku treba naci balans koji nece ugroziti
unapredjenje bilateralnih odnosa sa SAD, koji nas nece udaljiti ni od
Evropske unije i koji ce biti u skladu sa interesima nasih
gradjana", rekao je Marovic u intervjuu Televiziji Novi Sad.
<br>
<x-tab> </x-tab>"Naj
vise
bih voleo kada bismo odluku (o americkom zahtevu) mogli da zavrsimo u
trouglu dogovora Evropske unije, SAD i SCG", kazao je
Marovic. <br>
<x-tab> </x-tab>Marovic
je ocenio da je Drzavna zajednica SCG priblizila i Srbiju i Crnu Goru
Evropi. <br>
<x-tab> </x-tab>"Veo
ma
je bitno sto Evropa pruza podrsku takvom nacinu ulaska (Srbije i Crne
Gore) u evropske integracije, a Zajednicu treba da iskoristimo kako
bismo zajednicki afirmisali odredjene evropske standarde", kazao je
Marovic. <br>
<x-tab> </x-tab>Ocenio je
da proces harmonizacije ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore protice
dobro i kvalitetno.
<x-tab> </x-tab>"Ekonomski sistemi Srbije i
Crne Gore do juce su bili potpuno odvojeni, a kroz proces harmonizacije
napravljen je visok stepen saglasnosti, koji nije na stetu ni Srbije ni
Crne Gore", rekao je Marovic. <br>
<x-tab> </x-tab>Dodao je
da ce se na administrativnim granicama izmedju Srbije i Crne Gore i
nakon zavrsetka procesa harmonizacije zadrzati "jedna vrsta
evidencije". <br>
<x-tab> </x-tab>"Ta
evidencija je neophodna da bi se sprecilo da razlike u carinama kod
pojedinih proizvoda postanu izvor sive ekonomije, lake i nezakonite
zarade", rekao je Marovic. <br>
<x-tab> </x-tab>Ocenio je
da "ne treba plasiti gradjane" pricama da je SCG prezaduzena
zemlja. <br>
<x-tab> </x-tab>"Zad
uzili
smo se pod veoma povoljnim uslovima i te pozajmice su vise vrsta pomoci,
nego sto su komercijalni krediti", kazao je Marovic. <br>
<x-tab> </x-tab>Izrazio
je uverenje da ce razgovori Beograda i Pristine poceti do kraja ovog
meseca i dodao da pitanje konacnog statusa Kosova nije uslov za ulazak
SCG u evropske integracije. <br>
<x-tab> </x-tab>"Pit
anje
Kosova veoma je bitno za stabilnost u regionu i za resenje tog pitanja
nije zainteresovana samo SCG, vec i Albanija, Makedonija", kazao je
Marovic. <br><br>
<b>ZIVKOVIC: NECE BITI POSLEDICA PO SCG <br>
</b><x-tab> </x-tab>BEOGR
AD,
1. jula 2003. (Beta) Premijer Srbije Zoran Zivkovic izjavio je danas da
nije bilo pritisaka da Srbija i Crna Gora potpise sporazum o neizrucenju
americkih drzavljana stalnom Medjunarodnom krivicnom sudu i izrazio
ocekivanje da ce SAD imati razumevanja za specificnu situaciju u kojoj
se nalazi Srbija i Crna Gora. <br>
<x-tab> </x-tab>"Mis
lim
da bi bilo vrlo tesko objasniti nasim gradjanima da potpisujemo sa SAD
jedan sporazum gde stitimo njihove drzavljane, a da istovremeno imamo
vrlo intenzivnu saradnju gde svoje drzavljane hvatamo, hapsimo i
isporucujemo Hagu. Mislim da ce Vasington imati razumevanja za taj nas
stav", rekao je Zivkovic novinarima. <br>
<x-tab> </x-tab>On je
rekao da nece biti nikakvih politickih ili bilo kakvih drugih posledica
po Srbiju i Crnu Goru, osim da nece biti vojne pomoci. <br>
<x-tab> </x-tab>"Voj
ne
pomoci inace ne bi ni bilo, jer je to preduslov za 'Partnerstvo za
mir'", rekao je premijer Zivkovic. <br><br> <b>SAD USKRATILE
VOJNU POMOC ZA OKO 5O ZEMALJA, MEDJU NJIMA I SCG <br>
</b><x-tab> </x-tab>VASIN
GTON,
2. jula (Tanjug) - Sjedinjene Americke Drzava su danas proglasile da
gotovo 50 drzava nije podobno za vojnu pomoc buduci da su podrzale
Medjunarodni krivicni sud (MKS), ali nisu izuzele americke drzavljane iz
nadleznosti MKS. <br>
<x-tab> </x-tab>Kako je
javila novinska agencija Rojters medju tim zemljama je i Srbija i Crna
Gora (SCG). Na tom spisku su i istocnoevropske zemlje Bugarska,
Estonija, Letonija, Litvanija, Slovacka i Slovenija, koje treba da
pristupe Severnoatlantskom savezu (NATO) 1. maja 2004. godine. <br>
<x-tab> </x-tab>Prema
informaciji koju je dobio Rojters, medju zemljama kojima ce biti
suspendovana vojna pomoc su i Hrvatska, Kipa, Finska, Irska,
Lihtenstajn, Svedska, Svajcarska, Brazil, Juzna frika, kao i niz drugih
africkih, latinoamerickih, i azijskih zemalja. <br>
<x-tab> </x-tab>Prema
Rojtersu, predsednik Dzordz Bus je odustao od sankcija u slucaju 22
zemlje medju kojima su Albanija, Biosna i Hercegovina, Makedonija, li i
Rumunija, takodje zemlja koja treba da pristupi NATO maja iduhe godine.
To su zemlje koje su potpisale bilateralne sporazume sa SAD da americke
vojnike nece izruciti MKS. Predstavnik za stampu bele kuce Ricard Baucer
je rekao da je 35 od tih zemalja primalo americku vojnu pomoc ove godine
i da je sav novac za te svrhe, u nekim slucajevima, vec potrosen.
Zabrana bi, medjutim, mogla ostati na snazi kada nova fiskalna godina
zapocne u oktobru, navodi Rojters. <br><br>
<b>SERVER: Bez vojne pomoci, ali i bez prepreka ka Partnerstvu za mir
<br>
</b><x-tab> </x-tab>VASIN
GTON,
2. jula (Tanjug) - Eventualno nepotpisivanje sporazuma o nerizrucivanju
americkih drzavljana Medjunarodnom krivicnom sudu negativno bi se
odrazilo na odnose Vasingtona i Beograda, ali ne bi dovelo u pitanje
prikljucivanje Srbije i Crne Gore programu NATO-a Partnerstvo za mir,
ocenio je danas direktor Balkanske inicijative u americkom Intitutu za
mir Danijel Server. <br>
<x-tab> </x-tab>Ocenjujuc
i
da je "pred vladom u Beogradu vrlo komplikovana odluka",
buduci da su Srbija i Crna Gora "izlozene snaznom pritisku EU da
sporazum ne potpisuju", Server im je, preko Glasa Amerike, porucio
da bi "bilo mnogo bolje nastaviti bilateralnu vojnu saradnju, koja
je bitno uticala na popravljanje odnosa medju dvema drzavama i koja ce
imati veliki znacaj za buduce odnose Srbije i Crne Gore sa SAD".
<br> <x-tab> </x-tab>Sto
se prijema SCG u Partnerstvo za mir tice, Server smatra da ce se o tome
odlucivati samo na osnovu sveobuhvatne reforme oruzanih snaga i potpune
saradnje sa Sudom za ratne zlocine u Hagu. <br>
<x-tab> </x-tab><br><br>
<div align="center"><u>SRBIJA<br><br>
<br>
</u></div>
<b>USVOJEN AKCIONI PLAN <br>
</b><x-tab> </x-tab>BEOGR
AD,
1. jula 2003. (Beta) Skupstina Srbije usvojila je veceras Zakon o
Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema drzavne zajednice Srbija
i Crna Gora. <br>
<x-tab> </x-tab>Za zakon
je glasalo 125 poslanika, a protiv je bilo 27. <br>
<x-tab> </x-tab>Potpredse
dnik
Vlade Srbije Cedomir Jovanovic izjavio je da Akcioni plan podrazumeva
prevazilazenje ekonomskih razlika u oblasti protoka ljudi, roba, usluga,
kapitala i carinskih postupaka, kao i priznavanje medjunarodnih ugovra o
slobodnoj trgovini i spoljnotrgovinskom rezimu. <br>
<x-tab> </x-tab>Akcioni
plan je dokument koji bi mogao da otvori vrata Evrope Srbiji i Crnoj
Gori, nakon usvajanja u sva tri parlamenta, izjavio je danas
Jovanovic. <br>
<x-tab> </x-tab>Obrazlazu
ci
predlozeni zakon, Jovanovic je rekao da je usaglaseno 8.500 carinskih
pozicija od kojih ce se 93 odsto primenjivati odmah nakon izmena
carinskih zakona, a preostalih sedam odsto stopa koje predstavljaju
specificne interese republika ce se usaglasavati u naredne tri do pet
godina. <br>
<x-tab> </x-tab>To se
odnosi na 57 poljoprivrednih proizvoda, za koje Crna Gora u narednom
periodu zadrzava niske carinske stope, kao i na metalsku, gradjevinsku i
tekstilnu industriju. <br>
<x-tab> </x-tab>"Pre
vazidjene
su sve razlike, a nas prioritet je bio i resavanje problema u cilju
ispunjavanja preduslova za pocetak rada na studiji izvodljivosti, kako
ne bi bile dovedene u pitanje evropske integracije", rekao je
Jovanovic. <br>
<x-tab> </x-tab>Isticuci
da usvajanjem Akcionog plana otpocinje proces evropskih integracija,
Jovanovic je naveo da je Srbija sa 9,5 odsto, spustila carinske stope na
7,5 odsto, a da je Crna Gora svoje podigla sa 2,5 odsto na 6,9
odsto. <br>
<x-tab> </x-tab>Jovanovic
je rekao da je Srbija u potpunosti zastitila svoje interese, kao sto su
metalski kompleks, poljoprivredna i gradjevinska industrija, i dodao da
se Akcionim planom stvara zajednicki interes drzava clanica koji ne
dovodi u pitanje posebne interese dve republike. <br>
<x-tab> </x-tab>Prioritet
Srbije je zastita agrara koji uposljava dva miliona ljudi, rekao je
Jovanovic, navodeci da je sa EU dogovorena dodatna harmonizacija
strateskih proizvoda u narednih pet godina. Dodao je da su dve vlade
dogovorile da za tri godine razmotre efekte Akcionog plana.
<br><br> <b>USVOJEN ZAKON O RATNIM ZLOCINIMA <br>
</b><x-tab> </x-tab>BEOGR
AD,
1. jula 2003. (Beta) Skupstina Srbije usvojila je danas Predlog zakona o
organizaciji i nadleznosti drzavnih organa u postupku protiv ucinilaca
ratnih zlocina, koji predvidja osnivanje Tuzilastva za ratne zlocine za
teritoriju Srbije. <br>
<x-tab> </x-tab>Zakonom
je omoguceno saslusanje svedoka ili ostecenog putem video konferencijske
veze, a cilj usvojenih resenja je efikasnije sprovodjenje postupaka
protiv lica okrivljenih za ratne zlocine, kao i radi poboljsanja
saradnje sa Haskim tribunalom. <br>
<x-tab> </x-tab>Propisano
je osnivanje tuzilastva za ratne zlocine za teritoriju Srbije. Tuzioca
ce birati Skupstina Srbije, a pri MUPu Srbije bice obrazovana Sluzba za
otkrivanje ratnih zlocina. <br>
<x-tab> </x-tab>U
sudovima nadleznim za postupanje u tim predmetima obrazovace se Vece za
ratne zlocine, a u Okruznom sudu u Beogradu posebno odeljenje za
obavljanje administrativnotehnickih poslova vezanih za zastitu svedoka i
ostecenih i obezbedjivanje uslova za primenu procesnih odredaba
zakona. <br>
<x-tab> </x-tab>U
Okruznom zatvoru u Beogradu predvidja se obrazovanje posebne pritvorske
jedinice. <br>
<x-tab> </x-tab>U
postupku prema uciniocima krivicnih dela ratnih zlocina primenjivale bi
se Posebne odredbe o postupku za krivicna dela organizovanog kriminala
Zakonika o krivicnom postupku. <br>
<x-tab> </x-tab>Zakonom
je predvidjeno da tuzilac za ratne zlocine i njegov zamenik imaju pravo
na staz sa uvecanim trajanjem tako sto se 12 meseci provedenih na radu
racuna kao 16 meseci staza. <br><br> <div
align="center"><u>KOSOVO-METOHIJA<br><br>
<br>
</u></div>
<b>KOFI ANAN: PRIMENA VLADAVINE ZAKONA NA KOSMETU I DALJE KRITICNA <br>
</b><x-tab> </x-tab>VASIN
GTON,
2. jula (Tanjug) - Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Kofi Anan
ocenio je u utorak da je Na Kosovu i Metohiji postignut znacajan progres
u dostizanju autonomije i samouprave, ali uspostavljanje vladavine
zakona I stvaranje cvrstih osnova za ekonomski rast I razvoj ostaju
glavni izazovi, <br>
<x-tab> </x-tab>U
izvestaju Generalnog sekretara o rezultatima cetvorogodisnjeg
angazovanja Misije UN na Kosovu I Metohiji (UNMIK), koji je upravo
objavljen u Njujorku, podseca se da je UNMIK stvoren juna 1999, sa
ciljem da organizuje upravljanje u pokrajini u "kojoj ce gradjani
uzivati znacajnu autonomiju". U Ananovom izvestaju se istice
pozitivan razvoj situacije od aprila ove godine, kao sto su prenos
ovlascenja na kosmetske prelazne institucije, opadanje stope kriminala
kao i veci naglasak u radu vlade na osnovu ovlascenja datih ustavnim
okvirom. <br>
<x-tab> </x-tab>Kofi Anan
je, medjutim, naveo da cvrsta primena vladavine zakona ostaje kriticna,
ilustrujuci to nedavnim zlocinima u Obilicu i Zvecanu za koje je rekao
da su neprihvatljivi i da predstavljaju stalnu pretnju procesu pomirenja
medju etnickim zajednicama. Generalni sekretar je pozvao kosmetske vodje
i gradjane da deluju odlucno kako se takvi akti nasilja vise ne bi
ponovili i dodao da ce se UNMIK vise angazovati u borbi protiv
organizovanog kriminala i terorizma. <br>
<x-tab> </x-tab>Proces
normalizacije na Kosmetu zavisi od stvaranja uslova za ekonomski rast I
razvoj, istakao je Anan, dodajuci da ce UNMIK nastaviti sa naporima za
stvaranje povoljnog ekonomskog okruzenja, sto je povezano i sa razvojem
citavog regiona. "Dobro vodjen i regulisan proces privatizacije
moze da stvori dobru osnovu za ekonomski oporavak I razvoj Kosova I
Metohije", smatra Anan. <br>
<x-tab> </x-tab>Generalni
sekretar je pozdravio nedavni nagovestaj spremnosti Beograda i Pristine
na pocetak dijaloga o prakticnim pitanjima, isticuci da to moze da
doprinese pomirenju I opstem progresu u pokrajini. Anan je dalje naveo
da je u procesu povratka privremeno raseljenih lica od velikog znacaja
angazovanje opstinskih vlasti, dok sredstva za te namene treba da dodju
iz budzeta Pokrajine. Generalni sekretar je pripremio izvestaj za Savet
bezbednosti koji ce 3. jula imati redovnu sednicu posvecenu stanju na
Kosmetu, a izvestaj ce podneti i dosadasnji sef UNMIK Mihael Stajner.
<br><br> <b> KOSOVSKE VLASTI POZVALE RASELJENE DA SE VRATE
KUCAMA
<br>
</b><x-tab> </x-tab>BGEOG
RAD,
1. jula 2003. (Beta) Predstavnici privremenih institucija, politickih
partija Kosova i predstavnici etnickih zajednica, osim srpske, pozvali
su danas raseljena lica sa Kosova koja zive u Srbiji, Crnoj Gori i
Makedoniji da se vrate na Kosovo. <br>
<x-tab> </x-tab>U
otvorenom pismu, raseljenima sa Kosova upucuje se poziv da se vrate i
navodi da ce im u pokrajini biti obezbedjene zdravstvene usluge, javne
sluzbe i obrazovanje, ali ne i bezbednost. <br>
<x-tab> </x-tab>"Kos
ovo
je vasa kuca, kao sto je i nasa, zelimo i radimo na tome da se vratite i
da zivite u miru sa nama kao susedi, u duhu uzajamnog postenja",
navodi se u pismu koje su, izmedju ostalog, potpisali predsednik Kosova
Ibrahim Rugova, predsednik Skupstine Kosova Nedzat Dazi i premijer
Bajram Redzepi. <br>
<x-tab> </x-tab>U pismu
se navodi i da Kosovo "jos uvek ima probleme, medju kojima
nezaposlenost nije najmanji". <br>
<x-tab> </x-tab>"Ne
mozemo nikome da garantujemo posao i ne mozemo da garantujemo niciju
bezbednost. Svi na Kosovu trpimo zbog organizovanog kriminala, kao i vi
u Srbiji i Crnoj Gori, Makedoniji i drugde na Balkanu". <br>
<x-tab> </x-tab>Moramo da
budemo realni da u priznavanju da su neki delovi Kosova povoljniji za
povratak od drugih ali je to odluka koju svaka porodica ili osoba mora
da donese, dodaje se u pismu. <br>
<x-tab> </x-tab>"Odl
ucni
smo da svako mora da bude u mogucnosti da zivi bezbedno na svakom
santimetru teritorije Kosova", navodi se u pismu i dodaje da na
"pretvaranju Kosova u bezbednije mesto za sve" radi kosovska
policija. <br>
<x-tab> </x-tab>Potpisnic
i
pisma spremni su i voljni da se pobrinu za sve zdravstvene probleme,
javne sluzbe i obrazovanje, na osnovama jednakosti sa svim drugim
ljudima Kosova. "Ne mozemo da ponudimo vise od ovoga, ali ono sto
mozemo nudimo iskreno", navodi se u pismu. <br>
<x-tab> </x-tab>"Dra
gi
sugradjani, rat je zavrsen. Vreme je da se svako vrati kuci, osim onih
koji su pocinili zlocine. Vi znate ko ste i, ako ste izvrsili zlocin
mozete da ocekujete da se suocite s pravdom. No, ako niste cinili
zlocine dobrodosli kuci kad god pozelite da se vratite". <br>
<x-tab> </x-tab>"Na
vama je da odlucite da li i kada zelite da se vratite svojim kucama...
Ako odluicite da se vratite, spremni smo da radimo sa vama preko vasih
izabranih predstavnika na opstinskom nivou, u Skupstini Kosova i preko
privremenih institucija na zastiti vasih interesa, i da obezbedimo da
vasa prava budu postovana", navodi se u pismu. <br>
<x-tab> </x-tab>Raseljeni
ma
se porucuje da ce kolektivnu volju izrazavati preko svojih demokratskih
vodja, bilo kojeg etnickog porekla. <br>
<x-tab> </x-tab>"Vla
da
Kosova, Skupstina, Predsednistvo i politicki vodji spremni su da rade sa
vama da bismo proslost ostavili iza sebe i gradili bolju, svetliju,
demokratskiju buducnost u kojoj svi ljudi Kosova mogu da zive zajedno u
miru, kao prijatelji i susedi", zakljucuje se u pismu predstavnika
kosovskih institucija i etnickih zajednica. <br>
<x-tab> </x-tab>Pismo su
potpisali i predsednik Demokratske partije Kosova Hasim Taci, Predsednik
Saveza za buducnost Kosova Ramus Haradinaj, komandant Kosovskog
zastitnog korpusa Agim Ceku, predsednik Nove partije Kosova Bujar Bukosi
i predstavnici zajednica Bosnjaka, Turaka, Askalija, Egipcana i
Roma. <br>
<x-tab> </x-tab>
<br>
<b>COVIC:OTOVRENO PISMO PREDSTAVLJA KORAK NAPRED <br>
</b><x-tab> </x-tab>BEOGR
AD,
1. jula 2003. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic rekao je
da otvoreno pismo koje su predstavnici kosovskih institucija danas
uputili raseljenim licima u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji da se vrate
na Kosovo, "predstavlja korak napred". <br>
<x-tab> </x-tab>"Ovo
pismo predstavlja korak napred, jer ako pogledate potpisnike, prosto je
za nepoverovati da su toliko napredovali. Mislim da su napredovali cak i
u smislu da se potpisu ispod ovakvog teksta", rekao je Covic Radiju
Beograd 202. <br>
<x-tab> </x-tab>"Med
jutim,
ima 'malih sitnih problema' koji se odnose na nesto sto se zove ponuda.
Nudimo vam dodjite. Ne garantujemo vam ni bezbednost, a ni mogucnost da
se zaposlite, a pre toga smo vam sve srusili. Ono sto nismo uspeli da
srusimo, a sto nam se i svidelo, to smo komercijalizovali. Usli smo u
to, malo trgujemo s tim, malo prodajemo i to je opcija i grana
organizovanog kriminala koju gospoda pominje", rekao je
Covic. <br>
<x-tab> </x-tab>Covic
smatra i da je potrebna detaljna analiza otvorenog pisma na tri
stranice, kao i da se treba zapitati zasto je pismo bas sada
upuceno. <br>
<x-tab> </x-tab>"Zat
o
sto je medjunarodna zajednica pocela da shvata ko je taj zbog koga je
tesko napraviti projekat multietnickog kosova i Metohije", rekao je
Covic. <br>
<x-tab> </x-tab>Predstavn
ici
privremenih institucija Kosova, politickih stranaka i etnickih manjina,
izuzev srpske, pozvali su danas raseljena lica sa Kosova da se vrate
kucama ali su naveli da ne mogu da im garantuju bezbednost ili
posao. <br>
<x-tab> </x-tab>Pismo su
potpisali predsednik Kosova Ibrahim Rugova, predsednik Skupstine Kosova
Nedzat Dazi i premijer Bajram Redzepi, predsednik Demokratske partije
Kosova Hasim Taci, Predsednik Saveza za buducnost Kosova Ramus
Haradinaj, komandant Kosovskog zastitnog korpusa Agim Ceku, predsednik
nove partije Kosova Bujar Bukosi i predstavnici zajednica Bosnjaka,
Turaka, Askalija, Egipcana i Roma. <br><br> <b>MADJARSKA POLICIJA:
INTERPOL VISE NE TRAZI TACIJA <br>
</b><x-tab> </x-tab>BUDIM
PESA,
1. jula 2003. (Beta) Portparol Zemaljske komande madjarske policije
Laslo Garamveldji izjavio je u veceras za madjarsku drzavnu televiziju
da je predsednik Demokratske partije Kosova Hasim Taci pusten jer
Interpol nije zahtevao njegovo hapsenje. <br>
<x-tab> </x-tab>Garamveld
ji
je kazao da Taci nije uhapsen vec je samo zadrzan na budimpestanskom
aerodromu i dodao da je "madjarska policija kod nadlezne osobe u
Interpolu razjasnila da ta organizacija vise ne trazi hapsenje albanskog
politicara". <br>
<x-tab> </x-tab>Garamveld
ji
je dodao da je "nadlezna osoba u Interpolu rekla da ce ta
organizacija napraviti korake da poternica za Tacijem bude povucena i
zato ne traze daljnje zadrzavanje predsednika DPKa u
Madjarskoj". <x-tab> </x-tab>Portparol Zemaljske komande
madjarske policije je kazao da Taci u Madjarskoj nije izvrsio nikakvo
krivicno delo i zato, nakon stava Interpola, "nije postojala pravna
osnova da 'licna sloboda' albanskog politicara bude
ogranicena". <br><br> <b>MUP nije mogao da povuce poternicu
za Tacijem <br>
</b><x-tab> </x-tab>BEOGR
AD,
2. jula (Tanjug) - Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije (MUP) Srbije
nije moglo da povuce poternicu za bivsim komandantom "Oslobodilacke
vojske Kosova" Hasimom Tacijem, kao sto tvrdi madjarska policija,
jer za to nije nadlezno, saopsteno je danas Tanjugu u MUP-u. <br>
<x-tab> </x-tab>Prema
nasem zakonodavstvu, obustavljanje medjunarodne poternice je u
nadleznosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne
Gore, a to ministarstvo je MUP juce obavestilo da je poternica za
Tacijem i dalje na snazi, navode u MUP-u. <br>
<x-tab> </x-tab>MUP je
odmah madjarskom nacionalnom birou Interpola, kao i centrali
medjunarodne kriminalisticke policije u Lionu, pod oznakom "vrlo
hitno", javio da je jos 28. avgusta 2001. godine na njihov zahtev,
uputio obavestenje da je poternica za Tacijem i dalje na snazi. <br>
<x-tab> </x-tab>Prema
tvrdnjama MUP-a, Interpol je 1. jula ponovo obavesten da je medjunarodna
poternica za Tacijem, raspisana zbog krivicnog dela terorizma, prosirena
i zbog postojanja osnovane sumnje da je izvrsio krivicno delo genocida.
MUP je u jucerasnjem dopisu Interpolu naveo da je, na osnovu
dokumentacije koja je dobijena iz Beograda, madjarska policija imala
pravni osnov da u ponedeljak uhapsi Tacija i odredi mu ekstradicioni
pritvor. U dopisu MUP trazi od centralnog biroa Interpola da Tacija, u
slucaju ponovnog pronalaska, uhapsi i izruci ga nasoj zemlji. <br><br>
<b>RFI: SLAB UCINAK STAJNEROVOG SEFOVANJA UNMIK-OM <br>
</b><x-tab> </x-tab>PARIZ
,
1. jula (Tanjug) - Mihael Stajner od danas vise nije sef Civilne misije
UN na Kosovu (UNMIK) a na toj funkciji ce ga zameniti Italijan Antonio
Armelini, mada se pominje i ime svedskog diplomate Pjera Sorija, javlja
Radio Frans enternasional (RFI) ocenjujuci da Stajner za godinu i po
dana svog sefovanja UNMIK-om, bar kada su Srbi u pitanju, nije ispunio
nista od onoga sto je obecao.<br>
<x-tab> </x-tab>
"Nije ispunio ni sedam tacaka za Mitrovicu, ni decentralizaciju, ni
povratak, ni bezbednost, a malo sta je uradjeno i po pitanju pronalaska
i resavanja sudbine nestalih", navodi RFI i dodaje ocenu da je
gubitkom saveznika u Srpskom nacionalnom vecu prosle godine i
fuzionisanjem predstavnika Srba oko Kooridnacionog centra i vlade
Srbije, Stajner izgubio partnera za razgovor. <br>
<x-tab> </x-tab>"Ofa
nziva premijera Djindjica u januaru i februaru oko potrebe neodloznog
pocetka dijaloga Beograda i Pristine ga je stavila pred veca iskusenja.
Od tada do sada Stajner je nekoliko puta dogradjivao misljenje o toj
temi, da bi mu na solunskom samitu postalo jasno da Evropa ima drugacije
misljenje. Ne samo da ce se u Briselu, kada god da pocnu razgovori,
pricati o tehnickim pitanjima, na cemu je Stajner insistirao, vec i o
svemu drugom od znacaja za buducnost Kosova, osim statusa". <br>
<x-tab> </x-tab>To sto ni
Srbi i Albanci nisu zadovoljni moze Stajneru da bude dobra preporuka za
dalje, ne samo zato sto im je tesko udovoljiti a da obe strane budu
zadovoljne, vec i zato sto pre njega Srbi i Albanci nisu bili ovoliko
spremni na razgovor. Istina je i to da na uslovnu spremnost za razgovore
utice i faktor vreme, ali i dogadjanja u Evropi. <br>
<x-tab> </x-tab>RFI
kosntatuje da je "na prilicno lose rezultate misije je i sam
uticao, jer je zapoceo suvise ostro da bi ga UNMIK-ova birokratija i
razliciti interesi stranih sila pratili, pa se dogodilo da je
jednostavno izgoreo". Previse je bilo ocekivati da Stajner miri
Albance i Srbe, ali je bilo neocekivano da tako brzo sa terena nestanu
kontrolni punktovi. Period kakvog-takvog mira, koji je za Srbe vise bio
hibernacija nego napredak, trajao je do najave politickog resavanja, a
to je Stajner morao da predvidi. Iz Pristine Stajner ce otici u Njujork
gde ce Savetu bezbednosti u cetvrtak 3. jula podneti jos jedan izvestaj,
ovaj put poslednji, a posle toga u Zenevu, na mesto ambasadora Nemacke u
UN. <br><br> <br> <div align="center"><u>CRNA GORA<br><br> </u></div>
<b> DJUKANOVIC: DO KRAJA 2003. ZAKON O ZASTITI MANJINJA <br>
</b><x-tab> </x-tab>BUDIM
PESTA, 1. jula 2003. (Beta) Crnogorski premijer Milo Djukanovic izjavio
je danas da ce uspeh resavanja pitanja Roma u toj republici zavisiti od
uspeha reformi koje sprovodi Vlada Crne Gore i najavio je da ce se do
kraja ove godine u Parlamentu Crne Gore naci Zakon o zastiti nacionalnih
manjinja. <br>
<x-tab> </x-tab>Djukanovi
c je u Parlamentu u Budimpesti, obracajuci se ucesnicima konferencije o
Romima rekao da je Crna Gora posvecena reformama i ulasku u
evroatlantske integracije, naglasavajuci da ta republika nastoji da
uklioni sve vrste diskriminacije nacionalnih manjinja. <br>
<x-tab> </x-tab>On je
naglasio da ce Crna Gora posvetiti duznu paznju Romima prilikom izrade
strategije za smanjenje siromastva. <br>
<x-tab> </x-tab>Dodao je
da je za Crnu Goru veoma vazna pomoc medjunarodnih institucija u
ostvarivanju projekta integracje Roma, raseljenih sa Kosova, koji zele
da ostanu u toj republici. <br>
<x-tab> </x-tab>Djukanovi
c je, predstavljajuci ostavrene rezuultate u poboljsanju polozaja Roma,
rekao da se uz podrsku Unicefa i nevladinih organizacija u crnogorskim
skolama realizuje projekat obaveznog ucesca romske dece. <br>
<x-tab> </x-tab>Reforme
oblasti privatnog preduzetnistva i poljoprivrede u Crnoj Gori, prema
njegovim recima, otvorice nove sanse za ukljucivanje Roma u te
oblasti. <br>
<x-tab> </x-tab>U prilog
opredeljenju Vlade Crne Gore da stiti manjinska prava, Djukanovic je
naveo primer danilovgradskih Roma, kojima je posle incidenta od pre osam
godina, kada su prinudno raseljeni, Vlada Crne Gore kao nadoknadu
odobrila milion evra. <br><br> <br> <b>BURZAN NE OCEKUJE DODATNU
OBUSTAVU AMERICKE POMOCI <br>
</b><x-tab> </x-tab>PODGO
RICA, 2. jula 2003. (Beta) Crnogorski ministar inostranih poslova
Dragisa Burzan ocenio je danas da ne ocekuje da ce SAD dodatno
obustaviti pomoc Srbiji i Crnoj Gori (SCG) zbog nepotpisivanja
bilateralnog sporazuma o izuzecu americkih drzavljana iz nadleznosti
Medjunarodnog krivicnog suda (MKS). <br>
<x-tab> </x-tab>Burzan je
izjavio agenciji Beta da je ocekivana odluka SAD da ukine vojnu pomoc
SCG zbog nepotpisivanja tog sporazuma. <br>
<x-tab> </x-tab>"Ta
odluka nije iznenadjenje, jer su SAD najavile da ce ukinuti vojnu pomoc
svim zemljama koje ne potpisu bilaterlani sporazum", rekao je
Burzan i naglasio da ne ocekuje dodatnu obustavu americke pomoci
drzavnoj zajednici. <br>
<x-tab> </x-tab>Rok za
potpisivanje bilateralnog sporazuma sa SAD istekao je juce, ali je SCG
najavila da ce o tome nastaviti razgovore sa SAD i da odluka o
potpisivanju sporazuma nece biti doneta u kratkom roku. <br>
<x-tab> </x-tab>Vojna
pomoc SAD za SCG (oko 278.000 dolara za laboratoriju za engleski jezik)
vec je odobrena za ovu fiskalnu godinu i ne moze da se opozove.
<br>
<x-tab> </x-tab>Pomoc
vezana za bilateralne sporazume sa SAD, u vezi sa MKS, podrazumeva
iskljucivo vojnu pomoc, odnosno ne utice ni na jedan drugi program,
receno je agenciji Beta u Ambasadi SAD u Beogradu. <br><br>
<b>BURZAN: TADICEV STAV NIKOGA NE OBAVEZUJE <br>
</b><x-tab> </x-tab>PODGO
RICA, 1. jula (Tanjug) - Crnogorski ministar inostranih poslova Dragisa
Burzan izjavio je danas da izjava ministra odbrane Srbije i Crne Gore
Borisa Tadica - da drzavna zajednica nece povuci tuzbu protiv NATO-a dok
Hrvatska i BiH ne povuku tuzbu protiv SRJ zbog agresije - predstavlja
njegov "licni stav koji nikog ne obavezuje".<br>
<x-tab> </x-tab> "To
je njegov licni stav, a ne stav Savjeta ministara, sobzirom na to da taj
stav nije usaglasen sa Crnom Gorom", kazao je Burzan za crnogorski
radio. Predsjednik Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapic takodje
ocijenio ja da ovo pitanje nije u Tadicevoj nadleznosti, vec da o tome
treba da se izjasni Ministarstvo spoljnih poslova drzavne zajednice.
<br>
</i><x-tab> </x-tab>"
;Koliko je meni poznato, Tadic je ministar odbrane, a ne inostranih
poslova", rekao je Krivokapic za TV "Pink" i dodao da ne
razumije zasto bi povlacenje tuzbe protiv NATO-a bilo uslovljeno
osporavanjem, kako je naglasio, "notorne cinjenice da je
Miloseviceve Jugoslavije bila agresor u BiH". Suprotno misli
potpredsjednik Srpske narodne stranke Goran Danilovic, koji istice da
agresije na BiH i Hrvatsku nije bilo, jer se radilo o jednoj drzavi,
koju je, po Ustavu, morala da stiti JNA, dok je, na drugoj strani,
"vrlo lako dokazivo, pred svakim medjunarodnim sudom, da je NATO
izvrsio agresiju na SRJ". </html>
--=====================_1741428081==_.ALT--
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
