B I L T E N V E S T I
02. AVGUST 2001.
SR JUGOSLAVIJA
ZAVRSENA ZAJEDNICKA SEDNICA SAVEZNE I REPUBLICKE VLADE
BEOGRAD (Tanjug) U Beogradu je jutros odrzana zajednicka
sednica
Savezne vlade i Vlade Srbije, na kojoj je je odluceno da se formira
Koordinacioni centar za Kosovu, koji ce se baviti resavanjem nagomilanih
problema Srba i drugog neabanskog stanovnistva u Pokrajini.
Koordinacioni centar ce imati sediste u Gracanici i na njegovom
celu ce biti potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic.
Na zajednickoj sednici usvojen je plan za resavanje krize na
Kosovu i Metohiji, u kome se naglasava da treba preduzeti mere kako se
povratilo poljuljano poverenje Srba Crnogoraca, Roma, Turaka i Goranaca
u
misiju medjunarodne zajednice, koja dosad nije ispunila mnoge zadatke iz
Rezolucije 1244 SB UN.
SADSRJ: POCELI RAZGOVORI DELEGACIJE VLADE SRJ U VASINGTONU
VASINGTON (Beta) Delegacija jugoslovenske vlade, u kojoj su
potpredsednik vlade Miroljub Labus, sef diplomatije Goran Svilanovic i
srpski ministar finansija Bozidar Djelic, pocela je juce u Vasingtonu
razgovore s americkim zvanicnicima.
Tokom trodnevnog boravka u prestonici SAD, jugoslovenska
delegacijace se sastati i sa americkim drzavnim sekretarom Kolinom
Pauelom.
Clanovi delegacije Vlade SRJ, koji su u Vasington doputovali
prekjuce, imali su juce razgovore u Savetu za nacionalnu bezbednost, a u
Kongresu su se sreli sa nekoliko senatora i kongresmena.
Ocekuje se da ce nakraju posete, u petak, biti objavljeno
zvanicno
saopstenje o poseti i njenim rezultatima.
U programu boravka jugoslovenske delegacije su i razgovori u
Institutu za mir i u Fondaciji Heritidz.
Potpredsednik jugoslovenske Vlade Miroljub Labus imace odvojene
razgovore u MMF i Svetskoj banci.
Kao posebno znacajni najavljuju se razgovori u Kongresu, u
kome, i
nakon izrucenja bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica Haskom
tribunalu, posebno medju senatorima, i dalje postoji snazan pritisak da
se
svaka dalja finansijska pomoc Beogradu uslovi izrucenjima ostalih
optuzenih
za ratne zlocine na teritoriji bivse Jugoslavije, za koje se veruje da
se
nalaze na teritoriji SRJ.
Kao najvazniji se pominje susret jugoslovenske delegacije sa
americkim drzavnim sekretarom Kolinom Pauelom. Ocenjuje se da ce u tom
susretu biti izlozeni americki prioriteti u odnosima sa SRJ u
nestabilnim
uslovima na Balkanu, potencijalnim oruzanim sukobima izmedju makedonskih
snaga i albanskih ekstremista i teskocama u pronalazenju politickog
resenja.
SRJ BIH
BEOGRAD (Beta) Sporazum o slobodnoj trgovini SRJ sa BIH na
putu
je da bude potpisan, ali mi imamo proceduru koju moramo postovati,
receno
je u jugoslovenskoj vladi. "Njima se u Sarajevu jako zuri. Zuri se i
nama
da taj sporazum bude potpisan, ali ne onako kako misli druga strana",
rekao
je Betin izvor.
On je precizirao da je bosanskohercegovackoj strani upucen
nacrt
sporazuma, da su sustinske stvari usaglasene, a da je ostalo sporno
nekoliko sitnica.
"Po nasoj proceduri moraju biti pribavljena misljenja nadleznih
saveznih i republickih ministarstava i carine. Na neka od tih misljenja
se
malo duze cekalo", rekao je isti izvor, odbacujuci mogucnost da bi za
nepotpisivanje sporazuma mogla da bude kriva jugoslovenska strana.
Sporazum o slobodnoj trgovini mogu da potpisu medjunarodno
priznate drzave, a u ovom slucaju to su BIH i SRJ. "Posto bude potpisan,
sporazum mora biti ratifikovan u parlamentu tako da je uobicajeno da od
pocetka pregovora do punovaznosti sporazuma prodje nekoliko meseci",
rekao
je Betin izvor.
Posle susreta prekjuce u Beogradu, premijeri Srbije i RS Zoran
Djindjic i Mladen Ivanic izrazili su nezadovoljstvo sto visoke carinske
barijere izmedju Srbije i RS otezavaju ekonomsku saradnju.
SARAJEVO (Tanjug) Pomocnik MIP u Ministarskom savetu BIH za
konzularne poslove Ibrahim Dzikic izjavio je da bi BiH i SRJ do kraja
godine mogle da potpisu bilateralni ugovor o medjusobnom priznavanju
javnih
isprava, javljaju sarajevski mediji. On je rekao da se na ovu
inicijativu
BiH ceka odgovor SRJ, ali da je u obostranom interesu da do sporazuma
dodje
sto pre.
Dzikic je potvrdio da bi se na sednici Saveta ministara BiH,
osim
ovog, mogli naci i nacrti ugovora sa SRJ o ekstradiciji, pravnoj pomoci
u
gradjanskim i krivicnim stvarima.
SARAJEVO (Beta) Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u
BiH
Volfgang Petric saopstio je da sporazum o vojnoj saradnji izmedju RS i
SRJ,
potpisan 12. jula ove godine, nema pravnu snagu.
"Prema svojim uslovima, 'Sporazum o nacinu resavanja statusnih
pitanja pripadnika 30. kadrovskog centra i finansijskoj pomoci
ministarstva
odbrane SRJ ministarstvu odbrane RS', trebalo je da predstavlja aneks
Sporazuma o posebnim odnosima izmedju RS i SRJ, ali u njegovoj pripremi
nije ispostovana odgovarajuca procedura", navodi se u Petricevom
saopstenju.
Petric smatra da je moguce da je svrha sporazuma da poveca
transparentnost u finansiranju i obuci vojnih snaga RS od SRJ. "To bi
bio
pozitivan korak. Medjutim, buduci da je njegov sadrzaj nejasan, u ovoj
fazi
nije moguce donositi sud o sadrzaju sporazuma", upozorava se u
Petricevom
saopstenju.
Visoki predstavnik ponudio je da organizuje sastanak izmedju
svojih eksperata i predstavnika ministarstava odbrane RS i SRJ na kome
bi
se sporazum detaljno razmotrio.
Na kraju saopstenja, Petric je pozdravio pismo koje mu je 30.
jula
upuceno iz kabineta predsednika SRJ Vojislava Kostunice, u kome se
prihvata
cinjenica da je ovo pitanje potrebno razmotriti u konsultacijama sa
Visokim
predstavnikom medjunarodne zajednice u BiH.
SMIPLOPANDIC: SRJ KRENULA PRECICOM PREMA CLANSTVU U EU
BEOGRAD (Beta) SRJ bi u najboljem slucaju za godinu mogla da
postane potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju EU, ali je
ka
clanstvu u Uniji krenula "precicom", ocenio je direktor Direkcije za
saradnju sa EU u SMIP Dusko Lopandic.
U izjavi za beogradsku "Politiku", Lopandic navodi da se taj
proces odvija uz tehnicku i konsultativnu pomoc Konsultativne radne
grupe
SRJ i EU, koja se vec sastala proslog meseca i da ce SRJ potpisivanjem
sporazuma o pridruzivanju, dakle samo jednog dokumenta, postati kandidat
za
prijem u EU. Naime, Makedonija je potpisala dva sporazuma.
Po njegovim recima, od SRJ se ocekuje da prihvati primenu
demokratskih nacela EU, odnosno vladavinu prava, postovanje gradjanskih
i
manjinskih prava i sloboda, da razvija regionalnu saradnju i da
postepeno
preuzima zakonodavstvo unutrasnjeg trzista Unije propise koji
obuhvataju
23 oblasti.
Lopardic podseca da bi, uporedo sa Konsultativnom radnom
grupom,
"prilagodjavanje" EU trebalo da olaksa i Centar za politicke i pravne
savete, cije je osnivanje Komisija najavila za jesen, uz finansijsku
podrsku od pet miliona evra posredstvom Evropske agencije za
rekonstrukciju.
"EU je spremna da pruzi ovako svestranu pomoc i podrsku jer je
svesna da proces integracije za Jugoslaviju...daleko veci zahvat od
unutrasnjih reformi i zahteva ustanovljavanje mnogih novih institucija i
institucionalna prilagodjavanja koja nadilaze samo domen trzista,
pomenimo
recimo reformu sudstva, policije, vojske...", dodao je on.
Detaljno navodeci oblasti prilagodjavanja o unutrasnjem
trzistu,
Lopardic ukazuje da su "najosetljiviji aspekt harmonizacije" tzv. cetiri
slobode sloboda kretanja roba, usluga, radne snage i kapitala.
NEMACKASRJAMB.BOZINOVIC: DRAGOCENA POMOC NEMACKE
BERLIN (Tanjug) Ambasador SRJ u Nemackoj Milovan Bozinovic
izjavio je "Zeksise cajtungu" iz Drezdena, gde je boravio radi
uspostavljanja prvih privrednih kontakata sa Saksonijom, da su odnosi
SRJ i
Nemacke dobri i da nasa zemlja veoma ceni do sada upucenu hitnu pomoc za
resenje neodloznih problema.
"Odnosi su dobri i odgovaraju nasim zeljama. Na kraju krajeva,
60
odsto jugoslovenske privrede je na neki nacin povezano s Nemackom",
izjavio
je Bozinovic dnevniku iz Drezdena.
Nemacka je ranije uputila Jugoslaviji pomoc od 70 miliona
maraka,
a ove godine ce dati jos 153 miliona maraka. To je pomoc za resavanje
onih
problema koji bi mogli, kako je rekao Bozinovic, da u opstoj
osiromasenosti
budu zanemareni: za obnovu skolstva, bankarstva, vodovoda u velikim
gradovima, za saobracaj i infrastrukturu... "U tome, uostalom,
Jugoslaviji
konkretno pomazu i nemacki eksperti", naglasio je Bozinovic.
Odgovarajuci na pitanja koja se odnose na ocuvanje zajednicke
drzave Srbije i Crne Gore, Bozinovic je drezdenskom dnevniku preneo stav
vlade u Beogradu da sukoba i nasilja radi resenja problema u federaciji
sigurno nece biti. "Mi smo otvoreni za svako miroljubivo resenje...
Crnogorci bi, medjutim, morali da tacno znaju sta hoce. Pri tom valja
imati
u vidu cinjenicu da je za nezavisnost jedva polovina gradjana te
republike
i da u Srbiji zivi vise Crnogoraca nego u Crnoj Gori", istakao je
Bozinovic.
REPUBLIKA SRBIJA
DJINDJIC: PRVO NOVI USTAV, PA REPUBLICKI IZBORI
BEOGRAD (Beta) - Srpski premijer Zoran Djindjic izjavio je da
ce
izbora u Srbiji biti tek posto bude promenjen Ustav Republike, "a to
znaci
ne skoro".
"Do saveznih izbora moze doci za par meseci, a do republickih
tek
posto bude donet novi Ustav Srbije, cemu, opet, mora prethoditi resenje
pitanja Federacije", rekao je Djindjic.
On je, takodje, istakao da ne vodi izbornu kampanju. "Onaj ko
sad
ide u izbornu kampanju trosi municiju pre vremena", ocenio je Djindjic,
dodavsi da je na poslednjem sastanku Predsednistva DOS "definisan
tajming
izbora".
DJINDJICRTS: POTROSENA MILIJARDA MARAKA, DO KRAJA GODINE JOS TOLIKO
BEOGRAD (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je da je
od
5. oktobra prosle godine potroseno milijardu maraka stranih sredstava i
da
ce do kraja godine biti potroseno jos toliko, ali da se to nece bitno
odraziti na standard gradjana.
Ucestvujuci u kontakt emisiji Radiotelevizije Srbije, on je
rekao
da su ta sredstva upotrebljena za grejanje, remont elektroprivrede,
subvencionisanje nafte za poljoprivredu, setvu, zetvu i socijalna
davanja.
"To se nije osetilo u Srbiji, jer nijedna marka nije ulozena u
privredu",
rekao je Djindjic i dodao da ce sredstva do kraja godine, pre svega,
biti
ulagana u saobracaj, saobracajnu infrastrukturu, energetiku, pa onda u
privredu.
Naglasio je da nije rec o gotovini, vec o sredstvima dobijenim
na
osnovu projekata strane pomoci, posle demokratskih promena.
Napominjuci da ocekuje jos tri milijarde maraka donatorskih
sredstava, odnosno ukupno oko pet milijardi do oktobra sledece godine,
on
je izrazio nezadovoljstvo brzinom stizanja vec odobrenih donacija i
postojanjem "mnogih kontrolnih mehanizama".
Djindjic je rekao da ce jugoslovenska delegacija, koja je u
poseti
Vasingtonu, pokusati da utice na SAD da povecaju finansijsku pomoc SRJ,
jer
se "nisu bas pretrgle u odnosu na evropske zemlje", kao i da podrze da
Pariski klub odobri SRJ otpis dela i reprogramiranje preostalog duga pod
uslovima koji su vazili za BiH.
On je rekao da je za medjunarodnu finansijsku podrsku bitno
obezbediti legitimnost zemlje kao pravnog subjekta koji je "garant
preuzetih obaveza", zbog cega je potrebno sto pre resiti odnose u
saveznoj
drzavi.
Djindjic je ponovio da je DOS spreman da prihvati "bilo kakav
odgovor vecine gradjana Crne Gore" na referendumu najavljenom za mart.
Govoreci o novembarskim izborima na Kosovu, on je rekao da ce
jugoslovenski sef diplomatije Goran Svilanovic predociti tokom posete
Vasingtonu uslove pod kojima bi kosovski Srbi prihvatili da ucestvuju na
izborima, pre svega u pogledu unapredjenja njihove bezbednosti, procesa
povratka izbeglih i otkrivanja sudbine nestalih. "Albanci ocigledno
uvazavaju samo misljenje Amerike. Mi zelimo da Amerika jasno kaze
Albancima
da urade odredjene stvari da bi Srbi pristali da izadju na izbore",
kazao
je on.
Djindjic je odbacio je kritike pojedinih clanica DOS na racun
vlade, isticuci da sve stranke posredstvom svojih ministara imaju
potpuni
uvid u njen rad.
On je ocenio da su ocene da Predsednistvo DOS odlucuje o
najvaznijim pitanjima u zemlji poput nekadasnjeg Centralnog komiteta
rezultat nepoznavanja demokratskog parlamentarnog sistema i dodao dasu
skupstina i vlada samo druge forme pobednicke koalicije. "Politika je
uspesna samo ako je dogovorena unutar pobednicke koalicije, nisu to cuda
sa
tri glave od kojih svaka razmislja za sebe", rekao je Djindjic i dodao
da
su sporovi unutar DOS samo posledica "nedostataka u komunikaciji".
Djindjic je rekao da je prioritet vlade da obezbedi otvaranje
medjunarodnih institucija, izgradi i ocuva kredibilitet i stvori uslove
za
ulazak privatnog kapitala i stranih investicija u zemlju.
On je zamolio gradjane da "shvate da su temelji u kuci, iako se
ne
vide, vazniji od nekih drugih delova".
Povodom Zakona o ekstraprofitu, on je rekao da je Republicka
uprava javnih prihoda zaduzena za njegovu primenu, te da ce morati da se
utvrdi kako su firme na spisku za oporezivanje upotrebljavale sredstva
iz
primarne emisije. "U proslosti je bilo mnogo toga sto je bilo po zakonu,
ali nije bilo pravedno. U principu, svako je mogao da dobije primarnu
emisiju, ali nisu svi to ucinili niti su na isti nacin iskoristili ta
sredstva... Ako krenemo u lov na vestice, nece biti dobro za
kredibilitet
zemlje, jer ce izgledati da ne postoji sigurnost ulaganja", rekao je on
i
naveo primer Rudarskotopionicarskog basena Bor, kome je nedavno otkazan
kredit od nekoliko miliona maraka jer je na spisku za ekstra
oporezivanje.
Djindjic je rekao da ubuduce nece biti "poremecaja cena, jer su
sve, osim struje i hleba liberalizovane". "Sve sto smo lose mogli da
preturimo preko glave, preturili smo poslednjih meseci", rekao je on i
dodao da ce "cene ubuduce morati da padaju".
Djindjic je rekao da ce losa vest u narednom periodu biti to
sto
svi zaposleni nece moci da ostanu na svojim radnim mestima, ali je rekao
da
je dobro sto u Srbiji postoji manjak radne snage. On je pritom izrazio
spremnost vlade da osnuje fond za ulaganje u proces prekvalifikovanja
radnika i njihovog novog zaposljavanja. "Treba da nadjemo i sta je
rentabilno da proizvodimo", kazao je premijer.
POTPISAN SPORAZUM O OSNIVANJU SOCIJALNOG SAVETA SRBIJE
BEOGRAD (Tanjug) Predstavnici vlade Srbije, reprezentativnih
organizacija poslodavaca i sindikata potpisali su Sporazum o osivanju i
delokrugu Socijalnoekonomskog saveta Srbije.
Sporazum u vladi Srbije potpisali su premijer Zoran Djindjic,
predsednik Veca Saveza sindikata Srbije (SS) Milenko Smiljanic,
generalni
sekretar Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savic
i
predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojsa Atanackovic.
Socijalnoekonomski savet ce, kako su najavili potpisnici
sporazuma, doprineti ublazavanju teskoca u kojima ce se gradjani Srbije
naci u procesu tranzicije.
Po recima Djindjica, to je veliki korak za dalju sudbinu zemlje
nad kojom niko nema monopol i za koju smo svi zajednicki odgovorni.
"Cenu
tranzicije ne treba da plate najsiromasniji koji su tu cenu vec i
platili u
protekloj deceniji, vec ona mora biti umanjena i podeljena ravnomerno na
sve delove drustva. Osnivanjem saveta dobija se okvir za komunikaciju
izmedju vlade, sindikata i poslodavaca i u okviru kojeg ce biti
definisani
rokovi i obaveze potpisnika", istakao je srpski premijer.
Djindjic je rekao da ocekuje da ce za desetak dana i Ujedinjeni
granski sindikati "Nezavisnost" dati saglasnost na ovaj sporazum, kako
bi
se zatim krenulo u njegovu realizaciju.
Smiljanic je izrazio zadovoljstvo sto se pregovorima postizu
ciljevi i prevazilaze problemi i naglasio da bi prvi zadatak Saveta
trebalo
da bude zaustavljanje rasta cena.
Savic je ukazala na neophodnost maksimalnog medjusobnog
poverenja
vlade, sindikata i poslodavaca, a Atanackovic je ocenio da je privatna
privreda potrebna u procesu tranzicije.
VOJVODINA-KASANIN: NIKO U VOJVODINI NE ZELI ODVAJANJE OD SRBIJE
BEOGRAD (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije i lider SVM Jozef
Kasa
izjavio je da "niko u Vojvodini ne zeli odvajanje od Srbije", ali joj
treba
dati odredjenu samostalnost kako bi mogla da upravlja sopstvenim
ekonomskim
resursima. Takav koncept autonomije "ne iskljucuje zajednicke obaveze
prema
zajednickoj drzavi", istakao je Kasa u intervjuu nedeljniku "NIN".
"Mora se postovati zajednicki interes, pre svega drzave, i u
tome
svako treba da nadje svoj interes", kazao je Kasa, dodavsi da je "jedini
ultimatum" vojvodjanskih stranaka da lideri DOS prihvate razgovor o tom
pitanju.
Govoreci o internacionalizaciji problema Vojvodine, koju su
najavili lideri vodecih pokrajinskih stranaka, Kasa je naveo da "u
politickoj borbi ima i drugih nacina da se privoli druga strana za
razgovor". "Videli smo u proteklih deset godina da medjunarodna
zajednica
moze, ako zeli, naci neka resenja", rekao je Kasa. "Ne moze se
prihvatiti
da mi samo unutar zemlje govorimo, odnosno da unutar zemljene govorimo o
Vojvodini, a da ne kazemo evropskoj zajednici da slucaj Vojvodine, iako
je
dosta spominjan u proteklom vremenu, ni danas ne nalazi svoje resenje".
Potpredsednik republicke vlade kazao je da je, na poslednjem
sastanku DOS zakljuceno da se "status Vojvodine mora definisati ustavnim
resenjem".
On je izrazio uverenje da ce, nakon sto se pitanje Vojvodine
otvori na nivou DOS do kraja avgusta, doci do resavanja tog problema.
"Ako se prihvati zajednicki materijal medjuvladine komisije,
onda
ce neki zakoni biti vraceni na snagu u Vojvodini", dok bi pocetkom
sledece
godine trebalo da budu ponudjene ustavne varijante za drzavnopravni
status
Srbije i Vojvodine unutar nje, pretpostavio je Kasa. On je dodao i da bi
tokom jeseni ili do kraja godine trebalo da bude ponudjena neka ustavna
varijanta za federaciju.
Lider SVM je ocenio da je nakon oktobarskih promena "nestao"
"psiholoski pritisak" kojem je bila izlozena madjarska zajednica, ali i
da
nova vlast nije ozbiljno postavila pitanje nacionalnih manjina.
PROTIV DRAGOLJUBA MILANOVICA PODIGNUTA OPTUZNICA
BEOGRAD, 2. avgusta 2001. (Beta) Okruzno tuzilastvo u Beogradu
podiglo je optuznicu protiv bivseg direktora RTS Dragoljuba Milanovica
zbog
teskog dela protiv opste sigurnosti, povodom pogibije 16 radnika RTS u
bombardovanju zgrade televizije 23. aprila 1999. godine.
Milanovic je pritvoren pod sumnjom da je odgovoran sto je znao
da
ce zgrada RTS u Beogradu biti bombardovana tokom vazdusnih napada NATO,
ali
da nije ucinio nista da spasi zivote radnika drzavne televizije.
KOSOVO - METOHIJA
DJINDJIC: TRAZICEMO SPECIJALNI STATUS ZA SRBE NA KOSOVU
BEOGRAD (TanjugRojters) Srpski premijer Zoran Djindjic izjavio
je
da ce za Srbe na Kosmetu zahtevati specijalni status radi njihove
zastite i
izrazio uverenje da je deo medjunarodne zajednice spreman da tu ideju
podrzi. U intervju agenciji Rojters, Djindjic je precizirao da
specijalni
status znaci teritorijalnu autonomiju za Srbe na Kosovu, njihov poseban
pravni status i odvojene institucije.
"Albanci su deset godina govorili da se ne osecaju sigurno i da
im
je zato bio potreban specijalni status (na Kosovu). Sada se Srbi ne
osecaju
sigurno na Kosovu i mi cemo za njih traziti istu stvar", rekao je
Djindjic.
"Citavi pregovori u Rambujeu (1999. godine) bili su o
specijalnom
statusu pa zasto mi ne bismo trazili isto", upitao je srpski premijer,
dodajuci da ocekuje podrsku toj ideji od nekih zemalja, ali da na tome
"jos
treba da se radi".
Govoreci o predstojecim izborima u juznoj srpskoj pokrajini 17.
novembra, Djindjic je upozorio na opasnost od postizborne krize,
isticuci
da se ona moze izbeci samo cvrstim garancijama za bezbednost i ostalim
uslovima koje bi medjunarodna zajednica trebalo da obezbedi za Srbe na
Kosovu.
Predsednik srpske vlade istakao je da je kljucni uslov za
izlazak
Srba na izbore u pokrajini da rezultati izbora ne budu sprovedeni u
srpskim
oblastima dok se ne resi pitanje statusa Srba na Kosovu.
KOMESARIJAT ZA IZBEGLICE IMACE UVID U REGISTRACIONE LISTE
BEOGRAD (Beta) OEBS ce omoguciti predstavnicima Komesarijata
za
izbeglice Srbije uvid u registracione liste prilikom popisa biraca za
novembarske izbore na Kosovu, kako bi spska strana vodila svoju
evidenciju,
dogovorili su se danas predstavnici OEBS i Vlade Srbije.
Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic i sef misije OEBS na
Kosovu Dan Everts dogovorili su se u Beogradu da se predstavnicima
Komesarijata omoguci i uvid u registracione baze podataka u Pristini i
Becu, koje ce biti koriscene tokom izbora.
"Normalno je da Jugoslavija ima podatke o svojim gradjanima. S
obzirom da je ispunjeno ono sto smo trazili, od sutra ujutru se
nastavlja
registracija interno raseljenih lica sa Kosova", kazao je Covic Radiju
B92.
On je dodao da ce buduca baza podataka, koja ce biti koriscena
u
izbornom procesu, biti "potpuno dostupna" Komesarijatu za izbeglice
Srbije,
kao i da ce njeno "formiranje i punjenje" biti pod kontrolom i direktnim
ucescem Komesarijata.
"Prema Rezoluciji 1244 SB UN, svi gradjani na Kosovu, bez
obzira
na njihovu nacionalnost, gradjani su SRJ. Postojala je opasnost da se
sve
ovo pretvori u jedan nonsens da samoj drzavi ne date podatke o njenim
gradjanima", kazao je Covic.
On je dodao da ce petoro ljudi iz Komesarijata za izbeglice
biti u
Pristini, dok ce troje biti u racunskom centru u Becu. "Time ce potpuno
ravnopravno ucestvovati u radu i stvaranju bazepodataka, a imace i
mogucnost koriscenja tih podataka", kazao je Covic.
Komesarijat za izbeglice Srbije je do sada bojkotovao
registraciju
raseljeni zato sto nije imao mogucnost uvida u liste srpskog i
nealbanskog
stanovnistva.
COVIC: ZADOVOLJSTVO DOGOVOROM SA DANOM EVERTSOM
BEOGRAD (Tanjug) Potpredsednik vlade Srbije Nebojsa Covic
izjavio
je da su razgovori sa sefom misije OEBS Danom Evertsom o registraciji
izbeglica sa Kosmeta, potencijalnih biraca na novembarskim izborima,
bili
dosta teski, ali da se na kraju uspelo da dodje do onoga sto je zapravo
"normalno, a normalno je da svaka drzava za sve svoje gradjane ima
podatke".
Covic je u intervjuu "Glasu Amerike" rekao da je zadovoljan
dogovorom i da misli da sada postoje svi uslovi da se registracija
sasvim
normalno nastavi, ali opet bez prejudiciranja da ona znaci i obavezan
izlazak na izbore.
Na pitanje koliko je realno ocekivati da ce Srbi na Kosovu
izaci
na novembarske izbore, Covic je podsetio da u juznoj srpskoj pokrajini
vlada veliko nepoverenje. Kako je naglasio, postoji nepoverenje srpske
nacionalne zajednice i prema svojim vlastima, i saveznim i republickim.
Razlog je, po misljenju Covica, u tome sto je problem Srba na
Kosmetu u vreme prethodnog rezima zapostavljan, "a u vreme sadasnjeg
rezima
malo su nam izmakle odredjene stvari, imajuci u vidu cinjenicu da smo
suoceni sa velikim brojem nasledjenih problema".
"Isto tako, vrlo je visok stepen nepoverenja prema
medjunarodnoj
zajednici, i mi moramo izraditi niz mera za vracanje poverenja srpske
nacionalne zajednice. Ako to uradimo do rokova koji su dati za izbore,
za
ocekivati je, eventualno, da se na njih izadje", rekao je Covic dodajuci
da
to trazi i odredjene promene, trazi i odredjene anekse na Ustavni okvir.
"Mislim da cemo svi zajedno imati mudrosti ukoliko nam je
interes
da dodjemo do stabilizacije stanja na Kosovu", istakao je potpredsednik
srpske vlade.
Koliko je realno da u sadasnjoj politickoj klimi, kako u samoj
Srbiji, tako i na Kosovu, Srbi dobiju neki oblik teritorijalne
autonomije,
barem dok se ne resi konacni status Kosova, bilo je jedno od pitanja.
"Treba biti potpuno realan i voditi racuna da se na Kosovu vise
nista ne moze silom dovesti u nekakve nase vizije, u nekakve nase
okvire.
Znaci, treba ici sa normalnim resenjima, treba razmisljati o tome da li
je
moguc zivot jednih medju drugima u ovoj fazi, a to je ono sto bi se
zapravo
zelelo kao multietnicki koncept. Mislim da to u ovom trenutku nije
realno,
jer je problem bezbednosti vrlo, vrlo izrazen i taj problem niko ne moze
da
garantuje da ce ga resiti", odgovorio je Covic.
SANDA RASKOVIC-IVIC: OTVORENA SVA MESTA ZA REGISTRACIJU U SRBIJI
BEOGRAD (Beta) Republicki komesar za izbeglice Sanda
RaskovicIvic
izjavila je da su u Srbiji otvorena sva mesta za registraciju raseljenih
lica sa Kosova i Metohije koja ce imati pravo glasa na opstim izborima u
pokrajini.
Na severnom Kosovu danas nije pocela registracija biraca,
istakla
je Sanda RaskovicIvic, dodavsi da je jutros i pismeno zamolila jednog od
predstavnika Srba na severu pokrajine, Marka Jaksica, da pomogne u
otvaranju mesta za registraciju.
"S tim (registracijom) slozio se i predsednik SRJ Vojislav
Kostunica i potpredsednik republicke vlade Nebojsa Covic, a to znaci da
je
evidencija potencijalnih biraca u skladu sa drzavnim i nacionalnim
interesom", kazala je Sanda RaskovicIvic.
Ona je apelovala na raseljena lica sa pravom glasa da se
odazovu
registraciji, istakavsi da to ne znaci obavezu izlaska na izbore.
Ona je rekla da ce predstavnici Komesarijata danas krenuti u
elektronske baze podataka OEBS u Becu i Pristini kako bi obezbedili
kontrolu tokom registracije.
TRAJKOVIC: MEDJUNARODNA ZAJEDNICA ZELI DA PREVARI SRBE
BEOGRAD (Beta) Predsednik Saveznog komiteta za Kosovo i
Metohiju
Momcilo Trajkovic optuzio je medjunarodnu zajednicu da zeli "na prevaru"
da
privoli Srbe da ucestvuju na izborima na Kosovu i Metohiji, umesto da
ispuni uslove koje je postavila srpska strana. Ti uslovi su "povratak
raseljenih lica, pronalazak nestalih i kidnapovanih gradjana i
osiguranje
bezbednosti za srpski zivalj u pokrajini", precizirao je Trajkovic u
izjavi
za "Blic".
Trajkovic je ocenio da je slab odziv Srba na registraciju za
opste
izbore na Kosmetu 17. novembra uzrokovan time sto "medjunarodna
zajednica
nije stvorila uslove za registraciju".
Registracija ima za cilj izlazak na izbore, na kojima srpsko
stanovnistvo u pokrajini ne zeli da ucestvuje, objasnio je Trajkovic,
dodavsi da potencijalni biraci misle da ce registracijom "dati
legitimitet
predstojecim izborima, sto nikako ne zele ".
HEKERUP VERUJE DA JE KOSOVO I DALJE U SASTAVU SRJ
BEOGRAD (Beta) - Sef UNMIK Hans Hekerup, izjavio je kako veruje
da
je Kosovo jos uvek sastavni deo SRJ i naveo da je pravilo o najavi
ulaska
zvanicnika vlasti u Beogradu na Kosovo uveo iskljucivo zbog bezbednosti
onih koji nameravaju da posete pokrajinu. "Mi jednostavno ne zelimo da
neko
od njih ovde bude ubijen. Rizik postoji, a mi cinimo sve sto je moguce
da
ga izbegnemo", objasnio je Hekerup, u intervjuu Radio Beogradu, uputstvo
prosledjeno predstavnicima vlasti u Srbiji i Jugoslaviji, koji su
obavezni
da svoje putovanje na Kosovo prijave 96 casova ranije.
Hekerup je negirao da je pravilo za posetu Kosovu uvedeno da bi
se
predstavnicima novih vlasti u Beogradu, za razliku od pethodnih, otezalo
prisustvo u pokrajini. "Mislim da nije tako. U stvarnosti, gospodin
Covic
svaki cas iskrsne negde na Kosovu", rekao je Hekerup.
On je na opaske drzavnih zvanicnika u Beogradu, da im je sada
lakse da odu u Vasington nego u Pristinu, rekao "da je u Pristini za
razliku od Vasingtona, sigurnosna pretnja za njih, nazalost mnogo veca".
Odgovarajuci na optuzbe rodbine nestalih Srba, koja tri nedelje
zaredom protestuje u Gracanici, da izbegava direktan susret sa njima,
sef
UNMIK je podsetio da se sa njima susreo u Beogradu. Izrazavajuci
razumevanje za brigu rodbine nestalih Srba, Hekerup je rekao da "licno
veruje da su te osobe, ako ne sve, onda u velikoj vecini, ubijene".
"Svejedno, veoma je bitno saznati pravu istinu o njima. To je vazno da
bi
se tacno znalo da li su ubijeni, ali i da bi se utvrdilo ko su ljudi
koji
su za ta ubistva odgovorni", naveo je on.
Hekerup je dodao da se na Kosovu jos uvek ne zna sudbina tri i
po
hiljade nestalih osoba, medju kojima su vecina Albanci, ali i veoma
mnogo
Srba, i pripadnika drugih zajednica.
"Zbog toga smo nedavno sklopili ugovor sa Medjunarodnim
komitetom
za nestale osobe da se otpocne sa DNK testiranjem, jer mislim da ovde
imamo
nesto vise od 1.300 neidentifikovanih tela. Ako uzmemo DNK uzorke sa tih
tela i ako clanovi porodica nestalih budu spremni da daju uzorke svoje
krvi, onda cemo jednostavno sve to moci da obradimo i uporedimo", smatra
Hekerup.
On za polozaj Srba na Kosovu, kojima je i nakon dve godine od
vladavine medjunarodne uprave, uskracena sloboda kretanja, okrivio
sledbenike politike Slobodana Milosevica.
Hekerup je naveo da medjunarodna uprava na Kosovu ima cilj da
svim
njegovim ziteljima omoguci potpunu slobodu, a to sto ona do sada nije
obezbedjena, "krivica lezi na onima koji su u proslosti pocinili
zlocine.
Bilo je to u vreme Milosevica. Tu spadaju i ubistva koja su se dogodila
od
dolaska KFOR i UNMIK u junu i julu 1999".
Govoreci o procesu povratka Srba, Hekerup je istakao da je
UNHCR
odredio deset mesta na koja ce ove godine pokusati da vrati kosovske
Srbe.
Ne otkrivajuci o kojim se lokacijama za povratak Srba radi, sef UNMIK je
upozorio da ce "povratak biti i donekle tezi zbog toga sto su kuce Srba
i
citava infrastruktura unisteni. KFOR i UNMIK-policija ce obezbedjivati
sigurnost povratnicima, a mi identifikujemo osobe koje zele da se
vrate".
"Koliko ja znam, prilican broj ljudi zeli da se vrati na
Kosovo",
rekao je Hekerup.
On je odbacio optuzbe sa vrha vlasti u Beogradu, da su njegovi
potezi na Kosovu uslovljeni eventualnom negativnom reakcijom Albanaca.
"To
je ispod mog nivoa. Nikada svi nece biti zadovoljni onim sto radim ili
govorim, ali ja smatram da sam ovde u ime medjunarodne zajednice i da je
veoma vazno da promenimo ovu situaciju. Veoma mnogo racunam da ce nova
demokratska vlada u Beogradu tome doprineti", odgovorio je Hekerup.
Hekerup je najavio da ce "u jednom trenutku sigurno doci do
pregovora o konacnom statusu Kosova", ali ne misli "da su ti pregovori
blizu", naglasivsi da je radio na stvaranju Ustavnog okvira i da je bilo
"jako tesko".
Upitan da komnetarise najavu Srba da ce bojkotovati novembarske
izbore za Skupstinu Kosova, Hekerup smatra da bi to bio "njihov
neuspeh".
"Ukoliko Srbi misle da mogu da izrade posebnu drzavu unutar Kosova ili
cekaju da se nekadasnji rezim vrati na Kosovo, onda pomirenja nece biti.
Ako se odluce da udju u ovdasnje strukture, onda smatram da ce to biti
moguce. To ce zatim omoguciti da se u jednom trenutku dodje do konacnog
resenja, ali konacno resenje nije tu negde iza ugla", zakljucio je
Hekerup
u intervjuu Radio Beogradu.
SAVEZNI KOMITET ZA KOSOVO: REAGOVANJE NA IZJAVU HANSA HEKERUPA
BEOGRAD (Tanjug) Informativni centar Komiteta Savezne vlade za
Kosovo i Metohiju izdao je saopstenje povodom izjave sefa UNMIK Hansa
Hekerupa da je vecina otetih civila na Kosovu ubijena, u kome se tvrdi
da
je "gospodin Hekerup u vezi sa otmicma civila i onih koji su vrsili
ustavne
duznosti, narocito vezane za period od dolaska mirovnih snaga na AP
Kosovo
i Metohiju, izrekao licni stav".
"Na osnovu cega oficijelni predstavnik Medjunarodne zajednice,
na
konferenciji za stampu, saopstava licni sud, kada je prirodnije, da zbog
iste zvanicnosti saopsti pravno utemeljeni stav u vezi sa pomenutim
otmicama, koje same po sebi imaju pravnohumano odredjenje", kaze se u
saopstenju i dodaje:
"Na ovaj nacin, izrazavamo protest zbog javno izgovorene reci
odgovorne licnosti, koja ce kao posledicu imati dodatnu paniku za vec
dugo
zabrinute porodice otetih i nestalih".
U saopstenju se "trazi da se konacno izadje sa zvanicnim
stavom,
koji ce biti zasnovan na materijalnim cinjenicama po izvoru dokaza i
samim
tim dobiti zakonski okvir, sto se od Medjunarodne zajednice ocekuje, s
obzirom na obaveze iz Rezolucije SB UN br. 1244".
UNMIK: OBAVEZNO POSTOVANJE UREDBE O ZASTITI PRODAJE IMOVINE
PRISTINA (Tanjug) UNMIK ostaje pri nameri da realizuje uredbu
kojom za zastitu prodaje imovine manjinskih zajednica i da na taj nacin
spreci njihov odlazak s Kosova, saopstila je civilna misija UN.
Tokom nekoliko poslednjih meseci UNMIK je sakupio dokaze da
organizovane grupe kosovskih Albanaca ciljaju i zatim kupuju imovinu za
koju kosovski Srbi smatraju da se nalazi na strateskim lokacijama,
navodi
se u saopstenju.
UNMIK je sakupio dosta dokaza da se kupuju strateski locirana
imanja u mesovitim sredinama, kao na primer na raskrsnicama, usred
srpskih
suseda ili blizu crkve, placanjem visoke cene, zastrasivanjem, ili na
oba
nacina.
Komitet za razmatranje sastavljen od UNMIK, Direkcije za
stambena
i imovinska pitanja, OEBS, policije i opstinskih vlasti, redovno ce
kontrolisati odredjena podrucja da bi se uverilo da li jos uvek ima
potrebe
za zastitom.
RUSIJA: IVANOV ODBACUJE MOGUCNOST POVLACENJA RUSKIH TRUPA SA KOSMETA
MOSKVA (Tanjug) Ministar odbrane Rusije Sergej Ivanov
kategoricki
je odbacio mogucnost povlacenja ruskih trupa sa Kosmeta i iz BIH, ali je
naglasio da bi resenje moglo da se nadje u smanjivanju broja ruskih
vojnika
u tim oblastima.
Ruski ministar odbrane je ocenio da se pitanja i sumnje oko
broja
ruskih vojnika stacioniranih na Balkanu sve vise postavljaju u poslednje
vreme i naglasio da ce mirovne duznosti u toj oblasti biti predate u
nadleznost kopnenim snagama zato sto su vazduhoplovne snage, koje su
stalno
u stanju pripravnosti, neophodne u nekim ruskim regionima, ukljucujuci i
Severni Kavkaz.
"Posmatracemo situaciju na Kosmetu i doneti odgovarajucu odluku
kako se situacija bude razvijala", dodao je Ivanov.
Ivanov je, takodje, rekao da Rusija nece ucestvovati u
medjunarodnim snagama koje bi bile rasporedjene u Makedoniji posto, u
tome
"ne vidi nikakav smisao".
BRITANSKI ZVANICNICI U POSETI KOSOVU
PRISTINA (Beta) Sef staba britanskih oruzanih snaga, admiral
Majkl Bojs i politicki direktor u britanskom MIP Emajr Dzouns boravili
su
na Kosovu. Oni su vodili razgovore u komandi Kfora i posetili britanske
vojnike iz sastava Kfora u Pristini. Dvojica zvanicnika upoznala su se s
aktuelnom situacijom na Kosovu i u regionu, posebno u Makedoniji, kao i
o
ulozi i doprinosu Kfora u uvodjenju mira i stabilnosti na Kosovu i u
regionu.
Admiral Bojs u Pristini je razgovarao i sa komandantom
Kosovskog
zastitnog korpusa, generalom Agimom Cekuom. Podrska britanske vlade i
vojske KZKu nece izostati, obecao je Bojs prilikom posete glavnom stabu
KZK.
"Kosovski zastitni korpus odigrace znacajnu ulogu u izgradnji
Kosova i u pruzanju pomoci manjinama", rekao je nakon susreta sa
britanskim
admiralom Agim Ceku, dodajuci da takve posete svedoce o stalnoj podrsci
vojske i vlade Velike Britanije KZK i ukupnom razvoju Kosova.
REPUBLIKA CRNA GORA
ICGCRNA GORA: PRIZNATI CRNOJ GORI PRAVO DA SE IZJASNI ZA NEZAVISNOST
BEOGRAD (Beta) Medjunarodna krizna grupa (ICG) ocenjuje da bi
medjunarodna zajednica trebalo da prizna pravo gradjanima Crne Gore da
se
izaberu nezavisnost, ukoliko je to njihova krajnja zelja, ali da bi
istovremeno trebalo da "ohrabri odlaganje bilo kakve odluke dok se ne
poboljsaju uslovi".
U izvestaju "Crna Gora: Resenje corsokaka nezavisnosti" ICG
navodi
da bi u medjuvremenu medjunarodna zajednica trebalo da nastavi da
doprinosi
dugorocnoj stabilnosti Crne Gore putem tehnicke pomoci reformama, ali da
pomoc bude striktno uslovljena napretkom.
ICG navodi da se to, pre svega, odnosi na transparentnost rada
vlade, reformu pravnog sistema i ozbiljnu akciju protiv organizovanog
kriminala.
Crna Gora se sada suocava sa politickim corsokakom po pitanju
nezavisnosti i produzavanjem neizvesnosti rizikuje se dalja polarizacija
stavova u podeljenoj republici, navodi ICG, uz napomenu da postoji
opasnost
da ce pat pozicija po pitanju statusa paralizovati politicki program na
stetu napora koje vlada ulaze u reforme.
ICG navodi da bi taj rizik mogao i trebalo da bude izbegnut i
da
postoje razlicite inicijative da se taj zastoj prekine.
CRNA GORAMIP: POCELE KONSULTACIJE MIPA SA MISIJAMA CRNE GORE
PODGORICA (Beta) Redovne godisnje konsutacije crnogorskog
ministarstva inostranih poslova i misija Crne Gore u inostranstvu pocele
su
i trajace tri dana, saopstilo je MIP. Sa sefovima misija juce je
razgovarao
crnogorski premijer Filip Vujanovic. U saopstenju se navodi da su
konsultacije "uobicajena praksa kako bi se sagledao medjunarodni polozaj
Crne Gore i njena saradnja sa pojednim zemljama i organizacijama".
Crna Gora ima 10 misija u inostranstvu u Sarajevu, Zagrebu,
Ljubljani, Vasingtonu, Berlinu, Londonu, Rimu, Parizu, Briselu i
Njujorku.
Ministarstvo dodaje da ce u avgustu poceti sa radom i Misija
Crne
Gore u Skoplju.
REPUBLIKA HRVATSKA
RACAN: MOGUC KOMPROMIS U SPORU OKO PREVLAKE
ZAGREB (Beta) Hrvatski premijer Ivica Racan izjavio je da je u
resavanju granicnog spora sa SRJ oko Prevlake moguc kompromis, ali samo
ako
se taj problem i s jugoslovenske strane bude tretirao kao bezbednosno a
ne
i teritorijalne pitanje.
"Ukoliko Crna Gora i Srbija zele dobru saradnju s Hrvatskom,
onda
moraju prihvatiti da je za nas Prevlaka iskljucivo sigurnosno pitanje i
da
vidimo kako ga (treba) resiti", rekao je Racan u intervjuu za Hrvatski
radio.
"Mozda kompromisom, kao sigurnosno pitanje, tako da
demilitarizujemo jedan deo prostora s jedne i druge strane granice, ali
ne
tako da Prevlaku tretiramo kao granicno pitanje", objasnio je hrvatski
premijer, dodajuci da nije moguc kompromis po kojem bi Hrvatska izgubila
Prevlaku.
REBIC: PENTAGON I CIA U POTPUNOSTI NADZIRALI OLUJU
ZADAR (Beta) Bivsi sef hrvatske vojne kontraobavjestajne
sluzbe
Markica Rebic izjavio je da su Pentagon i CIA u potpunosti nadzirali
operaciju "Oluja" iz 1995.godine.
Tom izjavom, koju je Rebic dao zadarskom "Narodnom listu",
demantovana je tvrdnja bivseg americkog ambasadora Pitera Galbrajta da
SAD
nisu potpomagale vojnu akciju Hrvatske protiv Republike Srpske Krajine.
"Pentagon je imao potpuni nadzor nad tokom operacije Oluja, a
CIA
je iz baze Sepurine bespilotnim letelicama prikupljala podatke koji su
prosledjivani americkim sluzbama i hrvatskom zapovednistvu koje je,
opet,
nadziralo pripremu i tok Oluje. Ja to pouzdano znam zato sto sam bio sef
SISa i zato sto sam na tome radio", kazao je Markica Rebic.
On tvrdi da je od americkog vojnog atasea dobio poruku da SAD
nemaju nista protiv Oluje, ukoliko je Hrvatska obavi brzo i cisto.
Luka Misetic, advokat haskog optuzenika Ante Gotovine, koji se
tereti za ratne zlocine pocinjene tokom Oluje izjavio je da ce odbranu
svog
klijenta graditi na tezi da je ta akcija bila americkohrvatska,
dakle zajednicka.
REPUBLIKA MAKEDONIJA
MAKEDONIJA: POSTIGNUT DOGOVOR O UPOTREBI ALBANSKOG JEZIKA
SKOPLJE (Beta) Jedno od najtezih pitanja u pregovorima
sukobljenih strana u Makedoniji zvanicna upotreba albanskog jezika,
sinoc
je, nakon pet dana, najzad reseno, potvrdili su agenciji Beta dobro
obavesteni izvori bliski pregovorima u Ohridu.
"Pitanje upotrebe albanskog jezika konacno je zatvoreno. Uveden
je
bilingvizam u parlamentu kao licno pravo poslanika da na sednicama i u
komisijskim raspravama govore svojim jezikom", rekao je taj izvor,
dodajuci
da ce dvojezicnost biti zastupljena u administraciji u lokalnim
sredinama u
kojima je neka od nacionalnih manjina zastupljena sa najmanje 20 odsto.
"Predlog da se bilingvizam uvede i u Vladi Makedonije otpao je.
S
tim su se saglasili i (lider Demokratske partije Albanaca Arben) Dzaferi
i
(lider Partije za demokratski prosperitet Imer) Imeri", rekao je Beti
isti
izvor.
Lideri dve albanske stranke predlozili su da se resi i pitanje
ingerencija lokalne policije, nakon cega bi cetvorica makedonskih i
albanskih lidera javnosti objavili da je postignuto politicko resenje za
krizu u Makedoniji, dodao je on.
MAKEDONIJATRAJKOVSKI: USAGLASENI STAVOVI O UPOTREBI JEZIKA
OHRID (Beta) Nakon dugih razgovora, cetiri najvece
parlamentarne
stranke u Makedoniji pod pokrviteljstvom predsednika Borisa Trajkovskog
nacelno su usaglasile stavove o upotrebi albanskog jezika, potvrdio je
Kabinet makedonskog predsednika. U predsednickom saopstenju se, takodje,
navodi da ce postignuti sporazum o upotrebi albanskog jezika biti
konacan
ukoliko se postigne dogovor i o ostalim otvorenim pitanjima, ukljucujuci
ingerencije lokalne policije.
Pregovori o lokalnoj policiji ce biti nastavljeni u petak,
takodje
u Ohridu.
HASKI TRIBUNAL
BILJANA PLAVSIC, DO DALJEG, OSTAJE U PRITVORU TRIBUNALA
HAG (B92) - Odluka o zahtevu Biljane Plavsic za privremeno
pustanje na slobodu bice doneta tek krajem avgusta. Rasprava o tom
zahtevu
vodjena je u sredu iz zatvorenih vrata haske sudnice u kojoj su, pored
predstavnika strana - optuzbe i odbrane - bili prisutni i predstavnici
holandske vlade. Oni su, kako saznaje agencija Sense, trazili
objasnjenja
kakve bi bile obaveze holandskih vlasti u slucaju da sudije prihvate
uslove
koje je za privremeno oslobadjanje Biljane Plavsic postavilo tuzilastvo.
Glavni uslov tuzilastva je da optuzena, u tom slucaju, ostane
na
teritoriji Holandije i prihvati sve obaveze i ogranicenja koje bi mogle
da
joj nametnu nadlezne holandske vlasti, a koje se pre svega ticu njene
bezbednosti. Mada je odbrana, uz zahtev za njeno oslobadjanje do pocetka
sudjenja, podnela pismene garancije vlada Srbije i RS da ce optuzenoj,
ukoliko bude na njihovoj teritoriji, pruziti obezbedjenje i spreciti
njen
eventualni pokusaj begstva, tuzilastvo, ocito, smatra da ce Biljana
Plavsic
biti bezbednija u Holandiji. Strahuju, naime, da bi u Srbiji ili RS
bezbednost Biljane Plavsic mogla da bude ugrozena od strane onih kojima
se
ne dopada njena saradnja sa tuzilastvom Haskog tribunala.
DANAS PRESUDA GENERALU KRSTICU
HAG (B92) - Haski tribunal trebalo bi da danas da saopsti
presudu
generalu Vojske RS i komadantu Drinskog korpusa Radislavu Krsticu,
optuzenom za genocid nad muslimanima u Srebrenici u julu 1995. godine,
javlja SRNA. Krsticev advokat Nenad Petrusic izjavio je agenciji SRNA da
ce
odbrana prilikom izricanja presude pred Haskim tribunalom traziti
osobadjajucu presudu za Krstica, optuzenog za genocid, zlocine protiv
covjecnosti i povrede ratnog prava i obicaja.
Optuznica ga tereti i za deportaciju oko 30 000 zena i dece i
za
pokusaj prikrivanja masovnog i organizovanog ubijanja. Presuda generalu
Krsticu je prva presuda Tribunala, kojom ce biti utvrdjene cinjenice o
celokupnom dogadjaju u Srebrenici koji ce biti pravno kvalifikovan - kao
genocid ili kao zlocin protiv
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
