[www.ANTIC.org] TIJANIC TRAZI 3,5 MILIONA DINARA
Title: Message Sudjenje Miodragu Vujovicu za klevetu: TIJANIC TRAZI 3,5 MILIONA DINARA Sudjenje Miodragu Vujovicu po tuzbi novinara Aleksandra Tijanica odrzano je u Prvom opstinskom sudu. Tijanic je podneo tuzbu jer je Vujovic u septembru 1997. na TV Palma emitovao porno-spot u koji je montirao njegov lik. Na ime povredjenog ugleda i casti, Tijanic trazi odstetu od 3,5 miliona dinara. Vujovic je na sudjenju izjavio da nije prikazao porno-spot "vec video-performans koji je bio odgovor na Tijanicevo uvredljivo pisanje o njemu".Naveo je da je "performansom izneo vrednosni sud o karakternim osobinama tuzioca".Zbog tekstova "Znacenje palme", koje je Tijanic objavio pocetkom septembra 1997, Vujovic jer podneo kontra tuzbu za naknadu stete i trazi odstetu 10,5 miliona dinara. Sudjenje je odlozeno za 19. mart.D. C.(Glas javnosti)Vrh strane PRETUCEN SNIMATELJ TV "VUJIC" Dezurna ekipa valjevske televizije "Vujic" napadnuta je u novogodisnjoj noci, a snimatelj Miodrag Micic je u tuci s nekoliko nepoznatih osoba zadobio teze povredeEkipu VTV koja se vracala sa snimanja doceka Nove godine u nekoliko valjevskih restorana napala je grupa od 20 mladica starih izmedju 15 i 19 godina Zamenik komandira policijske stanice valjevskog MUP-a rekao je da je nekoliko napadaca identifikovano, a da se za drugima intenzivno tragaP.V.(Blic) Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com
[www.ANTIC.org] HIDDEN AGENDA: U.S. / NATO TAKEOVER OF YUGOSLAVIA
Title: Message HIDDEN AGENDA: U.S./NATO TAKEOVER OF YUGOSLAVIA Published by the International Action center The United States may have the worlds largest military machine but ultimately this government cannot control the forces it has unleashed. There is a rising global movement against this ruthless competition and spiraling economic chaos. Six months after NATOs bombing of Yugoslavia a new movement against corporate globalization was born in Seattle. Hundreds of thousands of young activists have focused on the brutal policies imposed by the International Monetary Fund, the World Bankand the trade agreements such as NAFTA and the FTAA, and the World Trade Organization. This is a movement outraged at sweatshop conditions, prisons, environmentaldevastation and capitalist chaos. We are confident that the material published in this book will contribute toward the judgment of history. NATO means continuing war, crisis and colonial domination. Here at home NATOs existence means greater poverty and repression. This book is our effort to develop an understanding and to plant seeds of resistance. Resistance is needed, resistance is possible. The new movement against corporate globalization has shown that resistance will grow. From Abolish NATO and Its Court by Sara Flounders The book is available for purchase online from www.leftbooks.com. CONTENTS [full chapters and excerpts are available here http://www.iacenter.org/hidden_toc.htm
[www.ANTIC.org] Vesti dana
Title: Message Vesti dana Prekinuto ispitivanje Moldavke PODGORICA, 4. januara 2003. (Beta) - Saslu¹anje kljuènog svedoka u aferi trgovine ¾enama u Crnoj Gori, Moldavke S.È., prekinuto je danas oko podne i biæe nastavljeno u ponedeljak, 6. januara.Branilac jednog od osumnjièenih Goran Rodiæ izjavio je da je saslu¹anje prekinuto na zahtev o¹teæene, "zbog navodnih pretnji koje joj sti¾u preko njene sestre iz Moldavije".Rodiæ je kazao da je dr¾avljanka Moldavije po prvi put tokom istra¾nog postupka danas pomenula da joj se preti u njenoj rodnoj zemlji."Na direktno pitanje odbrane osumnjièenih da li joj je neko pretio u Crnoj Gori, devojka je odgovorila odreèno", dodao je Rodiæ.(Kraj) Povratak na vrh strane DPS i SDP se dogovorili da smene dr¾avnog tu¾ioca PODGORICA, 4. januara 2003. (Beta) - Koalicioni partneri Demokratska partija socijalista i Socijaldemokratska partija dogovorili su se da dr¾avni tu¾ilac Bo¾idar Vukèeviæ bude smenjen po zavr¹etku sudskog postupka u aferi trgovine ¾enama u Crnoj Gori.Predsednik SDP-a Ranko Krivokapiæ je podgorièkim "Vijestima" kazao da su partneri u vlasti "jo¹ pre dve godine" postigli medjupartijski dogovor o "nu¾nosti promena u tu¾ila¹tvu"."©vatili smo da u toj grani vlasti, vrlo bitnoj za obraèun sa kriminalom, mora doæi do promena. Sada¹nja de¹avanja su nas samo uverila da smo i tada bili u pravu", kazao je Krivokapiæ.Brojne nevladine organizacije i neke politicke partije tra¾ile su od dr¾avnog tu¾ioca Bo¾idara Vukèeviæa da podnese ostavku na tu funkciju, zbog hap¹enja njegovog zamenika Zorana Piperoviæa osumnjièenog za prostituciju i trgovinu ¾enama. Vukèeviæ je, medjutim, saop¹tio da æe o tom èinu odluèiti po zavr¹etku sudskog postupka protiv njegovog zamenika.Dr¾avni tu¾ilac je "sa indignacijom" odbacio sve "insinuacije" o njegovoj ume¹anosti u aferu trgovine ¾enama.On je istovremeno sva svoja ovla¹æenja u vezi sa aferom preneo na osnovnog i vi¹eg tu¾ioca u Podgorici.(kraj) Povratak na vrh strane Vujanoviæ: Dinar nikad vi¹e u Crnoj Gori PODGORICA, 4. januara 2003. (Beta) - Predsednik crnogorske skup¹tine Filip Vujanoviæ izjavio je da dinar "nikada vi¹e" neæe biti sredstvo plaæanja u Crnoj Gori."Nema nikakvih realnih izgleda, niti postoji pritisak da dinar bude zakonsko sredstvo plaæanja u Crnoj Gori", kazao je Vujanoviæ podgorièkoj "Publici".Predsednik crnogorske skup¹tine je ocenio "nu¾nim" pronala¾enje mehanizma za kvalitetno funkcionisanje dinara u menjaèkim poslovima i poslovima platnog prometa."Mora se pronaæi mehanizam da se preko banaka i menjaènica obezbedi kvalitetno funkcionisanje dinara u menjaèkim poslovima i poslovima platnog prometa, koji mora da prati kvalitetan robni promet sa Srbijom", kazao je Vujanoviæ.(kraj) Povratak na vrh strane Djindjiæ zadovoljan posetom Brazilu BEOGRAD, 3. januara 2003. (Beta) - Premijer Srbije Zoran Djindjiæ izjavio je danas da je nova brazilska vlada zainteresovana za stvaranje novih partnerstava i ¹irenje ekonomskih odnosa sa SRJ.U telefonskoj izjavi agenciji Beta premijer je kazao da je za februar ili mart dogovoren dolazak delegacije brazilske privredne komore, kako bi bili zapoèeti "konkretni dogovori sa na¹im fabrikama koje proizvode vagone, fabrikama u namenskoj industriji i na¹om privrednom komorom i ministarstvima".Djindjiæ se nalazi na èelu jugoslovenske delegacije koja je prisustvovala inauguraciji predsednika Brazila Luiza Inasia Lule da Silve.Dodao je da su brazilski partneri zainteresovani za jugoslovenske proizvode kao ¹to su teretni vagoni, oru¾je i poljoprivredni proizvodi, dok Brazil SRJ mo¾e da ponudi sojinu saèmu, pamuk i metale.(kraj) Povratak na vrh strane 1998-2002 DEVELOPED BY ABSOLUTOK http://www.beta.co.yu/
[www.ANTIC.org] TIKER vesti
Title: Message vesti subota 4. januar 2003 BEOGRAD - Sudeci prema vestima domacih agencija premijer Djindjic je u toku proteklih novogodisnjih dana boravka na svecanoj inauguraciji predsednika Brazila Luiza Inasola Lule da Silve uspeo da obavi veoma uspesne i korisne razgovore i susrete sa vise sefova drzava. Premijer se i telefonom javio iz Rio de Zaneira da bi obavestio srpsku i jugoslovensku javnost da postoje objektivne mogucnosti za izvoz semenja, lekovitog bilja, kukuruza i psenice iz Srbije. Iz Brazila bi mogli da uvozimo gvozdenu rudu i soju, porucio je premijer, a potvrdila nasa ambasada iz ove zemlje. Inace predsednik Brazila Lula licno se zahvalio, sto je jugoslovenska delegacija sa srpskim premijerom na celu, dosla na njegovu predsednicku inauguraciju. BEOGRAD - Bozicna sveta arhijerejska liturgija odrzace se u Hramu Svetog Save na Vracaru u utorak 7. januara 2003. godine sa pocetkom u 9. casova. Liturgiju ce sluziti Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Pavle sa arhijerejima Srpske pravoslavne crkve. Sluzbi povodom rodjenja Bogomladenca prisustvovace najvisi drzavni zvanicnici, ktitori hrama Svetog Save i priloznici, Inace ove godine Patrijarh Pavle nece u hramu drzati ponocnu liturgiju. BEOGRAD/MOSKVA - Jugoslovenska ekonomska izlozba odrzana od 16 -18. decembra u Moskvi na kojoj su ucestvovali osim 150 srpskih biznismena i Miroljub Labus i ministri Kori Udovicki, Dragoslav Sumarac i Slobodan Milosavljevic bila je pravi fijasko, ocenili su ne samo predstavnici srpskih firmi iz Rusije, vec i sami ucesnici. Osim predstavnika firmi iz zemlje na ukupno dvestotinak jugoslovena - sa predstavnicima nasih firmi u Rusiji, jedva da je bilo 50-tak ruskih poslovnih ljudi. Razlog za ovo je otvaranje i odrzavanje izlozbe upravo u vreme neradnog praznika "Dana konstituante". Sem toga sama organizacija izlozbe je bila koncepcijski prilicno stereotipna, pa je ovaj ceo poslovni poduhvat jedan od najvecih promotivnih promasaja u prosloj godini. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Kako je najavio episkop sabacko-valjevski Lavrentije, delegacija SPC ovoga meseca posetice Srbe u zatvoru Haskog tribunala. U delegaciji ce biti osim Episkopa Lavrentija, mitropolit Amfilohije i episkop Pahomije Direktor Fonda za razvoj demokratije advokat Milenko Radic, smatra da sudije Ustavnog suda Srbije namerno unose zabunu oko tumacenja problema imenovanja zamenika predsednika Srbije i podrzavaju premijera Djindjica koji ne planira odrzavanje predsednickih izbora sve do kraja svog mandata 2004. godine Jedan od najblizih saradnika lidera SPO Vuka Draskovica, Milan Komnenic posle 12 godina, napustio je ovu stranku. Kako javljaju mediji jos pet visokih funkcionera SPO presli su u DHSS, stranku Vladana Batica U vezi sa odlaskom dosadasnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovica u Hag, jos uvek se spekulise u medijima. Umesto ranijih najava da ce Milutinovic sam otici pred Haski tribunal, sada je iz njegovog okruzenja objavljeno da Milutinovic nece otici sam, ali se nece opirati kada ga budu vlasti uhapsile radi isporucenja. Poenta je u tome da se vidi ko ce naloziti hapsenje i isporucenje Iako je premijer Srbije Zoran Djindjic rekao uoci svog putovanja, da u Rio de Zaneiro putuje samo sa pratiocem, iz Brazila domaci mediji objavljuju danas opsirne izvestaje o "uspesnim razgovorima jugoslovenske delegacije" koju predvodi srpski premijer Tokom novogodisnje noci iako je bilo dogovoreno da 10% privatnih prevoznika odrzava linije GSP, u glavnom gradu posle 18 casova nije vozio ni jedan privatni autobus Juce je u holu Doma sindikata otvoren drugi Bozicni salon knjiga na kome ce beogradjani moci vecinu naslova kupiti i do 50% jeftinije Najgledaniji film u Srbiji u decembru prosle godine je "Zona Zamfirova" koga je do sada videlo preko 900 hiljada gledalaca Iz Branicevskog regiona prosle godine je u inostranstvo otislo vise od 2, 5 hiljade mladih do 30 godina, pa su mnoga sela ostala bez stanovnika, a u jednom kod Zagubice u 46 novoizgradjenih kuca zivi 16 stanovnika, odnosno pet porodica Danica Draskovic je u svojoj novogodisnjoj poruci pozelela: "da i u iducoj godini bulumenta na vlasti diluje, smrce, svercuje i batina". http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] NAUKA KAO BAJKA: PIKOLINO DETE CIRKUSA
Title: Message PIKOLINO DETE CIRKUSA Moj deda je bio klovn. Eh, kakav je Kikili-Mikili bio klovn!Mogao je svakoga da zasmeje do suza. A neki bi se tada èak i upi¹kili!Deda mi je prièao da se ne¹to slièno i meni desilo. Jednom prilikom kad sam bio sasvim mali nije imao ko da me èuva. Deda me stavi u ranac, uprti ga na leða i tako izaðe u arenu cirkusa da izvede svoju taèku. Odjednom - meni se pripi¹kilo. I ja napravim pi¹, pi¹ niz dedin kostim! Iznenadio se, ali po¹to je bio ba¹ super klovn brzo se sna¹ao odglumio je da je taj pi¹uèinio on! .. Nastavak ove priæe mo¾ete naæi na: http://www.antic.org/Nauka_kao_bajka Pikolino
[www.ANTIC.org] Vesti dana 2
Title: Message Vesti dana Danska - Francuska 27:26 BEOGRAD, 4. januara 2003. (Beta) - Rukometna reprezentacije Danska pobedila je danas selekciju Franucske sa 27:26 (17:14) u drugoj utakmici Kupa nacija koji se igra u Beogradu.Najefikasniji u pobednièkom timu bili su Lars Kristijansen i Morten Bjere sa po ¹est postignutih golova. U francuskoj reprezentaciji Danijel Narcis postigao je osam, a Gregori Anketil èetiri gola.Danska se sutra u 20 sati sastaje sa Jugoslavijom u finalu Kupa nacija, dok æe od 17.30 sati Francuska igrati sa ©vedskom za treæe mesto.(Beta) Povratak na vrh strane Na Kosovu ubijen kljuèni svedok protiv grupe Dukadjini PRI©TINA, 4. januara 2003. (Beta) - Biv¹i komandant rasformirane Oslobodilaèke vojske Kosova (OVK) i takozvanih Oru¾anih snaga republike Kosova (FARK) Tahir Zemaj i jo¹ dvojica kosovskih Albanaca ubijeni su veèeras u Peæi, na zapadu Kosova.Pored Tahira Zemaja, u oru¾anom napadu ubijeni su i njegov sin i njihov rodjak, saop¹tio je regionalni Odbor za za¹titu ljudskih prava i sloboda u Peæi.Jake snage policije i specijalne jedinice ¹panskog i italijanskog Kfora blokirale su mesto dogadjaja i istraga je u toku.Portparol policije UNMIK-a Derek Èapel (Æapel) rekao je agenciji Beta da poèinioci i motiv napada za sada nisu poznati.Tahir Zemaj je bio jedan od kljuènih svedoka na sudjenju petorici biv¹ih pripadnika OVK i Kosovskog za¹titnog korpusa, poznatoj kao grupa "Dukadjini" (Dukagjini), koji su u decembru osudjeni zbog otmice, zlostavljanja i ubistva èetvorice kosovskih Albanaca 1999. godine.Napadaèi, èiji broj jo¹ nije poznat, zaustavili su automobil u kome su se nalazile ¾rtve i otvorili vatru, a zatim su svojim vozilom pobegli, kazao je Èapel Beti.(Beta) Povratak na vrh strane Predsednik Republike Srpske: Zavod Orao kr¹io embargo UN BANJALUKA, 4. januara 2003. (Beta) - Predsednik Republike Srpske Dragan Èaviæ izjavio je danas da je istraga o aferi "Orao" nedvosmisleno potvrdila je da je Vazduhoplovni zavod "Orao" iz Bijeljine prekr¹io embargo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na isporuku vojne opreme i naoru¾anja Iraku.Navodeæi da je 31. decembra konaèan izve¹taj o aferi "Orao" dostavio komandantu Sfora generalu Vilijamu Vordu, Èaviæ je rekao da su navodi iz izve¹taja potkrepljeni obimnom dokumentacijom.Prema njegovim reèima, izve¹taj sadr¾i 1.614 stranica teksta i razne vrste dokumentacije."Istraga je utvrdila da su uslovi za kr¹enje sankcija UN u RS institucionalno stvoreni krajem 1997. i poèetkom 1998. godine", rekao je Èaviæ novinarima.Èaviæ je rekao da je istraga pokazala da najveæi broj ugovora VZ "Orao" i ostalih vojnih zavoda iz RS nisu sklapani sa zemljama koje su pod sankcijama UN, ali da je "Orao" posredstvom "Jugoimport-SDPR" i "firme "Jantus trejding" iz Hong Konga imao sklopljene ugovore sa Irakom.Dodao je da postoje indicije da su jo¹ dve firme iz RS posredstvom "Jugoimport-SDPR" kr¹ile embargo UN na izvoz vojne opreme Iraku.Navodeæi da je cilj RS da se potpunim razotkrivanjem ove afere utvrdi potpuna istina, odgovornost lica za kr¹enje embarga UN i da se dono¹enjem sistemskih mera takve pojave u buduænosti onemoguæe, Èaviæ je naglasio da se u sluèaju "Orao" radilo o "konspirativnoj aktivnosti dela oficira VRS razlièitog ranga u potpunosti koordinirana sa odgovarajuæim strukturama iz beogradskog 'Jugoimport-SDPR'"."Civilne strukture vlasti od 1998. godine nisu bile ukljuèene, niti su imale saznanja o toj konspirativnoj aktivnosti. Ova konspirativna aktivnost vodjena je u strukturama Vojske pod konspirativnim nazivom 'Zora'", kazao je Èaviæ.Govoreæi o idejnim tvorcima tog projekta, on je naveo da je osnov za taj projekat stvoren odlukama biv¹e predsednice Plav¹iæ tokom 1997. i 1998. godine i vojnih struktura "na koje se ozbiljno naslanjala".(Kraj) Povratak na vrh strane Jugoslavija - ©vedska 28:25 BEOGRAD, 4. januara 2003. (Beta) - Rukometna reprezentacija Jugoslavije savladala je danas selekciju ©vedske sa 28:25 (14:13) u prvom kolu Kupa nacija, koji se igra u Beogradu.©vedjani su igrali u kombinovanom sastavu, tako da su "plavi" sve vreme bili dominantni i kontrolisali rezultat. Najefikasniji su bili Vladimir Petriæ sa pet golova, a sledili su ga Nenad Perunièiæ i Dragan ©krbiæ sa po èetriri postignuta pogotka.U ekipi gostiju najefikasniji su bili Andreas Larson i Jonas Ernelind sa po èetiri postignuta
[www.ANTIC.org] NIJE DEFINISANO KOME SE SPOMENIK PODIE
Title: Message "NIJE DEFINISANO KOME SE SPOMENIK PODI®E" | 17:24 | Izvor: B92 Beograd -- Grupa umetnika i kulturnih radnika pokrenula je inicijativu za obaranje konkursa za izgradnju spomenika ¾rtvama ratova od 1990. do 1999. godine. Prema Branimiru Stojanoviæu, kako je objasnio za B92, problem je u tome ¹to konkursom nije definisano kome se spomenik podi¾e: "Kljuèni nesporazum, po nama, samog konkursa je u tome ¹to nije jasno kome se spomen-obele¾je podi¾e. Naime, u jednoj formulaciji se spomenik podi¾e ¾rtvama, u drugoj formulaciji ¾rtvama i palim borcima, a u treæoj i ¾rtvama NATO-bombardovanja kao da ¾rtve NATO-bombardovanja veæ nisu ukljuèene u skup svih ¾rtava. Ono ¹to je problematièno, po nama i najproblematiènije, je ¹to su ¾rtve i borci ukljuèeni u jedan konzistentan skup ¾rtava ¹to je, po nama, potpuno nemoguæe kada su ratovi na prostoru ex-Jugoslavije od 1991-1999. godine u pitanju". Udru¾enja boraca i ratnih vojnih invalida smatraju da bi trebalo podiæi zajednièki spomenik svim poginulim u ratovima na prostoru biv¹e Jugoslavije. Sa¹a Dujoviæ ka¾e za B92 da su svi oni bili ujedinjeni u borbi za srpski narod: "Mi ne odvajamo na¹e saborce, na¹e kolege i na¹e drugove koji su poginuli. Svako ko je uzeo pu¹ku i oti¹ao da ratuje, da se bori za srpstvo i Srbiju i narod srpski, u Krajinama, u Bosni, pa i na Kosovu, smatramo da treba da bude jedan jedini spomenik. Da li je neko bio na redovnom odslu¾enju vojnog roka ili dobrovoljac, izli¹no je o tome prièati. Oèigledno se radi o grupi roditelja èiji su sinovi bili redovni vojnici njihov bol je veliki, mi to znamo, ali moraju da razumeju ljude koji su dobrovoljno ostavili porodice, oti¹li da brane srpstvo i Srbiju i u toj borbi poginuli i reæi vi niste zaslu¾ili ni¹ta!" Konkurs za izgradnju spomen obele¾ja na kojem nije sporna samo lokacija odreðena u gradskom parku na Zvezdari, raspisan je 1. novembra 2002. godine. Gradske vlasti nisu se oglasile povodom zahteva za obaranje konkursa, a konaèan sud daæe nadle¾na komisija. [Posaljite komentar] [Postojeci komentari (2)] ZATRA®ENA OBUSTAVA KONKURSA ZA IZGRADNJU SPOMENIKA | 10:07 - 16:57 | Izvor: B92 Beograd -- Grupa umetnika i roditelji dece poginule u ratovima na prostorima biv¹e Jugoslavije zatra¾ili su u petak uveèe, na javnom skupu u kuæi Ðure Jak¹iæa u beogradskoj Skadarliji, da se obustavi konkurs za izgradnju spomenika ¾rtvama ratova od 1990. do 1999. godine kao i da se povodom tog konkursa otvori javna rasprava. U pismu o namerama upuæenom Komisiji za spomenike, ministarstvu lokalne samouprave, odbornicima Skup¹tine grada kao i Sekretarijatu za kulturu grada, umetnici Beograda upozoravaju, izmeðu ostalog, na sledeæe: "Smatramo da iz teksta konkursa nije jasno kome se spomen obele¾je podi¾e. Da li je moguæe da se ¾rtve i borci zdru¾uju u jedan koegzistentan skup ¾rtava? Nakon javnog osporavanja konkursa od strane nevladine organizacije porodica nastradalih i unesreæenih, jasno je da nije obavljena relevantna javna rasprava pre raspisivanja konkursa. Konkursom predviðena lokacija spomen-obele¾ja u gradskom parku Zvezdara, zadata je, a da nije bila predmet javne rasprave, niti je ostavljena moguænost da konkursnim re¹enjima bude predlo¾ena neka druga lokacija. Da li se desetogodi¹nje ratovanje, smrt stotina hiljada i traume miliona ljudi mogu na bilo koji adekvatan naèin tretirati konkursom ovakvih uslova? Smatramo da ovako formulisan konkurs raspisivaè treba da povuèe, i, s obzirom na pitanja koja ova tema otvara, zapoène javnu raspravu u koju æe biti ukljuèeni svi zainteresovani za ovu temu sa prostora biv¹e Jugoslavije", ka¾e se u saop¹tenju. U diskusiji koja je usledila nakon ¹to su umetnici proèitali svoje pismo o namerama, roditelji poginulih dobili su podr¹ku za svoje zahteve koje bezuspe¹no postavljaju pred dr¾avu i grad Beograd jo¹ od raspisivanja ovog konkursa - 1. novembra 2002. godine. Pismo o namerama grupe beogradskih umetnika otvoreno je za potpise razlièitih interesnih grupe meðu kojima su do sada Otpor, porodice poginulih kao i stranka Zelenih.
[www.ANTIC.org] NAGRADNA IGRA NA B92
Title: Message I tokom pro¹le godine, na¹i politièari su obeæavali puno toga. ©ta je od toga ostvareno, mo¾ete sami zakljuèiti. Zato vas pozivamo da se ukljuèite u izbor La¾nog obeæanja godine. U ¾elji da vam olak¹amo izbor, napravili smo pregled veæeg broja neispunjenih obeæanja srpskih politièara tokom 2002. Mo¾ete glasati za neko od ponuðenih obeæanja , ili predlo¾iti obeæanje koje nije uvr¹teno u postojeæi spisak, koji svakako nije definitivan.Va¹ predlog æe biti ponuðen na glasanje i drugimèitaocima u najskorijem roku.Tri sreæna èitaoca koja budu glasala za obeæanje koje dobije laskavu titulu La¾nog obeæanja godine, dobiæe specijalni novogodi¹nji paketiæ sa B92 proizvodima (knjige, diskovi itd). Glasanje se zakljuèuje 13.januara 2003. godine. Èitaoci mogu glasati samo jednom.Imena nagraðenih dobitnika æe biti objavljena na ovoj stranici 14.januara 2002. GLASAJTE NA: http://www.b92.net/specijal/obecanja/
[www.ANTIC.org] Neposluni monasi
Title: Message Neposlu¹ni monasi Po odluci Carigradske patrijar¹ije, monasi svetogorskog grèkog manastira Esfigmen moraju do 28. januara da napuste ovaj manastir. Odluku je donela svetogorska uprava 26. decembra na zahtev Carigradske vaseljenske patrijar¹ije. Kako manastir saop¹tava, u njemu ima 117 monaha. Oni nisu spremni dobrovoljno da odu. Tra¾e od pravoslavnih u svetu da ih podr¾i i da ¹alje protestna pisma. Preporuèuju da se peticije ¹alju Ninu Ðemeliju, predsedniku Komiteta za ¾albe Evropskog parlamenta u Luksemburgu, ministru inostranih poslova Grèke Papandreuu, njegovom zameniku Megriotisu, kao i mona¹koj upravi Svete Gore (Jera Epistasija). Grèka policija poku¹ava svakom monahu pojedinaèno da uruèi re¹enje kojim se nala¾e napu¹tanje manastira. Monasi, pak, odbijaju da prime re¹enje istièuæi da ih "samo mrtve" mogu izneti. Optu¾uju grèku policiju da kr¹i meðunarodno pravo, navodno ne po¹tujuæi autonomiju Svete Gore. Gnevni su i na upravu mona¹ke republike ¹to je "sauèesnik" Carigradskoj patrijar¹iji. Sukob izmeðu ovog manastira i Patrijar¹ije traje veæ gotovo tri decenije. Ovaj, kao i svi drugi manastiri Atosa, pod jurisdikcijom je Carigrada. Du¾nost monaha je da budu poslu¹ni svome episkopu i patrijarhu, takoðe da na liturgiji molitveno spominju njihova imena. Esfigmenski monasi su odavno otkazali svoje obaveze. Javljano je da umesto svog nadle¾nog patrijarha Vartolomeja spominju ime atinskog arhiepiskopa Hristodula koji je i sam zatra¾io da to ne èine. Tvrde da su oni "istinito pravoslavni," a da to carigradski patrijarsi vi¹e nisu, po¹to su potpali pod uticaj "najveæe jeresi" - ekumenizma. Konflikt izbija odmah posle susreta carigradskog patrijarha Atinagore sa papom Pavlom ©estim. Oni su tada odluèili da se meðusobna anatema, proklinjanje, ukine i da je potrebno da izmeðu dve crkve postoje redovni kontakti. Patrijarsi su osim sa katolicima uspostavili dobre odnose i sa anglikancima i protestantima koje esfigmenci takoðe smatraju krivovercima i otpadnicima. Carigrad je veoma aktivan u Svetskom savetu crkava (SSC), za koji u ovom manastiru ne ¾ele ni da èuju. Esfigmen je postao centar suprotstavljanja svojoj patrijar¹iji i preko svojih publikacija sve manje bira reèi kada govori o patrijarhu Vartolomeju. Svi pozivi na "razum", disciplinu i red, nisu uspeli. Patrijar¹ija ima svoj komitet za Atos kojim predsedava mitropolit heliopoljski Atanasije, a èine ga i mitropoliti filadelfijski, sevastijski i laodikijski. Razgovori sa monasima do sada nisu davali pozitivnog rezultata. Pre osam meseci manastiru je po nalogu grèkih vlasti ukinut bankovni raèun preko koga su stizali bogati prilozi. Monasi su protestovali smatrajuæi meru protivzakonitom, nastavljajuæi borbu sa "ekumenskom jeresi". Manastiru Esfigmen pripada osamnaesto mesto u redosledu manastira. On nije stalno zastupljen u centralnoj svetogorskoj upravi. Srbima je dobro poznat po¹to je najbli¾i Hilandaru od koga je udaljen samo nekoliko kilometara. Po predanju, osnovan je jo¹ u petom veku u vreme vizantijske carice Pulherije. U Svetogorskom tipiku iz 1045. se pominje ovaj manastir koji je tri puta postradao od pirata sa mora. Vi¹e puta ga je zadesio po¾ar, posebno 1491. godine. U njemu su nekada na neko vreme ¾ivela i dva svetitelja - Atanasije, potonji patrijarh Carigrada i Grigorije Palama. Turska vojska je okupirala Esfigmen za vreme grèkog ustanka 1821. Nekada je manastir imao brojne nepokretnine u vi¹e gradova, ali vremenom je postao sve siroma¹niji. U tursko doba nije imao uvek sredstava za plaæanje poreza, poèetkom 20. veka je Rusija otkupila dugove. Manastir je posveæen Vaznesenju Gospodnjem. Ima sedam hramova na prostoru manastirskog kompleksa, a isto toliko van njega. Biblioteka èuva oko 400 rukopisnih i osam hiljada ¹tampanih knjiga. Prema ovome manastiru imaju jake simpatije grèki starokalendarci koji su se pre osamdesetak godina odvojili od Atine, stupiv¹i u raskol, ne prihvatajuæi napu¹tanje Julijanskog kalendara. Od tada su se oni izdelili na bezbroj grupa, a Carigrad ih svrstava gotovo na nivo sekti. Drugi svetogorski grèki manastiri ne dele njihov ekstremni stav. Naklonjeni su im po svetu grupe i pravoslavne zajednice koje su i same van kanonskog, regularnog, statusa. Odluènost carigradskog patrijarha Vartolomeja nije iznenaðujuæa, veæ u skladu sa crkvenim poretkom. Sa esfigmenskim monasima zato se do sada niko javno nije solidarisao. Mera iseljenja æe biti sprovedena, verovatno ne sasvim brzo po¹to se ¾eli izbeæi primena fizièke sile od strane grèke policije. Ona mo¾e na zahtev Carigrada da pomogne u sprovoðenju neke mere ne kr¹eæi time poseban status Atosa. Grèka policija je i do sada intervenisala kada je bilo potrebno da se neko uhapsi (ubica, lopov) ili protera iz bilo kog razloga. Monasi Esfigmena verovatno æe, ukoliko pojedinaèno ne potpi¹u pismo "lojalnosti," potra¾iti utoèi¹te u nekoliko grèkih starokalendarskih manastir. ®ivica Tuciæ
[www.ANTIC.org] U Srbiji nezaposlenost porasla za 15,7 procenata
Title: Message U Srbiji nezaposlenost porasla za 15,7 procenata U 2003. godini otvaranje 480.000 novih radnih mesta BEOGRAD (Beta) - U Srbiji je trenutno nezaposleno 902.310 lica, ¹to je za 15,7 procenata vi¹e nego u istom periodu pro¹le godine, izjavio je generalni direktor Republièkog zavoda za tr¾i¹te rada (RZTR) Svetozar Krstiæ. - Poveæanje nezaposlenih za oko 122.000 je posledica restruktuiranja srpske privrede. Od ukupnog broja nezaposlenih, oko 526.000 su lica, koja prvi put tra¾e posao. U ovoj godini zadatak tr¾i¹ta rada æe biti struèna obuka ljudi koji su veæ obrazovani, kako bi kod poslodavaca lak¹e dobili posao, rekao je Krstiæ na konferenciji za novinare u RZTR. Prema podacima Zavoda, od januara do oktobra 2002. godine posao u Srbiji je prona¹lo 312.973 lica, od èega je uz posredovanje slu¾be za zapo¹ljavanje posao prona¹lo 197.550 lica. Krstiæ je rekao da se u 2003. godini oèekuje otvaranje jo¹ 480.000 novih radnih mesta. http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Iz JAT-a novih deset preduzea
Title: Message Predrag Vujoviæ, generalni direktor JAT-a Iz JAT-a novih deset preduzeæa Strate¹ki plan predviða smanjenje broja zaposlenih sa sada¹njih 4.700 na 3.200 BEOGRAD - Da smo bolje ¾iveli u ovoj u odnosu na prethodne godine, pokazao je i podatak iz poslovanja na¹e nacionalne avio-kompanije. Broj putnika na linijama JAT-a u 2002. godini poveæan je za 24 odsto, a razlog je veæa plate¾na sposobnost na¹ih graðana, ocenjuje za "Glas" generalni direktor ove kompanije Predrag Vujoviæ, napominjuæi da je predviðeni rast broja putnika za 2002. godinu bio 19 odsto. Uprkos boljem poslovanju JAT-a, u ovom, jedinom dr¾avnom preduzeæu koje se ne finansira iz bud¾eta Vlade Srbije, planiraju se velike promene, odnosno restrukturiranje i podela preduzeæa na nekoliko novih firmi. - Strate¹ki plan JAT-a do 2005, odnosno 2007. godine usvojen je pre dve nedelje u Vladi Srbije i to je prvi usvojeni strate¹ki plan meðu javnim preduzeæima. On podrazumeva stvaranje desetak zavisnih i nezavisnih preduzeæa iz JAT-a. Unutar kompanije trebalo bi da izvr¹imo restrukturiranje ukupnog saobraæaja kao osnovne delatnosti, da ¹to br¾e defini¹emo flotu, kadrove, èime bi kompanija za pet godina postala konkurentna i na kraju bi bila u situaciji da bude privatizovana, delimièno ili u celini, ¹to zavisi od odluke Vlade kao vlasnika. Sastavni deo strate¹kog plana je i definisanje produktivnog kadra, odnosno vi¹ka zaposlenih. Sada imamo ne¹to vi¹e od 4.700 zaposlenih. Do 2005, odnosno 2007. godine, taj broj bi trebalo da svedemo na 3.200 ljudi zaposlenih u preduzeæu koje danas izgleda kao jedinstven JAT. Predviðeno je da avio-saobraæajno jezgro kompanije ima oko 1.350 zaposlenih. Masovnih otpu¹tanja neæe biti, jer æe buduæa preduzeæa apsorbovati dobar deo postojeæeg kadra. Po na¹oj proceni, otpu¹tanje ili smanjenje broja radnika ne bi trebalo da bude veæe od deset odsto na godi¹njem nivou. JAT, inaèe, ima permanentan nedostatak mladog, ¹kolovanog kadra i dok ne re¹imo ovaj prvi deo, to ne mo¾emo da pobolj¹amo. Takoðe, predstoji nam prirodni odliv zaposlenih i ubrzaniji odlasci u penziju onih koji ispunjavaju neki od uslova. Na primer, promenom vlasni¹tva nad dva aerodroma u Crnoj Gori, 280 ljudi neæe ostati bez posla, ali neæe biti u JAT-u. Takva ¹ema radiæe se i sa ostalim delovima kompanije, pa kad se odvoji hotel "Slavija", zaposleni æe preæi u novo preduzeæe. Ipak, generalno, ima nas mnogo vi¹e nego ¹to bi trebalo - obja¹njava Vujoviæ. U planu je da se od JAT-a odvoji sada¹nji deo za zemaljsko opslu¾ivanje aviona, slu¾be koje danas rade na Aerodromu "Beograd", da se oformi preduzeæe za snabdevanje goriva, preduzeæe Djuti fri, ketering, tri hotela (dva na Slaviji i jedan na Kopaoniku). Kolektivni ugovor - Kolektivni ugovor æe se potpisati onog trenutka kada defini¹emo kako æe kompanija da izgleda. Ugovor æemo praviti paralelno, naroèito za prve tri-èetiri firme koje æemo odvojiti od JAT-a. Imamo rok do 1. aprila da to formalno zavr¹imo i da Vlada verifikuje ugovor - navodi Vujoviæ. Da li æe Vlada Srbije formirati socijalni program?- Vlada æe kroz bud¾et odraditi koliko mo¾e. Postoje drugi prioriteti, ekonomski slabija preduzeæa, kojima æe Vlada pre nego JAT-u upuæivati pomoæ. Glavni deo reforme snosiæe JAT. To su dugoroèni planovi, kako izgleda plan JAT-a za 2003. godinu?- Taj plan jo¹ nije gotov, iako je oko 90 odsto uraðeno, meðutim nedostaju jo¹ neki podaci, kao na primer kolika æe biti cena goriva, zatim cene taksi i preleta. Oèekujemo jak udar na cenu goriva, jer æe cena nafte, bar nakratko, drastièno da skoèi na svetskom tr¾i¹tu, ¹to æe se odraziti i na rafinerijsku cenu kod nas. To je velika nepoznanica, a sve to zbog moguæeg rata SAD-a sa Irakom. Napad bi prilièno uticao na poslovanje avio-kompanija u svetu, kao i na JAT, odnosno na rutu koju JAT ima za Dubai, Damask, Bejrut, Kipar, Tel Aviv. Zato smo napravili ekipu, tzv. krizni ¹tab, koji prati tu situaciju. Zbog toga æe na¹e poslovanje u bli¾em narednom periodu da bude sa puno "ali" ili "ako". ©ta s vojnim aerodromima Tra¾e se sredstva za rekonstrukciju vojnih aerodroma u civilne u Ni¹u, Laðevcima i Somboru.- To bi bilo rasturanje kapaciteta i moguænosti. Prvo treba Aerodrom "Beograd" diæi na vi¹i nivo, a sportski aerodromi, biv¹i vojni, u civilnom vazduhoplovstvu, za sada, nemaju realnu perspektivu. To je jedna nerealna avantura. JAT ne menja ime Menja se ime dr¾ave, da li JAT ima plan za promenu imena?- Promene imena
[www.ANTIC.org] Vojislav Kotunica povodom skupa o vladiki Nikolaju
Title: Message Vojislav Ko¹tunica povodom skupa o vladiki Nikolaju Dve teme o dr¾avi Na po¹tenima je da stvaraju i dr¾e dr¾avu, ne da je kradu, jer je skupo plaæena Mesto na kome se ja trenutno nalazim ne daje mnogo prostora za podrobnija promi¹ljanja celokupnog uèenja vladike Nikolaja, sem kada je reè o nekima od tema koje nose u sebi i praktièno politièko znaèenje. Zato æu se samo na dvema takvim temama zaustaviti, onima èije mi postavke, bar iz ove pozicije, izgledaju najbli¾e, a re¹enja, isto tako iz ove pozicije, deluju toliko jednostavno da su, bar u ovom ni najmanje sreænom vremenu, najnedokuèivija. Obe se teme svode na odnos prema dr¾avi i sopstvenome narodu, samo iz razlièitih uglova posmatrano. I biæu slobodan da vas na njih podsetim bez mnogo uvijanja i okoli¹enja reèima vladièinim, kao danas pisanim, kao da je on meðu nama i sa nama. A on jeste i biæe vazda sa nama. Prva od tih dveju vladièinih tema jeste skromnost kao dr¾avna potreba. Na po¹tenima je da stvaraju i dr¾e dr¾avu, ne da je kradu, jer je ona skupo plaæena. Na po¹tenju zasnovane dr¾ave opstaju i traju, a one na nepo¹tenju sazdane kvare se i propadaju. To vladika potkrepljuje jednom crticom o knezu Milo¹u i domaæinu kod koga je ovaj u mladosti slu¾io. Kada je Milo¹ postao knjaz, pozvao je tog gazdu Aksentija iz Dobrinje, ugostio ga kako dolikuje, a onda mu otvorio dr¾avnu blagajnu, sabranu i u¹teðenu imovinu narodnu i rekao da uzme od blaga koliko mu drago, kad je veæ on njemu, Milo¹u, toliko dobra u mladosti uèinio. ''Aksentije se malo zamisli'', pi¹e vladika, ''pogleda u one gomile dr¾avnoga blaga, oèi mu zavodni¹e od suza, pa æe reæi knezu: "Gospodaru, ovo je zajednièko dobro celog naroda. Pa kad bi svak odavde uzeo koliko bi hteo, brzo bi toga blaga nestalo. Odavde se ne uzima, nego se ovde dodaje." I rekav¹i ovo, uze kesu iza pojasa, razdre¹i gajtan, pa izvadi dva cvancika i baci na onu gomilu.'' Druga tema na koju nas s razlogom podseæa jeste ona o pravome patriotizmu i srednjem putu izmeðu ekstremnih ideologija, izmeðu onoga ¹to se od vajkada nazivalo ¹ovinizmom i onoga ¹to se u vladièino vreme zvalo internacionalizmom, a danas se, u mnogo èemu preobra¾eno i moænije, naziva mondijalizmom. U raznim prilikama i raznim prigodama vladika o ovim krajnostima kazuje sledeæe: ''Pravo rodoljublje je ¹kola za ¹iroko hri¹æansko èovekoljublje. Mi se moramo ¹kolovati prvo da volimo bli¾nje, da bismo se docnije nauèili voleti i daljnje. Na¾alost, rodoljublje u Evropi danas vi¹e dolazi do negativna izraza nego do pozitivna, tj. vi¹e se izra¾ava mr¾njom prema susednim narodima nego ljubavlju prema sopstvenome narodu. Pravo rodoljublje ne ukljuèuje ni malo mr¾nje prema susednom narodu. (...) Rodoljublje treba ceniti po velièini ljubavi, a ne po velièini mr¾nje, inaèe proma¹ava cilj, i obraæa se u mraèni ¹ovinizam (...). Ja volim svoj narod, ali ga ne obo¾avam. Ja sam uveren da su i drugi narodi dobri kao i moj narod. Ja znam da je jedan isti Tvorac stvorio sve narode, i da on u svakome narodu ima obilatu ¾etvu dobrih ljudi. (...) Moja ljubav prema svima narodima ipak ne èini me internacionalnim, jer internacionalizam negira sve narode, svaku narodnost, svaku nacionalnu individualnost, a ja utvrðujem i potvrðujem svojom ljubavlju sve narode, svaku narodnost i svaku nacionalnu individualnost. Ja sam èovek srednji i osrednji, kao svaki seljak, svaki zanatlija; ne ¾elim da me ko nazove genijem, niti da budem genije. Jer vidim, da oni koji to ¾ele vuku èoveèanstvo sa sredine puta ne na trotoar, nego u jendek, da æe sve krajnosti, i levice i desnice, proæi kao suvi oblaci, i da æe se rod ljudski vratiti opet na sredinu puta i nastaviti svoje putovanje sredinom puta''. Iskreno se nadam da æemo, kao narod i dr¾ava, smoæi, uprkos svemu, snage da to putovanje sredi¹njicom nastavimo. To putovanje nas vodi kroz ona znana, jedino prava i ispravna biblijska uska vrata. Na to nas i u ovoj prilici podseæa na¹ putovoða, vladika Nikolaj. Èestitajuæi vam svima praznik roðenja Bogomladenca, ponavljam, samo neznatno izmenjene, reèi jednog drugog velikog srpskog sluge Bo¾jega, oca Justina: 'Gospode èovekoljubivi, omolitvi nas molitveno¹æu Preosveæenog oca Nikolaja''. Te¹ko da bi u ovom trenutku moglo biti sa¾etije i znaèenjskije molitve.U Beogradu, 3. januara 2003. Simpozijum u ®ièi Struja sve¾eg vazduha KRALJEVO - U manastiru ®ièa juèe je zapoèeo dvodnevni meðunarodni simpozijum posveæen ¾ivotu i delu vladike Nikolaja Velimiroviæa, èije su mo¹ti od 18. decembra pro¹le, do 11. januara ove godine izlo¾ene u ®ièi. Meðu mnogobrojnim crkvenim velikodostojnicima juèe su na simpozijumu o ¾ivotu i delu vladike Nikolaja govorili vladika ra¹ko-prizrenski Artemije i vladika crnogorsko-primorski Amfilohije, a urednik sajta ,,Pravoslavlje,, otac Andrej ©estakov je okarakterisao dela Nikolaja Velimiroviæa kao struju sve¾eg
[www.ANTIC.org] Ponienje koje UN nee preziveti
Title: Message Pi¹e: Jorgen Johansen, direktor Centra za mirovne studije na Univerzitetu Tomse u Norve¹koj Poni¾enje koje UN neæe preziveti Mandat UN ne opravdava rat protiv Iraka, ali amnestira odgovorne za njega Mandat UN ne mo¾e jedan rat pretvoriti u mir. U mnogim zemljama ¹irom sveta vlade, urednici, komentatori, pa èak i oni koji podr¾avaju UN, smatraju i istièu da bi rat protiv Iraka bio prihvatljiv ako bi se SAD, pre bilo kakvog napada na tu zemlju, ponovo obratile Savetu bezbednosti i dobile mandat od UN. Ta vrsta logike je pogre¹na i mogla bi najaviti kraj UN kao mirovne organizacije. Ukoliko mislite da ovaj planirani rat predstavlja ili podrazumeva kr¹enje meðunarodnog prava, onda mu ni ovakav mandat ne mo¾e dati veæi legitimitet. Ako smatrate da je taj rat nepravedan, ovaj mandat ga sigurno neæe uèiniti pravednijim. Ako verujete da se taj rat ne mo¾e nazvati "re¹avanjem sukoba" , nego ga treba oznaèiti kao agresiju, onda znajte da se usvajanjem rezolucije on ne mo¾e pretvoriti u mudar politièki èin, tim pre ¹to je rezolucija rezultat velikog cenkanja izmeðu pet stalnih èlanica Saveta bezbednosti i ostalih deset èlanica kojima rukovodi Kolumbija. Ostaviti SAD same Savet bezbednosti ne poseduje nikakvu magiènu formuli ili èarobni ¹tapiæ kojim bi rat pretvorio u mir ili ljudsku glupost u mudrost. Rezolucija Saveta bezbednosti kojom se potvrðuje jedan rat nije isto ¹to i mandat UN, kako se to èesto istièe. Te¹ko je poverovati da ne¹to ¹to podseæa na referendum organizovan u Generalnoj skup¹tini UN mo¾e rezultirati nekom vrstom zelenog svetla. Ako je Savet bezbednosti odluèio da sebe proglasi za Vrhovnog sudiju ili da je do¹ao sudnji dan, onda nema nikakve svrhe govoriti o tome da "meðunarodna zajednica" podr¾ava rat protiv Iraka. Èini se da "mandat UN" slu¾i samo za to da bi se neki ljudi oseæali malo bolje u vezi sa ovim ratom. Izgleda, takoðe, da se vlada ©vedske, koja je predstavlja odlièan primer zemlje èija solidarnost sa UN nikada nije dovedena u pitanje, nada da neæe biti primorana da kritikuje SAD. Jer, ako bude postojao mandat UN, ©vedska æe slobodno moæi da ka¾e: "Mi zaista ne volimo ratove, ali ovaj rat ima mandat UN, pa je samim tim prihvatljiv i za nas." Postoje, meðutim, dva jaka razloga protiv mandata UN. Kao prvo, ako takav mandat ne postoji, mnoge èlanice UN æe mnogo te¾e prihvatiti ideju o ratu ili se slo¾iti s njom. U tom sluèaju, SAD bi ostale same i na svoja pleæa preuzele sav teret jedne takve politièke, legalne i moralne katastrofe. Kao drugo, UN ne bi bile uvuèene u noænu moru bombardovanja, invazije i okupacije Iraka, a da i ne pominjemo humanitarne posledice, ali i finansijska sredstva koja su potrebna za obnovu jedne zemlje. Bez mandata UN, taj rat se ne bi mogao voditi "u ime UN", a ova organizacija bi ostala istinska mirovna organizacija koja po¹tuje i duh i slovo svoje Povelje. Reèju, ako D¾ord¾ Bu¹ i oni koji ga okru¾uju ¾ele da uni¹te Irak, neka to uèine sami. UN ne smeju nikada da budu zloupotrebljene za davanje legitimiteta ratobornoj politici bilo koje èlanice ove organizacije. Te¹ko da UN mogu da pre¾ive jo¹ jedno poni¾enje poput onog u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu, Makedoniji, Somaliji i Avganistanu. Ovaj rat predstavlja kr¹enje Povelje UN. Nadajmo se da UN nikada neæe podr¾ati rat protiv Iraka. Povelja ove organizacije je veoma jasna: Najvi¹i cilj UN je "spa¹avanje buduæih generacija od strahota rata. Oru¾ana sila neæe biti upotrebljena, osim u zajednièkom interesu." U onome ¹to je u planu da se uèini Iraku nema nikakvog zajednièkog interesa. Rat protiv Iraka traje veæ jedanaest godina. Zbog niz rezolucija koje je usvojio od 11. septembra pro¹le godine, Savet bezbednosti je u velikoj meri izgubio legitimitet. Èija æe biti krivica Da li æe buduæe generacije 2003. godinu zapamtiti kao godinu u kojoj je nekoliko èlanica, suprotno volji veæine, odluèilo da uni¹te UN, ¹to im je i po¹lo za rukom, samo zato ¹to su se generalni sekretar ove organizacije i njene èlanice koje nisu ¾elele ovaj rat sakrili iza "mandata UN" jer nisu imali hrabrosti da se tome na vreme suprotstave"? Nov naèin tumaèenja i primene Meðunarodnog prava ozbiljno su uzdrmali temelje jednog sistema koji je izgraðen sa ciljem da uspe¹no re¹ava meðunarodne sukobe. Zbog paranoidne politike i ¾elje za osvetom posle napada na zgrade Pentagona i STC uni¹tena su sva naèela i konvencije razvijene posle Drugog svetskog rata. Naravno, ta èinjenica da su UN izgubile legitimitet daleko je jasnija milionima muslimana ¹irom sveta. Oni upravo gube poverenje u organizaciju u èijem najvi¹em telu 80 odsto stalnih èlanica èine predstavnici hri¹æanskih zemalja. Sa njihove taèke gledi¹ta, èetiri stalne èlanice Saveta bezbednosti poseduju hri¹æanske bombe i svet vide onako kako je on predstavljen u Starom zavetu, tj.. "svi drugi su ili sa SAD ili
[www.ANTIC.org] PORUKA AMERIKOG AMBASADORA ZADUENOG ZA RATNE ZLOINE
Title: Message PORUKA AMERIÈKOG AMBASADORA ZADU®ENOG ZA RATNE ZLOÈINE Uhapsiti Mladiæa, onda za Evropu Hoæemo da se uèini i poslednji napor, a to je da osumnjièeni budu uhap¹eni i poslati u Hag Va¹ington, 4. januara (Tanjug) "Krajnje je vreme da jednom zauvek re¹imo pitanje ratnih zloèinaca i da taj problem ostavimo iza nas. Tri dosada¹nje sertifikacije o ekonomskoj pomoæi Jugoslaviji za amerièki Kongres su previ¹e. Sada je vreme da Jugoslavija donese potrebne odluke, uhapsi osobe koje su na njenoj teritoriji i po¹alje ih u Hag. Time bi stekla pravo da krene u Evropu". To je za Tanjug izjavio Pjer-Ri¹ar Prosper, amerièki ambasador zadu¾en za ratne zloèine, povodom svoje predstojeæe posete zemljama Balkana u drugoj polovini ovog meseca. Prosper je istakao da æe u Beogradu glavna tema njegovih razgovora biti pronala¾enje i hap¹enje biv¹eg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladiæa. "Sve informacije ukazuju da je Mladiæ na teritoriji Srbije i mi æemo tra¾iti od Vlade da ga uhapsi", dodao je amerièki diplomata. Na primedbu da Vlada u Beogradu istièe da ne zna gde se Mladiæ nalazi, Prosper ka¾e: "Nije dovoljno reæi - mi ne znamo gde je Mladiæ. Duboko verujemo da Vlada SR Jugoslavije ima obavezu da tra¾i Mladiæa na celoj svojoj teritoriji i da ga po¹alje u Hag". "U interesu Beograda je da tako èini, jer æe time jednom zasvagda ukloniti ovu temu. Svi na¹i napori, i diplomatski i svaki drugi, tako æe biti usmereni ka napretku Jugoslavije i okretanju Evropi", rekao je Prosper. On je naglasio da "je Jugoslavija u protekle dve godine uèinila mnogo u saradnji sa Ha¹kim tribunalom" podsetiv¹i da je Milo¹eviæ u Hagu, kao i neki drugi osumnjièeni. "Svesni smo da je jugoslovenska Vlada usvojila Zakon o saradnji sa Hagom, izdala poternice za osumnjièenima, slala dokumenta relevantna za suðenja, ali mi hoæemo da se uèini i poslednji napor, a to je da osumnjièeni budu uhap¹eni i poslati u Hag, posebno Mladiæ. To je veoma va¾no". Na pitanje Tanjuga da li je upoznat sa su¹tinom dokumenata sa kojih je Vrhovni savet odbrane SRJ skinuo oznaku tajnosti, Prosper je rekao da nije upoznat i dodao: "Dokumenta su va¾na, to niko ne porièe, ali skidanje bremena Haga podrazumeva da Mladiæ bude predat pravdi, odnosno da Vlada Srbije aktivno pomogne u potrazi za njim i u davanju informacija o tome gde misli da se nalazi, ako veæ ne zna gde je". "Blizu smo da pitanje saradnje sa Ha¹kim tribunalom ostavimo iza nas i da zavr¹imo prièu ratnih zloèina. Ali da bismo to uradili moramo da nateramo zemlje u regionu da uèine dodatne, te¹ke korake da izruèe svoje ratne zloèince. Ako to uspemo, tokom godine æemo biti spremni da sa tim zemljama razgovaramo o demokratiji, o finansijskoj pomoæi, ekonomskom razvoju, ulasku u Evropu. SAD ¾ele da vide Jugoslaviju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku kao jake zemlje koje imaju svoje mesto u Evropi i koje su ugledni èlanovi meðunarodne zajednice. Ali, dok god su ratni zloèinci na slobodi, ovaj posao je te¹ko izvodljiv", zakljuèio je na kraju izjave za Tanjug Pjer-Ri¹ar Prosper. POSLE IZJAVE AMBASADORA SAD ZA RATNE ZLOÈINE Ozbiljno upozorenje Potezi Beograda u narednih 10 do 15 dana biæe presudni za odnose dve zemlje, tvrdi dr Predrag Simiæ Politièki analitièar Predrag Simiæ ocenio je da su SAD poslale ozbiljno upozorenje Jugoslaviji povodom saradnje sa Ha¹kim tribunalom, kao i da æe naredni potezi vlasti u Beogradu biti presudni za odnose dve zemlje. "To je ozbiljno upozorenje amerièke administracije dr¾avi koja jo¹ nije konstituisana i koja æe morati da podnese te¹ko nasleðe. Potezi koje æe u narednih 10 do 15 dana povuæi vlasti u Beogradu biæe presudni za odnos SAD prema na¹oj dr¾avi", rekao je Simiæ. Amerièki ambasador za ratne zloèine Pjer Rièard Prosper izjavio je u utorak, 31. decembra, da SAD gube strpljenje sa BiH, Hrvatskom i SR Jugoslavijom zbog njihove lo¹e saradnje sa Ha¹kim tribunalom, kao i da te zemlje "izbegavaju saradnju sa Tribunalom veæ previ¹e dugo i tako rizikuju da izgube svoj kredibilitet u odnosima sa meðunarodnom zajednicom. "Upozorenje Pjera Rièarda Prospera da SRJ rizikuje da ostane bez ekonomske pomoæi Va¹ingtona posle 31. marta ove godine ako Ha¹kom tribunalu ne izruèi optu¾ene za ratne zloèine, meðu kojima i biv¹eg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladiæa, vrlo je ozbiljno i samo je vrh ledenog brega", kazao je Simiæ. On je ocenio da æe konaèna odluka "zavisiti i od toga da li æe Amerika, ukoliko uðe u rat sa Irakom,
[www.ANTIC.org] EPISKOP IRINEJ O ODLASKU DELEGACIJE SPC U VATIKAN
Title: Message EPISKOP IRINEJ O ODLASKU DELEGACIJE SPC U VATIKAN Razmena mi¹ljenja Poseta pape Srbiji je "opsesivna fiksacija novinara" Novi Sad, 4. januara (Tanjug) Episkop baèki dr Irinej Buloviæ izjavio je danas da skori odlazak delegacije Srpske pravoslavne crkve u Vatikan ne znaèi i najavu posete pape Jovana Pavla Drugog Srbiji, oceniv¹i da je "famozna papina poseta postala stalna opsesivna fiksacija veæine na¹ih novinara". Dodajuæi da u poseti delegacije SPC Vatikanu "ne postoji nikakav - ni najmanji, èak ni teoretski - nagove¹taj posete Svetog oca Srbiji", Buloviæ je istakao da je "opsesivna fiksacija veæine na¹ih novinara tom posetom za njega prava psiholo¹ka zagonetka". Govoreæi o odlasku delegacije SPC u Vatikan, on je rekao da "to nije poseta papi, nego poseta Sekretarijatu (rimskom, vatikanskom, kako god volite!) za unapreðenje jedinstva meðu hri¹æanima i njegovom prvom èoveku, kardinalu Valteru Kasperu". "Program predviða samo uobièajenu, u takvim prilikama kurtoaznu posetu episkopu grada Rima, papi Jovanu Pavlu Drugom", dodao je Buloviæ. Prema njegovim reèima, osnovni cilj posete Sekretarijatu za unapreðenje jedinstva meðu hri¹æanima jeste "meðusobno upoznavanje i razmena mi¹ljenja po mnogim va¾nim pitanjima savremenog hri¹æanskog sveta i savremenog sveta uop¹te". "Razgovori podrazumevaju razmenu mi¹ljenja, uz obostrano èuvanje dostojanstva, svog i svojih sagovornika, u nekim stvarima verovatno i suèeljavanje opreènih gledi¹ta i te¹ko savladivih razlika u ocenama. Bez svega toga, meðutim, nema dijaloga, postoji samo monolog", dodao je episkop Irinej. "Makar ¹ta mislili i praznoslovili na¹i novopeèeni pobornici monologa, i to iskljuèivo sopstvenog, jedno je sasvim izvesno: na¹a crkvena delegacija ne putuje u Rim da bi pasivno i servilno slu¹ala bilo èiji diktat po bilo kom pitanju, a kamoli da bi potpisala uniju", kazao je episkop Irinej. Oceniv¹i da je i u samoj Srbiji napravljen napredak u dijalogu meðu ljudima razlièitih vera i kultura, on je naglasio "da takav dijalog ne znaèi izdajstvo svoje, niti usvajanje tuðe vere, ali znaèi napor da druge prihvatimo onakvima kakvi jesu i, posebno, kakvi sami ¾ele da budu". Episkop Irinej je potvrdno odgovorio na pitanje da li veruje da æe i pravoslavci na Kosovu moæi da doèekaju Bo¾iæ i mirno ga proslave, ali je dodao "da nije siguran kada æe to biti". "Vlasti na¹e dr¾ave èine dosta toga u datim okolnostima, krajnje nepovoljnim, ¹to ne znaèi da ne bi mogle èiniti i vi¹e: dok se u Beogradu velika¹i otimaju o carstvo, dotle drugi, uporno slo¾no, ne birajuæi sredstva, rade na dovr¹enju davno naèinjenog plana, plana Prizrenske lige, a mo¾da i znatno starijeg", rekao je episkop Irinej.
