Informativna sluzba
Srpske pravoslavne crkve
31. decembar 2001. godine
MEDJUVERSKA KONFERENCIJA U
BRISELU
Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle i Njegovo
Preosvestenstvo Episkop backi G. dr Irinej, u pratnji protosindjela
Andreja
Cilerdzica, 19. i 20. decembra 2001. godine, boravili su u
Briselu, gde su ucestvovali u radu medjuverske konferencije na temu
Mir Bozji u svetu. Konferencija je odrzana na inicijativu
Vaseljenske patrijarsije i Saveta Predsednistva Evropske komisije, a pod
visokim pokroviteljstvom Evropske Unije. Iz nase Otadzbine
ucesce su uzeli, u ime Islamske zajednice, veliki muftija g. Hamdija
Jusufspahic, a u ime Jevrejske zajednice g. Aca Singer,
predsednik Saveza jevrejskih opstina Jugoslavije, i g. Davor Salom.
Rad konferencije odvijao se u tri tematska kruga:
religijski principi mirne koegzistencije; istorijski modeli mirne
koegzistencije;
religijski pluralizam i mirna koegzistencija danas.
Na kraju Konferencije izdato je Saopstenje za javnost, pod
naslovom Briselska deklaracija, koju donosimo u celini:
Briselska deklaracija
20. decembra 2001.godine
"Mir Bozji u svetu"
Ka mirnoj koegzistenciji i
saradnji
medju trima monoteistickim
religijama -
judaizmom, hriscanstvom i
islamom
Blagodarni Bogu za ovu priliku da se sretnemo, mi,
ucesnici ovog medjureligijskog susreta, sastali smo se na poziv Njegove
Svesvetosti Vaseljenskog Patrijarha Vartolomeja i Njegove
Ekselencije g. Romana Prodija, predsednika Evropske komisije, u
Briselu, 19. i 20. decembra 2001. godine. Imajuci u vidu
zastrasujuce teroristicke napade od 11. septembra u Sjedinjenim
Americkim Drzavama i u jednakoj meri misleci na postojece
sukobe na razlicitim stranama sveta, razmatrali smo, u duhu dobre
volje i u iskrenom raspolozenju, pozitivne doprinose
judaizma, hriscanstva i islama sadasnjem stanju covecanstva. Upravo na
osnovu naseg postovanja razlik� koje postoje medju nasim
religijama mi se zalazemo za ovaj dijalog. Na temelju nasih diskusija
zelimo da upotpunimo svoju zajednicku odgovornost, kako
bismo objavili "mir Bozji u svetu" kao mir utemeljen na ucenjima nasih
vera.
1.Volja Bozja jeste da nebeski mir zavlada na zemlji.
Mir Bozji nije puko odsustvo rata vec je to dar punoce zivota. Zaista
postoji neposredna i nerazdvojna povezanost mira i
pravde. Zato se neprestano molimo da mir zavlada u svetu i da
vernici svih religija mirno zive zajedno u nasem
modernom, multikulturnom i multietnickom globalnom drustvu.
2.Priznajemo da su tokom istorije covecanstva neki
clanovi verskih zajednica pocinili zlocine i tim povodom izrazavamo
svoje zaljenje i kajanje. Naglasavamo, medjutim, da
ekstremisti ne odrazavaju ucenja odnosnih religija i da stoga vere
nisu odgovorne za postupke svojih pripadnika koji su
izvrseni bilo kao prestupi protiv verskih ucenja bilo kao njihovo
pogresno tumacenje. Zato se ponovo pozivamo na izjave
Bernske deklaracije iz 1992. godine i Bosforske deklaracije iz
1994. godine da "zlocin pocinjen u ime vere jeste
zlocin protiv vere".
3.Jedna od najvecih uloga religije jeste da donese svetu
mir Bozji kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Odgovornost
je verskih lidera da sprece zloupotrebu verske
revnosti u svrhe koje su tudje ulozi vere.
4.Jedan od temeljnih zajednickih elemenata nasih
monoteistickih religija jeste vera i poverenje u dobrog, covekoljubivog,
saosecajnog i milostivog Boga. Ljubav koju Bog pruza
otvorena je za sva ljudska bica, bez obzira na rasu, etnicku
pripadnost, kulturu ili pol, da bi je ona prihvatila
slobodno i bez prinude.
5.Odgovor verujuceg coveka na poziv Bozji proverava se
kroz veru, izrazenu molitvom, ljubavlju, dobrim delima,
postovanjem prema drugom i zalaganjem za pravedno
drustvo i socijalni poredak. Sustina svake religije najbolje se
manifestuje u ljudima cistoga srca.
6.Sve tri nase religije smatraju pravdu i mir darovima i
blagoslovima Bozjim, ujedno i duznostima svakog ljudskog bica prema
onom drugom. Mir i pravda ne postizu se nasiljem i
terorizmom ili pak rdjavim postupanjem prema ljudima. Sve tri religije
odbacuju religijsko opravdanje za nasilna i necovecna
dela, dela koja ne odgovaraju duhu mira i pravde, mirne saradnje i
postovanja za dostojanstvo ljudske licnosti.
Imajuci u vidu izlozene istine:
7.Naglasavamo potrebu da se imenuju uzroci lokalnih i
regionalnih napetosti, narocito u svetu u razvoju. Nepravde postoje i
mi postujemo napore onih koji se trude da ih isprave.
To, medjutim, nije opravdanje za zlo koje bi unistavalo zivot
neduznih ljudi. Naprotiv, svaka od nasih religija
poziva da se donese mir, zajedno sa slobodom, pravdom i ljudskim
pravima.
8.Jednodusno odbacujemo pretpostavku po kojoj religija
doprinosi neizbeznom izbijanju sukoba medju civilizacijama.
Potvrdjujemo, naprotiv, konstruktivnu i instruktivnu
ulogu religije u dijalogu medju civilizacijama.
9.Pozivamo one koji oblikuju javno mnjenje da ne
ugrozavaju dobre odnose i mirnu saradnju svih ljudi prikazujuci
ekstremisticka verska gledista kao gledista koja,
navodno, izrazavaju autenticna verska ubedjenja.
10.Odbacujuci sve oblike diskriminacije, podrzavamo
nacela medjusobnog postovanja, uzajamnosti, ljudskih prava, verske
slobode, mirne koegzistencije i multireligijske
saradnje.
11.Apelujemo na sve narodne prvake u svetu da uloze svaki
napor kako bi pronasli mirno razresenje sukob�. U duhu mirne
koegzistencije, zahtevamo prekid nasilja na Bliskom
Istoku i povratak mirovnom procesu. Zato se molimo da ljudi, gde god
ima sukob�, dozive radost mira spojenog sa pravdom.
Ubedjeni smo da treba iskoristiti sva moralna, politicka i finansijska
sredstva da se postigne integralni razvoj svih
ljudskih bica i nacija.
12.Solidarni i podstaknuti nasim duhovnim izvorima,
obavezujemo se na saradnju u nastojanju da u svetu zavlada mir. U tom
cilju, zajednicki upucujemo apel svim ljudima dobre
volje, na svim poljima zivota, a narocito onima ciji verski i politicki
polozaj nalaze odgovornost da rade za dobro svih.
Zelimo da ih ovaj poziv na mirnu saradnju ubedi.
13.U jedinstvu, solidarnosti i ljubavi, sa molitvom da
nasa nastojanja budu usmerena ka miru Bozjem u svetu, obavezujemo
se i pozivamo nase verske zajednice:
a) da angazuju prosvetne radnike, poslenike medij�,
politicke i druge licnosti, kao i ustanove u civilnom drustvu, da se
trude da
sto bolje razumeju verske zajednice i njihovu veru i da se
dobro upoznaju sa njihovim istorijskim, kulturnim i verskim nasledjem
sirom sveta (narocito u oblasti obrazovanja, ovim se trazi
da se predrasude i diskriminatorski stavovi ili nacini prikazivanja
religij�, kultur� i etnickih grupa uklone iz udzbenik� i
prirucnik�);
b) da podrzavaju postojece i nove medjuverske i
medjukulturne inicijative, ukljucujuci i omladinske inicijative, u sto
vise
podrucj� sirom sveta (imajuci na umu da je
diskriminatorsko ponasanje vecma nauceno negoli urodjeno, obavezujemo se
da
cemo nase vernike i njihove duhovne vodje uciti putevima
mira, medjusobnog postovanja i poverenja);
v) da nastave nas dijalog i da podrzavaju sve napore na
unapredjenju saradnje medju nasim trima religijama, kako su primerom
pokazali ucesnici ovog susreta, i
g) da se osnaze komunikacione mreze u cilju unapredjivanja
redovne razmene gledist� i idej�.
Briselsku deklaraciju su, izmedju ostalih, potpisali:
Njegova Svetost Patrijarh vaseljenski G. Vartolomej I
Njegova Svetost Patrijarh aleksandrijski G. Petar VII
Njegova Svetost Patrijarh antiohijski G. Ignjatije IV
Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle
Njegova Svetost Patrijarh Katolikos gruzijski G. Ilija
II
Njegovo Blazenstvo Arhiepiskop albanski G. Anastasije
Njegova Svetost Katolikos kilikijski G. Aram,
Jermenska patrijarsija � Liban
Njegovo Blazenstvo Patrijarh jermenski G. Mesrob II,
Turska
Njegovo Visokopreosvestenstvo Arhiepiskop G. Kajag
Varsamian, u ime Njegove Svetosti Karekina II, vrhovnog
Patrijarha-Katolikosa svih Jermana
Njegova Uzoritost Valter kardinal Kasper, predsednik
Pontifikalnog saveta za jedinstvo hriscana
Njegova Uzoritost Fransis kardinal Arindze,
predsednik Pontifikalnog saveta za medjureligijski dijalog
Njegova Uzoritost Fransoa-Ksavijer kardinal Ngujen Van
Tujan, predsednik Pontifikalnog saveta za pravdu i mir
Njegova Uzoritost Gotfrid kardinal Danels, nadbiskup
briselski
Preuzviseni Jozef Homajer, biskup hildeshajmski i
predsednik Saveta biskupskih konferencija Evropske unije
Preuzviseni Vincenco Palja, biskup i predsednik
Zajednice Svetog Edjidija
Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit Francuske
Jeremija, predsednik Konferencije evropskih crkava
Preuzviseni Eberhart Renc, predsednik Svetskog saveta
crkava
Precasni Farid Al Kahem, za Bliskoistocni savet crkava
Rabin Artur Snajer, predsednik Fondacije Apel savesti
Veliki rabin Rene-Samjuel Sirat, potpredsednik
Evropske konferencije rabina
Rabin Naftali Brojer, kancelarija glavnog rabina
Ujedinjenih jevrejskih opstina Komonvelta
Veliki rabin Paul Ajzenberg, iz Beca
Veliki rabin Albert Zizi, iz Brisela,
Veliki rabin Avram Sajevic, iz Rusije
Rabin Izrael Singer, predsednik Upravnog odbora
Svetskog jevrejskog kongresa
Njegova Ekselencija seik Favzi Al-Zafzaf, predsednik
Stalnog odbora Al-Azara, za dijalog sa monoteistickim religijama
Njegova Ekselencija Mohamed Masjed Jamei, Islamska
Republika Iran
Njegova Ekeslencija Abdelkebir Alaui M Dagri, ministar
kulture i islamskih pitanja Maroka
Njegova Ekselencija seik Salaf Kuftaro, predstavnik
Velikog muftije Sirije
Njegova Ekselencija seik Abdulah Nizam, poglavar
sirijskih siita
G. Mahmud Al-Mufti, za kancelariju Njegovog
Kraljevskog Visocanstva jordanskog princa El Hasana bin Talala
Imam Ifmet Justafic, Islamska zajednica Bosne i
Hercegovine
Njegova Ekselencija prof. Romano Prodi, predsednik
Evropske komisije
Njegova Ekselencija g. Luis Misel, zamenik
predsednika Vlade i ministar spoljnih poslova Belgije
Njegova Ekselencija Ingo Fridrih, potpredsednik
Evropskog parlamenta
Visokopostovani dr Mihael Veninger, grupa politickih
savetnika
Dr Vilijam Vendli, predsednik Svetske konferencije
religija za mir
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
