UPOZORENjE:
Ovaj e-mail ne sadrži slike ili fajlove kao Attachment. Ako e-mail sadrži
attachment ili neki .exe fajl, obavezno ga odmah obrišite, bez
otvaranja,
jer
je verovatno zaražen nekim virusom. Hvala
04.05.2006.
VOJISLAV
KOŠTUNICA
NIKAD
NISU POSTAVLjANI ROKOVI
Svi
Vladini organi moraju udvostručiti sve oblike angažovanja kako bi se u što
kraćem roku uspešno okončala saradnja sa Haškim tribunalom
Predsednik Vlade
Srbije Vojislav Koštunica obavestio je danas članove svog kabineta da u
dosadašnjim razgovorima sa međunarodnim zvaničnicima nikada nije postavljao
rokove za ispunjenje obaveze prema Haškom tribunalu.
Kako je saopštila Kancelarija za
saradnju s medijima, na današnjoj sednici Vlade Srbije razmotrena je jučerašnja
odluka EU da se odloži sledeća runda pregovora koja je bila zakazana za 11. maj.
Predsednik Vlade Vojislav Koštunica izvestio je Vladu o dosadašnjem radu
nadležnih Vladinih službi na pronalaženju i izručenju Ratka Mladića Haškom
tribunalu. Istaknuto je da je otkrivena celokupna mreža pomagača i da je
nadležni Sud za nekoliko pomagača iz najužeg jezgra već odredio pritvor.
Predsednik Vlade je rekao da je odlaganjem pregovora naneta ogromna šteta Srbiji
i da je neophodno pojačati napore da se Mladić u što kraćem roku nađe u
Hagu.
Vlada je bila
jednodušna u oceni da je skrivanje Ratka Mladića nedostojno patriotske i
oficirske tradicije i da neposredno ugrožava životni interes naroda i države.
Kako je navedeno u saopštenju, Koštunica je obavestio Vladu o ostavci
potpredsednika Vlade Miroljuba Labusu i razgovoru koji je imao sa njim.
Koštunica je rekao da je u tom razgovoru izneo sve razloge da potpredsednik
Labus nastavi da obavlja svoju funkciju u Vladi Srbije, ali da ga je, na žalost,
Labus obavestio da je njegova odluka konačna. Predsednik i svi članovi Vlade
Srbije izrazili su veliko žaljenje što je potpresednik Vlade doneo odluku da
podnese ostavku i ocenili da je zajedničkim radom, u kojem je
potpredsednik Labus imao istaknutu ulogu, Vlada Srbije obavila veliki posao u
interesu Srbije. Vlada je istovremeno izrazila zahvalnost potpredsedniku Labusu
na značajnom doprinosu koji je dao njenom dosadašnjem radu.
Predsednik Vlade Koštunica takođe je
informisao članove Vlade da u dosadašnjim razgovorima sa međunarodnim
zvaničnicima nikada nije postavljao rokove za ispunjenje obaveze prema Haškom
tribunalu. Jedino što je u tim razgovorima predsednik Vlade pomenuo jeste da bi
u interesu Srbije bilo najbolje da su sve obaveze prema Tribunalu završene još
„juče“, a da Vlada čini sve što je u njenoj moći da što pre okonča saradnju sa
Hagom. Vlada je jednoglasno usvojila informaciju koju je podneo premijer i
zaključila da svi Vladini organi moraju udvostručiti sve oblike angažovanja kako
bi se u što kraćem roku uspešno okončala saradnja sa Haškim tribunalom, navedeno
je u saopštenju.
04.05.2006.
PRAVOSUĐE
PODENET
ZAHTEV ZA REHABILITACIJU SLOBODANA JOVANOVIĆA
Slobodan
Jovanović je jedan od naših najvećih političara i državnika 20 veka, istoričar,
književnik, filozof, diplomata i naš najveći i najcenjeniji pravnik i teoretičar
prava
Advokatska komora
Srbije i grupa stranaka, udruženja i pojedinaca podneli su danas Okružnom sudu u
Beogradu zahtev za rehabilitaciju profesora dr Slobodana Jovanovića,
potpredsednika i predsednika jugoslovenske vlade u inostranstvu i zastupnika
ministra vojnog u vreme Drugog svetskog rata.
U zahtevu se predlaže da veće Okružnog
suda oglasi ništavnom presudu Vrhovnog suda FNRJ od 15. jula 1946. godine, kojom
je Jovanović oglašen krivim za krivično delo izdaje i ratnih zločina. Ukazano je
da pisani otpravak te presude, kojom je Jovanović osuđen na kaznu lišenja
slobode s prinudnim radom u trajanju od 20
godina, gubitak političkih i pojedinačnih građanskih prava u trajanju od deset
godina, konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva, nije pismeno
urađan. Presuda je javno obljavljena s kratkim obrazloženjem, koje nije sadržalo
razloge osude, navedeno je u zahtevu. U istom procesu suđeno je i komandantu
kraljavske Vojske u otadžbini Dragoljubu Draži Mihailoviću i većoj grupi
pripadnika ravnogorskog pokreta, Jugoslovenske vojske u otadžbini, članovima
vlade generala Milana Nedića. Istraživanja, sprovedena posle donošenja presude,
koja su obljavljena u nizu stručnih i naučnih radova, "bacila su sasvim novo
svetlo kako na ratna zbivanja na jugoslovenskoj teritoriji za vreme Drugog
svetskog rata, tako i na ulogu Jugoslovenske vojske u otadžbini, Mihailovića i
Jovanovića", navedeno je u zahtevu.
Ukazujući da je Jovanović bio antifašista i da nije bio pristalica
Komunističke partije Jugoslavije, podnosioci zahteva ističu da je Jovanović
osuđen iz političkih i ideoloških razloga. "On, kao i drugi priopadnici tog
pokreta, nije hteo da oslobađanje zemlje prati socijalistička revolucija sa
rušenjem monarhije, ukidanjem višepartijskog sistema, slobodnih izbora,
nacionalizacijom". Pomenutom presudom Jovanović je oglašen krivim što je u
januaru 1942. godine Mihailovića imenovao za ministra vojnog, a u julu iste
godine i za načelnika Štaba Vrhovne komande, iako je, kako je navedeno u toj
presudi, znao da se Mihailović sa "svojim četnicima u zajednici bori protiv
partizana, te mu slao direktive da ne počinje borbu protiv okupatora sve dok
Nemci ne kapituliraju, odnosno dok se jače savezničke snage ne iskrcaju u
Jugoslaviju". U presudi je navedeno da je Jovanović odobravao, podstrekivao i
politički pomagao Mihailoviću u borbi protiv "oslobodilačkih snaga u
Jugoslaviji".
Podnosilac zahteva naglašava da je Jovanović, kao legalan
predsednik Vlade, priznate od saveznika, nije mogao biti osuđen zbog imenovanja
Mihailovića. Kako je navedeno u toj presudi Jovanović je unapređivao, odlikovao
i pohvaljivao četničke komandante Nikolu Kalbića, Baju Stanišića, Momčila
Đujića, pavla Đurišića i druge. u presudi je označeno i da je "rasipajući
državni novac organizovao i davao radio emisije,
podmićivao reakcionarne novinare i štampu u cilju da Mihajlovića u inostranstvu
lažno predstavi kao nosioca borbe protiv okupatora". Podnosioci zahteva
napominju da je Jovanović sve vreme rata proveo na teritoriji Velike Britanije,
koja nije prihvatila navode presude i koja je odbila da ga izruči jugoslovenskim
vlastima.
Pored
Advokatske komore Srbije, zahtev su podneli Srpska liberalna stranka, Udruženje
jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava
komunističkog režima, Udruženje književnika Srbije, Omladina demokratske stranke
Srbije i Nada Tomić-Vuković.
Slobodan Jovanović, jedan od naših najvećih političara i državnika
20 veka, istoričar, književnik, filozof, diplomata i naš najveći i najcenjeniji
pravnik i teoretičar prava, umro je 1958. godine u teškoj bedi i oskudici u
samačkom hotelu u londonskoj ulici Peni Lejn. Sahranjen je na srpskom groblju u
predgrađu Landbrok grouv, a na njegovom nadgrobnom spomeniku ispisani su samo
ime i prezime, godine rođenja i smrti - i spisak knjiga koje je napisao. Krajem
osamdesetih godina prošlog veka Slobodan Milošević, koji je u to vreme bio
predsednk Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, zabranio je štampanje
sabranih dela Jovanovića, koja su u BIGZ bila spremljena u 12 debelih tomova.
Jovanovićeva dela BIGZ je štampao 1990. godine. Prema Zakonu o rehabilitaciji,
ukoliko sud zahtev usvoji, utvrđuje se da je presuda, kao i njene prave
posledice ništavna, uključujući i kaznu konfiskacije imovine. Rehabilitovano
lice smatra se neosuđivanim.
Informativna
služba DSS
