2009/2/22 Часлав Илић <[email protected]>: >> [: Miloš Komarčević :] > У основи, не очекујем. Већ очекујем да корисници науче шта је облачић како > знају и умеју (значајно потпомогнути аналогијом са стриповима), као што су > научили шта означава маса енглеских израза. Речи, српске посебно, ћешће саме > по себи не означавају појам који именују него што означавају (нису > „ендоцентричне"), већ постоји нека аналошка, или чак никаква значењска веза > („егзоцентричне" речи). Чак и кад реч јесте ендоцентрична, особа која се не > бави етимологијом често то не види, већ је упознала реч као етимолошки > непрозирну, егзоцентричну. *Посебно* често везу не види говорник српског > који енглеску реч познаје само у информатичком контексту, а никако из неког > општијег контекста енглеског језика. На пример, са становишта говорника било > српског било енглеског, да ли /firewall/ сам по себи одређује појам? Са > становишта говорника српског удобно ушушканог у енглеско рачунарско > окружење, да ли је задовољан ендоцентричношћу речи 'уређивач' и не буни се > кад је види?
Sve to stoji, ali istovremeno nepotrebno komplikuje stvari. Umesto što očekujemo da korisnik shvati i nauči tu zgodnu analogiju koja nama domišljatim prevodiocima padne na pamet, još je bolje ako je ta analogija došla od konkretnog, nedvosmislenog, idealno postojećeg pojma o čijoj primeni korisnik neće morati da razmišlja, za razliku od književnoog prevoda, gde je verovatno zanimljivije obrnuto i podstiče stvaralački proces. Za firewall grešiš, od vajkada se u engleskom koristi u građevinskoj industriji, i kao takav postojeći pojam sa jasno određenom namenom je ušao u informatiku, i tu analogiju smo i donekle zadržali u našem prevodu. Engleski informatički rečnik je i nastao uglavnom pragmatičnim prenošenjem i prisvajanjem postojećih (mahom tehničkih, ali i svakodnevnih) termina iz kojih je engleskom govorniku (naročito neupućenom) skoro nedvosmisleno moglo biti jasno na koje objekte ili funkcije se odnose. Taj pragmatizam treba uvek imati na umu i pri prevodu: „tooltip" služi da korisniku prikaže neki opis/savet, i nije mu svrha samo prikaz simpatičnog lebdećeg oblačića/okvira, baš kao što „baloon help" služi da pruži pomoć, nije svrha u balončiću. Valjda postoji razlog zašto u originalu stoje reči tip i help? Oblačići i balončići su tu samo da olakšaju i poboljšaju interakciju, zato sam i predložio da budu određeni svojom funkcijom kao opisni oblačići i pomoćni balončići. Pri prevodu na prvom mestu (ako je moguće) treba da je zamišljena funkcija koja se prenosi - kako je termin i smišljen/pronađen u engleskom - a ne analogija sama po sebi? M
