Hm, ajd kad sam već otvorio pandorinu kutiju glupim pitanjem, da iznesem i
svoje mišljenje kao neko ko je svež u ovim vodama i rukovodi se čistom
"logikom na prvi pogled".
Izraz "tooltip" kao pojam mi je, evo, već u startu napravio problem, jer je
kao pojam vrlo "neodređen". Mislim da ne bi trebalo težiti što doslovnijem
prevodu izraza, jer se "tooltip" mnogo više odnosi na fizički izgled, oblik
i način prikazivanja jednog sasvim standardnog grafičkog elementa, koji može
sadržati poruke sasvim različite prirode i namena (zavisno od programa koji
ga koristi).
U tom smislu prevod "oblačić" mi se odmah svideo, jer je podjednako
neodređen, dosta dobro opisuje grafički element, a takođe se jako lako da po
potrebi preciznije definisati ("oblačić sa savetom za alatku", "oblačić sa
opisom alatke", "oblačić sa porukom dobrodošlice", itd. )
Mojih 20 para... :)
P,
Githz
2009/2/22 Miloš Komarčević <[email protected]>
> 2009/2/22 Часлав Илић <[email protected]>:
> >> [: Miloš Komarčević :]
> > У основи, не очекујем. Већ очекујем да корисници науче шта је облачић
> како
> > знају и умеју (значајно потпомогнути аналогијом са стриповима), као што
> су
> > научили шта означава маса енглеских израза. Речи, српске посебно, ћешће
> саме
> > по себи не означавају појам који именују него што означавају (нису
> > „ендоцентричне"), већ постоји нека аналошка, или чак никаква значењска
> веза
> > („егзоцентричне" речи). Чак и кад реч јесте ендоцентрична, особа која се
> не
> > бави етимологијом често то не види, већ је упознала реч као етимолошки
> > непрозирну, егзоцентричну. *Посебно* често везу не види говорник српског
> > који енглеску реч познаје само у информатичком контексту, а никако из
> неког
> > општијег контекста енглеског језика. На пример, са становишта говорника
> било
> > српског било енглеског, да ли /firewall/ сам по себи одређује појам? Са
> > становишта говорника српског удобно ушушканог у енглеско рачунарско
> > окружење, да ли је задовољан ендоцентричношћу речи 'уређивач' и не буни
> се
> > кад је види?
>
> Sve to stoji, ali istovremeno nepotrebno komplikuje stvari.
>
> Umesto što očekujemo da korisnik shvati i nauči tu zgodnu analogiju
> koja nama domišljatim prevodiocima padne na pamet, još je bolje ako je
> ta analogija došla od konkretnog, nedvosmislenog, idealno postojećeg
> pojma o čijoj primeni korisnik neće morati da razmišlja, za razliku od
> književnoog prevoda, gde je verovatno zanimljivije obrnuto i podstiče
> stvaralački proces.
>
> Za firewall grešiš, od vajkada se u engleskom koristi u građevinskoj
> industriji, i kao takav postojeći pojam sa jasno određenom namenom je
> ušao u informatiku, i tu analogiju smo i donekle zadržali u našem
> prevodu.
>
> Engleski informatički rečnik je i nastao uglavnom pragmatičnim
> prenošenjem i prisvajanjem postojećih (mahom tehničkih, ali i
> svakodnevnih) termina iz kojih je engleskom govorniku (naročito
> neupućenom) skoro nedvosmisleno moglo biti jasno na koje objekte ili
> funkcije se odnose.
>
> Taj pragmatizam treba uvek imati na umu i pri prevodu: „tooltip" služi
> da korisniku prikaže neki opis/savet, i nije mu svrha samo prikaz
> simpatičnog lebdećeg oblačića/okvira, baš kao što „baloon help" služi
> da pruži pomoć, nije svrha u balončiću. Valjda postoji razlog zašto u
> originalu stoje reči tip i help? Oblačići i balončići su tu samo da
> olakšaju i poboljšaju interakciju, zato sam i predložio da budu
> određeni svojom funkcijom kao opisni oblačići i pomoćni balončići.
>
> Pri prevodu na prvom mestu (ako je moguće) treba da je zamišljena
> funkcija koja se prenosi - kako je termin i smišljen/pronađen u
> engleskom - a ne analogija sama po sebi?
>
> M
>
