Re: Konferencija za stampu
POKRET ZA ZASTITU LJUDSKIH PRAVA http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) [EMAIL PROTECTED]; Tel/faks-3911829 ;Mob.tel-064-1693893 u Beogradu, 14 avgust 2002 godine KONFERENCIJA ZA NOVINARE koja ce se odrzati u cetvrtak 15 avgusta u 12 casova u prostorijama na adresi Zeleni venac broj 2/1(Unija pekara). Tema: SADASNJE STANJE U SUDSTVU I LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI I CRNOJ GORI Govore: --Helsinski odbor Srbije- Natasa Novakovic -Fond za humanitarno pravo-Tanja Pavlovic-Krizanic -Beogradski centar za ljudska prava- Damir Milutinovic -dr.Mioljub Nikic, profesor Prirodno-matematickog fakulteta -profesor dr Zivorad Vukovic, Nuklearni institut Vinca -Tomislav Krsmanovic, predsednik Pokreta za zastitu ljudskih prava -Jugoslovenski komitet pravnika-Tanja Pavlovic-Krizanski - -dr.Misa Djuric, predsednik Sindikata penzionera"Nezavisnost" -mr.Miroslav Kostic, romansijer -dr.Jovan Marjanovic, profesor fakuleta politickih nauka -dr.Dragic , pretsednik partije deviznih stedisa za Pokret za zastitu ljudskih prava Tomislav Krsmanovic, predsednik
[www.ANTIC.org] Mntoday, 13.08.2002.
CONSTITUTIONAL COMMISSION ENDED YESTERDAY'S SESSION TEXT OF THE CHARTER STILL UNCERTAIN Podgorica - The Constitutional Commission for drafting of the Constitutional charter ended yesterday's session by asking the Belgrade Agreement signatories to enable faster drafting of the Charter. The signatories were also handed in the draft text of the Constitutional charter, which contains various alternatives - quote Podgorica media. According to announcements of the participators of yesterday's meeting, the essential problem regarding the inability to come up with a harmonized text lies in different interpretations of the Belgrade Agreement. The Constitutional Charter is now expecting the reply of the Agreement signatories in order to proceed with the work next week. The deadline for drafting of the Constitutional charter is September 1. Coordinator of the Montenegrin delegation Dragan Kujovic said that it would not be bad to form expert groups at the level of Serbian and Montenegrin Governments in order to help the Agreement signatories and members of the Commission to finish their work in time. JAVIER SOLANA STILL UNDECIDED ABOUT COMING TO BELGRADE THE COUNCIL OF EUROPE OBSERVES ATTENTIVELY TALKS IN BELGRADE Podgorica - High Representative of the European Union (EU) for foreign policy and security Javier Solana has not yet decided when he is going to arrive in Belgrade. He is expected to talk with senior representatives of federal and republic authorities about the implementation of the Belgrade Agreement, i.e. about the adoption of the Constitutional Charter - stated Solana`s Spokeswoman Christina Gallach yesterday. By the end of this week, after an exhaustive consideration of the latest situation regarding drafting of the Charter with his associates, Solana will probably decide what is the best time to go for new talks to Belgrade - Gallach said. In fact - she said - in Brussels they still hope that a compromise would be reached. The experts of the Council of Europe are observing very carefully the events concerning drafting of the Constitutional charter of the future state of Serbia and Montenegro, but for the time being, they see it as an internal matter - stated a Spokesperson from the Council of Europe, quote Podgorica media. The progress in drafting of the Charter is being followed also by the experts of the political department of the Council of Europe and the Venetian Commission. However, until they get a more clear picture, they will not be engaged in it directly, nor will they take any measures to speed up the wok on the Constitutional charter. PRESENTATION OF THE IRD PROGRAM, SPONSORED BY THE USAID $30.000.000 FOR LOCAL PROJECTS Podgorica - American organization for international development the USAID is going to invest approximately $30 million in the development of local communities through the IRD program - said USAID director for Montenegro Mr. Howard Handler, informs Podgorica daily newspaper Vijesti. Handler said that in the coming three years 500 projects would be realized. National coordinator of the IRD Vanja Brailo announced that in the following three months the USAID would invest $2.4 million in the realization of 56 projects of Montenegrin local communities. Chief of the IRD Mission for Montenegro Robert Flick said over 150.000 would benefit from the projects that will be realized in the first phase. In Montenegrin USTAVNA KOMISIJA JUCE ZAVRSILA SJEDNICU BEZ USAGLASENOG TEKSTA POVELJE Podgorica-Ustavana komisuja za pisanje Ustavne povelje zavrsila je juce sjednicu uputivsi pismo potpisnicima Beogradskog sporazuma u kojem trazi da potpisnici omoguce da se brze napise Povelja. Potpisnicima sporazuma takodje je upucen i tekst predloga Ustavne povelje koji sadrzi mnogobrojne alternative, pisu podgoricki mediji. Prema izjavama ucesnika jucerasnjeg sastanka osnovni problem u nedonosenju jedinstvenog teksta je razlicito citanje Beogradskog sporazuma. Ustavna komisija sada ceka odgovore potpisnika Sporazuma kako bi sledece nedjelje nastavila rad.Krajnji rok da se napise Ustavna povelja je 1. septembar. Koordinator crnogorske delegacije Dragan Kujovic, izjavio je da ne bi bilo lose da se na nivou srpske i crnogorske vlade oforme grupe eksperata koje bi pomogle potpisnicima Sporazuma i clanovima Ustavne komisije da posao obave u roku. HAVIJER SOLANA SE JOS NIJE ODLUCIO ZA DOLAZAK SAVJET EVROPE PAZLJIVO PRATI DOGOVORE U BEOGRADU Podgorica- Visoki predstavnik Evropske unije(EU) za spoljnu politiku i bezbjednost Havijer Solana, jos nije odlucio kada ce doputovati u Beograd, gde bi trebalo da razgovara sa najvisim predstavnicima saveznih i republickih vlasti o realizaciji Beogradskog sporazuma, odnosno usvajanju Ustavne povelje, saopstila je juce njegov portparol, Kristina Galjak. Do kraja ove nedjelje Solana ce, poslije iscrpnog razmatranja najnovije situacije oko izrade nacrta povelje sa svojim saradnicima, vjerovatno odluciti koje je najbolje vrijeme da ode na nove
[www.ANTIC.org] Novine - Info... 13. avgust 2002
Title: Message UKLJUCITE SE - OBAVESTITE NAS - SALJITE DALJE...SREDA 14. avgust- PREDAVANJE - Dr. Snezana TomicDa li ste umorni od nagadjanja sta je to pravilna ishrana za vas? SUBOTA 17. avgust- ZIVA SVIRKA - Alen - Sloba - BoroPONEDELjAK 19. avgust- SLAVA MANASTIRA - MILTONNEDELJA 25 AVGUST- VERTICAL JAZZ - Liliana Sadjil - GEOGRAPHY OF LOVETribute to Dusko GoykovichOBAVESTENJA-- SKOLA SRPSKOG JEZIKA - CKUD "Frula"- SKOLA SRPSKOG JEZIKA - Dr. Rade Baturan- Federacija Srba Kanade* - Canadian Federation of Serbs* - RADIO BALKAN EXPRES- Pomoc nasim zenama i novi ESL centar- Besplatni program za zdravu ishranu dece- VANKUVER - "MOSTOVI"- ???---SREDA 14. avgustPREDAVANjEDa li ste umorni od nagadjanja sta je to pravilna ishrana za vas? Saznajte kako da otkrijete koja hrana je otrova koja lek za vas organizam.Ono sto vi smatrate blagotvornom namernicom za vas, moze biti upravo obrnuto, hrana koja uzrokuje akutne ili hronicne zdravstvene probleme. sreda 14, avgust u 19:c.FINBH THERAPY CENTRE197 Finch Avenue West, Toronto (izmedju Bathurst i Yonge)Dr SNEZANA TOMIC ce odrzati predavanje o skrivenim alergijama na hranu, pojavi kojauzrokuje ili doprinose mnogim bolestima, a da mi to ga nismo ni svesni. Ako patite od glavobolje, problema s varenjem, reume, alergija, cestihprehlada, hronicne upale sinusa i uva ( narocito kod dece), problemakoze, astme, visokog pritiska, nesanice, depresije, hronicnog umora,nervoze i drugih zdravstvenih problema, onda sigurno imate skrivenepreosetljivosti na odredjenu hranu. Uzmite stvar u svoje ruke! Sve dok se iz vase ishrane ne izbace namirnice koje suzbijaju imuni sistem, tesko je ocekivati trajno poboljsanje tegoba ili izlecenje. Na kraju predavanja bice demonstrirana tehnika testiranja koristeci Omega AcuBase sistem. Besplatan parkingMolimo vas da nas obavestite o svom dolasku jer je broj mesta ogranicen. Nazovite na svom jeziku: 416 - 218 - 0033SUBOTA 17. avgustZIVA SVIRKAAlen - Sloba - BoroLokacija: Dominion on Queen - Blue Room500 Queen St. Eastsubota 17. avgust od 22c. Blu je plavo, Blu je okruglo,Blu je sveze, Blu je ime...Blu je pravo mesto za vasPONEDELJAK 19. avgustPREOBRAZENjE GOSPODNjESLAVA MANASTIRAPONEDELjAK, 19. AVGUSTASveta arhijerejska Liturgija u 10:00NA KORAK OD VASE KUCE - NA KORAK OD VASEG SRCANEDELJA 25 AVGUSTKlub, galerija OUT/AUTLiliana SadjilGEOGRAPHY OF LOVETribute to Dusko GoykovichVertical Jazz25 avgust u 20.30c. 347 College St./ ulaz iz Augusta Av.Postovana gospodo,Galerija OUT/AUT Toronto i VERTICAL JAZZ (SKC) Beograd organizuju drugu promociju JAZZa CDa, Made By Serbia, Liliane Sadjil GEOGRAPHY OF LOVE (Tribute to Dusko Gojkovic). u novootvorenom /nedeljom/ Vertical Jazz Clubu u galeriji OUT/AUT 347 COLLEGE St. /ulaz iz AUGUSTA Av./ Toronto (izmedju Bathurst St. i Spadine St.) Pozivamo Vas da prisustvujete drugom predstavljanju ovakve vrste u Torontu i da najavimo buduce predstavljanje Jazz scene Srbije (Beograda), ljubaznoscu gospodina Milorada Stojakovica DACE, vlasnika VERTICAL JAZZ produkcije.Za sve informacije i rezervacije javite se na tel: 416-653 8106 ili na e-mail: [EMAIL PROTECTED] Cena CD ($ 15). POSTANITE CLAN JAZZ CLUBAGALERIJE OUT/AUT Otvoreni OKTOBARSKI SALON-OBAVESTENJA-SKOLA SRPSKOG JEZIKACrkveno KUD "Frula" pocinje sa upisom u kreditnuSkolu srpskog jezika za svu decu od 4-15 godina.Nastava ce se odrzavati na lokaciji Bathurst/FinchAv. Subotom od 9:00 do 11:30.Takodje vrsimo upis u folklor za decu i odrasle.Za vise informacija pozovite nas na905-417-1386 i 416-736-4351.- SKOLA SRPSKOG JEZIKA DR BATURANAPocinje sa upisom studenata za skolsku 2002/03. Mozete se upisati svakog dana tokom avgusta, na e-mail: [EMAIL PROTECTED] ili telefonom: 416/406-3083.Nastava ce poceti 2. septembra na sledecim lokacijama:Toronto, Misisaga, Vitbi.Otvaramo nova odeljenja gde god nas pozove 10 studenata.-Canadian Federation of Serbs* Federacija Srba Kanade* Dear Serbs: Its time to establish new relations in our Serbian community in Canada
[www.ANTIC.org] bilten 13. avg.
B I L T E NV E S T I 13. AVGUST 2002. . SR JUGOSLAVIJA Uspostavljeni diplomatski odnosi SRJ i San Marina BEOGRAD, 12. avgusta 2002. (Beta) - Diplomatski odnosi SR Jugoslavije i Republike San Marino na nivou ambasadora uspostavljeni su posredstvom misija dve zemlje pri UN, saopstilo je danas jugoslovensko ministarstvo inostranih poslova. Diplomatski odnosi SRJ i San Marina uspostavljeni su 9. avgusta predajom note Saveznog ministarstva inostranih poslova, koju je Misija SRJ pri UN urucila Misiji San Marina u Njujorku. Kostunica: Zahtev SAD podriva medjunarodni pravni poredak BEOGRAD, 12. avgusta 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izjavio je veceras da bi prihvatanje americke ponude o bilateralnom izuzimanju isporucivanja drzavljana dve zemlje novom Medjunarodnom krivicnom sudu ozbiljno podrilo medjunarodni pravni poredak. Kako prenose beogradski mediji, Kostunica je ocenio da bi potpisivanje takvog sporazuma podrilo i pravne poretke drzava koje su ratifikovale Rimski statut o osnivanju tog Suda. On je dodao da se na tom pitanju lomi sudbina nove medjunarodne pravne institucije. To je posebno vazno za zemlje kao sto je nasa, koja je tek stupila na put izgradnje pravne drzave i tim putem koraca uz mnogobrojne teskoce, i unutrasnje i spoljne, rekao je jugoslovenski predsednik. Prema njegovim recima, neke zemlje u svetu ne mogu biti jednakije od drugih, ukoliko neki ne rade na tome da zastrasujuca Orvelova vizija postane stvarnost. Kostunica je kazao da bi se osnivanjem stalnog suda izbegla selektivnost koja se sada cesto prebacuje Haskom tribunala, ali da novi sud mora imati mogucnost da sudi svima. Americka administracija pokrenula je inicijativu da sa drugim zemljama potpise bilateralne sporazume kojima bi iskljucila izrucivanje americkih gradjana Medjunarodnom krivicnom sudu. Inicijativa je upucena i SRJ, a sporazum su sa SAD do sada potpisali Rumunija i Izrael. MICUNOVIC: Povelja ce biti zavrsena iduce nedelje ako pismo urodi plodom BEOGRAD, 12.avgusta (Tanjug) - Ustavna komisija zakljucila je danas posle podne da je potreban dodatni politicki napor da bi se priblizili stavovi o resenjima u Ustavnoj povelji, zbog cega je potpisnicima beogradskog sporazuma o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore uputila pismo u kome se od njih traze dodatna tumacenja koja bi ubrzala usaglasavanje, izjavio je predsedavajuci Komisije Dragoljub Micunovic. On je, po zavrsetku zasedanja Ustavne komisije, novinarima u saveznom parlamentu rekao da ce posao na Povelji biti gotov vec iduce nedelje ako pismo urodi plodom. Micunovic je istakao da je Ustavna komisija telo koje treba da zavrsi posao na Povelji i da joj je zato potrebna saradnja i podrska, a ne ometanje. Taj posao je, podsetio je on, poveren komisijama parlamenata i one treba da ga urade, a ako neko misli drugacije, neka promeni beogradski sporazum i neka u tom sporazumu stoji da to treba da urade vlade, umesto parlamenata, porucio je Micunovic On je rekao da ce Ustavna komisija i njena potkomisija napraviti predah dok ne stigne odgovor potpisnika beogradskog sporazuma na pismo Komisije. To sto Ustavna komisija i potkomisija nisu postigle saglasnost o tekstu Povelje ne znaci da se radi o lenjoj i nesposobnoj Komisiji. Rec je o tome da su predstavnici razlicitih politickih partija u komisijama parlamenata pri radu na Povelji ostali pri svojim pocetnim stavovima, objasnio je Micunovic. POVELJA-KOMISIJA: Razmatran izvestaj potkomisije BEOGRAD, 12. avgusta 2002. (Beta) - Komisija za pisanje ustavne povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore razmatrala je danas izvestaj svoje potkomisije o izradi predloga dokumenta, izjavio je novinarima predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic koji predsedava danasnjoj sednici. On je rekao da ce tokom popodneva komisija odlucivati o nacinima daljeg rada na izradi Ustavne povelje. U Skupstini SRJ agencija Beta saznaje da ce potpisnicima Beogradskog sporazuma biti upuceno pismo, odnosno izvestaj potkomisije u kojem se navodi da nisu prevazidjene koncepcijske razlike oko karaktera buduce zajednice Srbije i Crne Gore. Saznaje se i da je u pismu konstatovano da dosadasnji nacin rada na izradi ustavne povelje ne donosi rezultate, kao i da su potpisnicima Beogradskog sporazuma navedena alternativna resenja, oko kojih nije bilo dogovora u potkomisiji. Ocekuje se da ce od potpisnika Beogradskog sporazuma bice zatrazeno da protumace taj sporazum i da se odrede kako ce Ustavna komisija nastaviti da radi. Clan ustavne komisije i potpredsednik Socijalisticke narodne partije Zoran Zizic rekao je da je posle osam nedelja rada na ustavnoj povelji, Komisija konstatovala da ima radni tekst ustavne povelje sa brojnim alternativnim resenjima. Prema Zizicevoj oceni, ni Beogradski sporazum ne resava pitanje karaktera
[www.ANTIC.org] B92 Vesti za 13.08.2002.
-BEGIN PGP SIGNED MESSAGE- Hash: SHA1 == Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) == PONOVO IZLIVEN AMONIJAK U BEOGRADU Beograd -- Razblazeni amonijak izlio se iz cisterne za zeleznicki transport na ranzirnoj stanici u Makisu, potvrdio je za Radio B92 savetnik premijera Srbije za ekologiju Srdja Popovic. U pitanju je treci ekoloski incident koji se dogodio u Beogradu za mesec dana. Za razliku od prethodna dva puta, ovog puta je bila lazna uzbuna. Bilo je nekakve kondenzacije, cak je nasa inspekcija tvrdila da nije ni bilo nekog narocitog curenja. Radilo se o posiljci amonijaka iz Azotare u rafineriju Novi Sad, nase ekipe su bile na terenu, medjutim, niti je bilo neke narocite opasnosti po zivotnu sredinu, niti je to neka stvar koja traje. Naime, incident - ako se to moze tako nazvati - je saniran, stanje je redovno, tvrdi Popovic. Bez obzira na relativnu bezazlenost ovog incidenta, cinjenica je da je opasnost od opasnih materija postala vec svakodni problem. Srdja Popovic za oktobar najavljuje ostru zakonsku regulativu. Drzavi Srbiji je potrebna ozbiljna ekoloska regulativa, njen pocetak mogu da budu neke privremene mere sto se tice prevoza opasnih materija. Ali, bez zakona o sistemu zastite zivotne sredine - koji skupstina treba da donese u oktobru, i koji ce jednom za svagda da uspostavi odgovornost zagadjivaca da odgovara za ono sto je ucinio, buduci da imamo 83 zakonska propisa koji regulisu ovu oblast sto znaci svi su nadlezni,svi su odgovorni, a u prevodu niko nije - mi nemamo pravi mehanizam. Ocekujem da ce ovo sto se dogodilo biti relativno jeftina pouka i da cemo vrlo brzo dobiti odgovarajucu zakonsku regulativu koju je Vlada vec predlozila skupstini, dodao je Popovic. MOGUCE ODLAGANJE PRIJEMA U SAVET EVROPE Beograd -- Predsednik Veca gradjana saveznog parlamenta Dragoljub Micunovic izrazio je zabrinutost za prijem Jugoslavije u Savet Evrope najavljen za septembar, usled dosadasnjeg neuspeha na izradi Ustavne povelje buduce drzave. Iako prijem u Savet Evrope jos nije doveden u pitanje, Micunovic je u izjavi za Radio B92 upozorio da Ustavna povelja mora biti napisana do 3. septembra kada ce se u Savetu Evrope na dnevnom redu naci pitanje prijema Jugoslavije u tu organizaciju. Zvanicno jos nista nije bilo, ali ima nagovestaja da bi prijem u Savet Evrope mogao da se odlozi, dok se pitanje Ustavne povelje ne resi. To moze da znaci jedan pritisak, ali to moze da bude i ozbiljno upozorenje da se tako nesto moze dogoditi. U svakom slucaju, treba pozuriti sa Poveljom da ne bi doslo do pokusaja odlaganja. Sada je sve u nasim rukama, kaze Micunovic. Jedan od potpisnika Beogradskog sporazuma, crnogorski premijer Filip Vujanovic veruje da ce posao pisanja Ustavne povelje u najskorije vreme biti okoncan. Vujanovic je za Radio Antena M rekao da ocekuje da se potpisnici sporazuma o buducoj drzavi uskoro sastanu i usaglase tekst povelje: Buduci da smo svi saopstili da to svi dozivljavamo kao drzavno najznacajniji posao, ubijedjen sam da cemo se za vrlo kratko vrijeme svi sastati i poceti rad na izradi ustavne povelje. Vidjecemo kakve su razlike izmedju dva teksta Ustavne povelje - da li treba poci od tih razlika, pa ih usaglasavati ili cemo poci od samog sporazuma pa koncipirati povelju. U svakom slucaju, mislim da je to pravno-tehnicki posao, normativno zanatski koji treba brzo zavrsiti i koji se vrlo brzo i moze zavrsiti s obzirom na to da su i Vlada Crne Gore i Srbije vec postigli sporazum o ekonomskom sadrzaju te povelje, kaze Vujanovic. Filip Vujanovic podrzava predlog da dogovor vlade Srbije i Crne Gore oko najznacajnijih pitanja, kako je rekao, bude osnov na koji ce nadograditi drzavni deo. On je dodao da je vazno da sadrzaj povelje prihvate i predsednik Vojislav Kostunica i potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus. Savetnik jugoslovenskog predsednika Slobodan Samardzic medjutim, smatra da ideja o dogovoru izmedju dve vlade nije dobra. Samardzic je za Radio B92 rekao da je ta ideja potekla najpre od crnogorskog predsednika Mila Djukanovica jos u decembru 2000. godine i da se sada ponavlja u liku srpskog premijera Zorana Djindjica: Ne samo da je to stara ideja, nego nije ni dobra. Ona ne bi dovela do jedinstvenih drzavnih funkcija, ma koliko minimalnih, vec bi dovela do jednog kompromisa izmedju dve vlade u unutrasnjim odnosima koji bi se lose odrazio i na spoljne odnose, tj.
[www.ANTIC.org] SRBI IZ RASEJANJA I DALJE GRADJANI DRUGOG REDA
SAOPSTENJE ZA JAVNOST POKRETA ZA NOVU SRBIJU SRBI IZ RASEJANJA I DALJE GRADJANI DRUGOG REDA Prvih dana nakon dolaska na vlast DOS je najavljivao korenite promene u odnosima vlasti prema dijaspori, naglasavajuci da Srbiji vise nije potrebna finansijska niti humanitarna pomoc iz rasejanja. Tvrdili su da im je prioritet uspostavljanje kvalitetne komunikacije sa svim gradjanima Srbije rasutim po svetu, te da ce uloziti napore da obezbede tehnicke i zakonske uslove da dijaspora dobije pravo glasa, a samim tim i da se aktivno ukljuci u procese demokratizacije u Otadzbini. Skoro dve godine nakon dolaska na vlast, premijer Djindjic i njegovi ministri sve cesce pozivaju dijsporu da ulozi sredstva u privredu Srbije, ocito svesni da njihov model demokratije i reformi za strane investitore ne znaci sigurnost. Istovremeno, srpska dijaspora nikad nije bila dalja od ostvarenja osnovnih gradjanskih prava. Svedoci smo da u predsednickoj kampanji koja se zahuktava niko ne pominje skoro cetiri miliona Srba, koje veoma zanima ko ce im biti predsednik maticne drzave, ali nemaju nikakvog uticaja na izbore. Ponovo je dijaspora gurnuta na margine dogadjaja, ponovo trecina Srba ima tretman gradjana drugog reda. Vladajuca koalicija je pokazala koliko joj je dijaspora vazna i kad je ukinula Republicko ministarstvo za Srbe izvan Srbije, a brojne srpske organizacije iz sveta su uskracene i za taj vid komunikacije sa maticom. Sektor za dijasporu pri Saveznom ministarstvu za inostrane poslove se bavi iskljucivo Savetom dijaspore, grupom poslusnika koji medju narodom nemaju nikakvog uticaja. Pokret za novu Srbiju zeli i zalaze se da Srbija krene putem privrednog prosperiteta, ali isto tako zahteva da svaki Srbin, bez obzira gde se nalazi, ima zakonom garantovana gradjanska prava, a pravo glasa je na prvom mestu. PZNS apeluje na sve srpske organizacije i na sve savesne Srbe u svetu da zajednickim snagama i svim demokratskim sredstvima izvrsimo pritisak na Vladu Srbije, kao i na savezne organe, i da zahtevamo da srpska dijaspora dobije tretman kakav zasluzuje. To je jedan od nacina da pokazemo koliko nam je Srbija vazna i koliko nam je stalo da ostanemo njeni i ona nasa! --- Informativna sluzba PZNS-a Pariz 13.08.2002 Ukoliko imate komentara na saopstenje PZNS-a, Vas komentar posaljite na E-mail adresu: [EMAIL PROTECTED] Trenutni broj primalaca saopstenja i vesti PZNS-a je 27.852 Informativna sluzba PZNS-a Vam zeli prijatan dan MOUVEMENT POUR UNE NOUVELLE SERBIE 47 bis avenue de Clichy 75017 Paris, France Tel.: +33 14 87 19 179 Fax: +33 14 82 92 672 E-mail: [EMAIL PROTECTED] http://www.pzns.org Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Stajnerovi antisrpski potezi artikulisani su preporukama Medjunarodne krizne grupe
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum:13 avgust 2002 Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili gre¹kom ili vi¹e ne ¾elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici "subject" napi¹ite "unsubscribe". APIS: Stajnerovi antisrpski potezi artikulisani su preporukama Medjunarodne krizne grupe Analiticka grupa APIS-aBeograd, 13. avgust 2002. godine Uvod Sasvim je ocigledno da je Mihael Stajner sef UNMIK-a, akciju hapsenja predsednika Srpskog nacionalnog veca dr. Milana Ivanovica pokrenuo prema preporukama Medjunarodne krizne grupe (ICG - International crisis group). Sama akcija je deo jednog sireg plana UNMIK-a, na "uklanjanju svi onih koji se protive izgradnju kosovskih institucija", cije je osnovne nacrte dala Medjunarodna krizna grupa a on ima i precutnu podrsku centara globalnog politickog odlucivanja pre svega SAD-a. Precutna podrska centara globalnog politickog odlucivanja postoji zato sto medjunarodna zajednica zeli da na Kosovu i Metohiji pre svega budu izgradjene institucije koje bi obezbedile uslove za miran i normlalan zivot svih stanovnika Pokrajine, Srbi iz severnog dela kosovske Mitrovice su u izvestajima Medjunarodne krizne grupe predstavljeni kao faktor koji remeti izgradnju takvih institucija, i to faktor podrzavan iz Beograda. Faktor koji remeti izgradnju institucija mora da bude eliminisan a prema svima onima koji mu pomazu potrebno je primeniti pritisak kako bi ta pomoc prestala. Medjunarodna krizna grupa se nije libila da taj "remetilacki" faktor izgradnje institucija na Kosovu i Metohiji i imenuje: cuvari mosta i Srpsko nacionalno vece a u njemu pre svega dr. Milan Ivanovic i dr. Marko Jaksic. Kao onaj koji mu pomazu imenovan je Beograd, a pre svega se misli na dr.Vojislav Kostunica predsednik SRJ. I ovo predstavlja osnovu precutne podrske centara globalnog politickog odlucivanja delovanju UNMIK-a. Ono sto je za UNMIK plan i akcija za uklanjanje svih onih koji se koji se protive izgradnji kosovskih institucija posmatrano sa stanovista Rezolucije 1244 predstavlja njeno flagrnto krsenje. Naime Rezolucija 1244 predvidja znacajnu autonomiju i znacajnu samoupravu za Kosovo i Metohiju u okviru SRJ, i izgradnju privremenih institucija samouprave te se s toga moze govoriti sam o politickom stavu Srpskog nacionalnog veca prema izgradnji tih institucija i njihovoj teznji da institucije budu povezane sa sistemom SRJ i Srbije, a ne o Srpskom nacionalnom vecu kao remetilackom faktoru te izgradnje. Nasuprot toj teznji imamo teznju Siptara da kosovske institucije ne budu ni u kakvoj vezi sa instiucijama SRJ i Srbije tako da je svakom jasno da nema reci o izgradnju institucija samouprave vec o izgradnju institucija koje bi u buducnosti omogucile da medjunarodna zajednica da pristanak na secesiju ovog dela Repunlike Srbije. Ako UNMIK ne budeo odustao od svog plana ili ako na to ne bude nateran pod pritiskom, i to pritiskom koji bio proizvod sistematske diplomatske i propagnadne kampanje SRJ i Republike Srbije sasvim je ocigledano da ce doci do kidanja svih veza sistema SRJ i Republike Srbije (zdravstvo, skolstvo, sudstvo..) sa pokrajinskm sistemom sto ce u narednom periodu olaksati secesiju Kosova i Metohije a shodno zahtevima siptarskog separatistickog vodjstva. Severni deo Kosovske Mitrovice i Severno Kosovo odnosno institucije u njima su jos uvek vezane za institucije SRJ i Srbije kidanjem te veze nestla bi i poslednja veza nase drzave sa delom njene teritorije koja se zove Kosovo i Metohija. 1. Medjunarodna krizna grupa Medjunarodna krizna grupa vec godinama vrlo agresivno zagovara antisrpsko raspolozenje i delovanje, i jedan je od kljucnih faktora koji je uticao na formiranje stavova zvanicne americke politike prema prema, Bosni, Srbiji , Jugoslaviji i Kosovu. Kao ilustracije moci, nacina delovanja, odnosa prema Srbima i sl., navescemo nekoliko cinjenica: - U svakom od izvestaja na kraju stoji po abecednom redu spisak zemalja u kojima ova grupa deluje: Albanija, Bosna, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Srbija Ovo sasvim jasno govori da Medjunarodna krizna grupa negira svaki oblik savezne drzave a Kosovo i Metohiju vec posmatra van Srbije. - Osnivac Medjunarodne krizne grupe je Morton Abramovic, ekspert za medjunarodno pravo, nekadasnji obavestajac Stejt Departmenta, odnosno sef sluzbe za istrazivanje i dokumentaciju pri americkom ministarstvu spoljnih poslova, americki ambasador u Turskoj, pomocnik dr¾avnog sekretara za obave¹tajni i istra¾ivacki rad u Reganovoj administraciji. Sredinom devedesetih godina bio je clan tima Saveta za spoljnu politiku iz Njujorka koji je predlo¾io Klintonovoj administraciji da smanji ogranicenja na delovanje Centralne obave¹tajne agencije u inostranstvu. Posle povlacenja iz zvanicne politike Abramovic je postao direktor Karnegijeve zaduzbine a posle odlaska sa tog mesta osnovao je Savet za balkansku akciju
[www.ANTIC.org] POLITIKE PARTIJE
Title: Message POLITIÈKE
[www.ANTIC.org] Vane vesti
Title: Message Va¾ne vesti Ko¹tunica, Djindjiæ i Djukanoviæ razlièito o Povelji BEOGRAD, 13. avgusta 2002. (Beta) - Predsednik SRJ Vojislav Ko¹tunica, predsednik Crne Gore Milo Djukanoviæ i premijer Srbije Zoran Djindjiæ izneli su veèeras opreène ocene rada Komisije za izradu ustavne povelje buduæe zajednice Srbije i Crne Gore.Ko¹tunica je naveo da izradu ustavne povelje mora da zavr¹i Ustavna komisija, Djukanoviæ je ocenio da je najbolje da se o spornim pitanjima dogovore vlade dve republike, dok je Djindjiæ insistirao da se ¹to pre nadje kompromis kako se ne bi odlagala medjunarodna integracija buduæe zajednice.Jugoslovenski predsednik Vojislav Ko¹tunica je za Radio-televiziju Srbije (RTS) ocenio da bi bilo pora¾avajuæe da "neko preuzme poslove" saveznog i republièkih parlamenata, iako Komisija do sada nije uspela da izradi zajednièki predlog povelje."Potpisnici Sporazuma mogu i treba da se anga¾uju da se Sporazum po¹tuje, da daju svoje mi¹ljenje, ali konaèna odgovornost je na Komisiji. Inaèe bi do¹lo do situacije da potpisnici Sporazuma stanu iza oktroisanog ustava koji ne izra¾ava volju naroda. Ljudi okupljeni u Komisiji izra¾avaju tu volju", rekao je Ko¹tunica.On je kao primer naveo da je u tekstu Sporazuma "jasno odredjeno da je ustavna povelja pravno superiorna nad ustavima Srbije i Crne Gore i da je zato do kraja godine potrebno republièke ustave usaglasiti sa ustavnom poveljom"."Jednostavno u medjunarodnu zajednicu sa neèim ¹to nije dr¾ava ne mo¾emo uæi. Biæemo od poèetka osporavani...Niko neæe da ima rizik politièkih i ekonomskih odnosa sa neèim ¹to nije dr¾ava, nije poslovno sposobno", ocenio je Ko¹tunica.Predsednik Crne Gore Milo Djukanoviæ predlo¾io je u izjavi za RTS da nesuglasice u tumaèenju Sporazuma re¹e predstavnici republièkih vlada, kao ¹to je to bio sluèaj pri formulisanju ekonomskih odnosa u zajednici."Ako to nije moguæe zbog politièkih podela u Srbiji, pet potpisnika Beogradskog sporazuma treba da delegiraju po jednog struènjaka za ustavno-pravna pitanja. Oni bi se bavili pitanjima koja su ostala iza Komisije", rekao je Djukanoviæ.Prema njegovim reèima, zajednièka dr¾ava ne treba da ima svoju teritoriju, imovinu, izvorne prihode, jer su Srbija i Crna Gora dve dr¾ave koje, pod pritiskom domaæeg i medjunarodnog mnjenja, ¾ele da daju ¹ansu zajednici u neredne tri godine.Premijer Srbije Zoran Djindjiæ kazao je za RTS da Srbija i Crna Gora do kraja godine moraju da imaju u funkciji izabrane institucije zajednice do kraja godine, jer æe u suprotnom ugroziti evropsku integraciju buduæe dr¾ave.Djindjiæ je ocenio da je po Beogradskom sporazumu buduæa zajednica izmedju federacije i konfederacije i da je pitanje "politièkog oseæaja gde æe sredina da bude definisana".On je ocenio da Srbija vi¹e ne mo¾e da finansira saveznu administraciju, medju kojom su i ljudi koji nisu izabrani na op¹tim izborima sprovedenim i na teritoriji Republike.(Beta) 21:47 SVM i SDP za Labusa, DA jo¹ nije odluèila BEOGRAD, 13. avgusta 2002. (Beta) - Lider Saveza vojvodjanski Madjara Jo¾ef Kasa izjavio je u utorak da podr¾ava kandidaturu potpredsednika jugoslovenske vlade Miroljuba Labusa."SVM mo¾e podr¾ati samo takvog kandidata koji je èvrst borac za reforme, za napredak Srbije, za ulazak Srbije u Evropu. Mi mnogo izbora nemamo i opredeliæemo se za podr¹ku gospodinu Miroljubu Labusu", rekao je Kasa agenciji Beta.Podr¹ku Labusu potvrdio je i kopredsednik Socijaldemokratske partije (SDP) Slobodan Orliæ.On je kazao da æe se SDP na Predsedni¹tvu DOS-a zalagati da vladajuæa koalicija ima jednog predsednièkog kandidata i da to bude potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus.Orliæ je rekao da raspola¾e informacijama da Demokratska stranka Srbije (D.S.S.) "razmi¹lja o tome da ne kandiduje svog lidera i predsednika SRJ Vojislava Ko¹tunicu, veæ da podr¾i kandidaturu lidera Narodne demokratske stranke (NDS) Slobodana Vuksanoviæa.Tu tvrdnju demantovao je Vuksanoviæ, oznaèiv¹ije kao propagandni trik DOS-a.Reformisti Vojvodine najavili su da æe podr¾ati onog kandidata koji se bude zalagao za decentralizaciju Srbije i su¹tinsku autonomiju Vojvodine.Potpredsednica Demokratske alternative (DA) Nada Kolund¾ija izjavila je da ta stranka jo¹ nije odluèila o svom kandidatu za predsednièke izbore, niti koga æe podr¾ati.Ona je, medjutim, dodala da bi za DOS bio poraz i kada bi se zajednièki kandidat opozicije na¹ao u drugom krugu predsednièkih izbora, jer bi to znaèilo da nije uradjen ni minimum obeæanog
[www.ANTIC.org] NVO POZIVA NA POMOC ZLOSTAVLJANIM PACIJENTIMA NA KOSOVU
Title: Message NVO POZIVA NA POMOC ZLOSTAVLJANIM PACIJENTIMA NA KOSOVU BEOGRAD /B92/-- Nevladina organizacija "Prava pomoc" iz Beograda pozvala je u ponedeljak sve pojedince i organizacije za zastitu ljudskih prava da podrze akciju nevladine organizacije "Mental disabiliti rajts internesnal" i pomognu da zlostavljane osobe iz kosovskih ustanova budu prebacene u Gracanicu ili druga srpska mesta na Kosovu. MDRI je nedavno objavila izvestaj, koji su zvanicnici UNMIK-a potvrdili, da se u odredjenim ustanovama za mentalno zdravlje na Kosovu sa hendikepiranim osobama postupa na neodgovarajuci nacin. "Prava pomoc" je pozvala "sve ljude dobre volje i organizacije koje se bave problemima krsenja ljudskih prava" da se zauzmu da UNMIK omoguci da Srbi iz tih ustanova budu prebaceni "u Gracanicu ili druge srpske enklave na Kosovu i Metohiji". Jedna od mogucnosti je da se pise direktno UNMIK-u preko Interneta na adresu http:/mail.unmikonline.org/webmail/ , ili da se ode na MDRI-jev Internet link za tu akciju http:/www.mdri.org/webpages/KosovoUA.html , navodi "Prava pomoc". Ministarstvo zdravlja Republike Srbije saopstilo je u ponedeljak da je u vise navrata upozoravalo na neadekvatan tretman bolesnika na Kosovu u zdravstvenim ustanovama u kojima rade iskljucivo lekari Albanci, ali da ta upozorenja nisu nailazila da razumevanje medjunarodne misije na Kosovu. U saopstenju se precizira da su takva upozorenja, u saradnji sa Koordinacionim centrom za Kosovo, upucivana Departmanu za zdravstvo medjunarodne civilne misije i Ministarstvu zdravlja Kosova, ali se istice da nije bilo adekvatnog reagovanja sve do objavljivanja izvestaja nevladine organizacije MDRI koja vrsi monitoring krsenja ljudskih prava mentalno retardiranih lica. "Na zalost, tek po objavljivanju izvestaja medjunarodne nevladine organizacije MDRI o maltretiranju, seksualnom zlostavljanju i drzanju mentalno obolelih u prljavim i ponizavajucim uslovima u bolnici za specijalne bolesti u Stimlju, ovaj problem zainteresovao je i odgovorne iz UNMIK", navodi se u saopstenju Ministarstva zdravlja. Pored krsenja ljudskih prava bolesnika smestenih u bolnici u Stimlju, Ministarstvo upozorava da su "ponizavajucim uslovima i razlicitim vidovima maltretiranja" izlozeni i pacijenti srpske nacionalnosti u Klinicko-bolnickom centru u Pristini. Ministarstvo posebno istice da zdravstvenim ustanovama na Kosovu u kojima rade iskljucivo Albanci "ne postoje i ne vaze principi koji vaze u svim zdravstvenim ustanovama na svetu, a to su princip pristupacnosti za sve, lecenje za sve i dostupnost leku i lekaru za sve, bez obzira na veru, nacionalnost i boju koze pacijenta". Predsednik Fonda za humanitarno pravo Natasa Kandic u izjavi za Radio B92 kaze da odgovornost za ovakvu situaciju snose UNMIK i vlast u Beogradu. "To je donekle nasledjena situacija koja zahteva dogovor UNMIK-a sa srpskim vlastima", istice Kandic: "Ja mislim da srpske vlasti treba da pregovaraju sa UNMIK-om i da, ukoliko ima kapaciteta u ustanovama u okolini Nisa, ponude da se najtezi slucajevi, zato sto su to pacijenti koji se medjusobno najmanje razlikuju po nacionalnosti". http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message Na saboru u Guci glavni hit medju mladima su majice sa likom Karadzica i Mladica na kojima pise "U Guci sam" Americke sluzbe i administracija odobrili su posebne mere u ocekivanju 11. septembra - godisnjce teroristickog napada na Njujork Vlada SAD odobrice milion dolara za podizanje spomenika muslimanima u Srebrenici Medjunarodna organizacija za kontrolu pranja novca FATF potvrdila je da Jugoslavija nije na listi osumnjicenih zemalja Republicki ministar za trgovinu Slobodan Milosavljevic rekao da ce za dve nedelje poceti prodaja jeftinijeg mesa iz republickih robnih rezervi Piloti JAT-a uputili su pismo premijeru Djindjicu sa najavom strajka zbog neslaganja sa odlukama rukovodstva Ministarstvo zdravlja ponovo je uputilo protest UNMIK-u zbog tretmana srpskih pacijenata u zdravstvenim ustanovama na Kosovu Slobodan Milosevic pismeno iz Haga juce je podrzao kandidaturu Vojislava Seselja U Beogradu su u nekoliko bolnica odlozene operacije zbog nedostatka krvi u Institutu za transfuziju desno.gif Description: GIF image
[www.ANTIC.org] Uslovi Amerike samo slabijima
Title: Message Uslovi Amerike samo slabijimaD. SAVIÆ8/13/2002, 7:59:52 PMOd stalnog dopisnika- SJEDINJENE Dr¾ave su privr¾ene efikasnoj akciji protiv ratnih i zloèina protiv humanosti. Imamo puno po¹tovanje prema dr¾avama koje su se slo¾ile o statutu kreirajuæi Meðunarodni krivièni sud. Po¹tujemo njihovu suverenu odluku da to uèine. Ali, nadamo se da æe one po¹tovati na¹u odluku da se ne slo¾imo s tim Statutom, i iskoristimo moguænosti koje pru¾a statut za za¹titu nacija od doma¹aja, potencijalno izuzetno politizovane, jurisdikcije tog suda.Portparol Stejt dipartmenta Filip Riker ovim reèima je u ponedeljak ponovo obja¹njavao stav SAD prema novostvorenom stalnom meðunarodnom sudu za ratne zloèine. Posle najnovijeg amerièkog uslovljavanja vojne pomoæi drugim dr¾avama èinom njihovog potpisivanja sporazuma kojim se obavezuju da neæe izruèivati amerièke graðane tek osnovanom sudu, Riker je bio zasut novinarskim pitanjima o detaljima novog koraka SAD.- Od na¹ih ambasada smo tra¾ili da sa vladama domaæina pregovaraju o sporazumima sa SAD, dok smo mi ovde u Va¹ingtonu tokom par proteklih nedelja pozivali predstavnike ambasada u Stejt dipartment, obièno u grupama, kako bismo ih obavestili o na¹im pogledima rekao je Riker.Objasnio je da se SAD, u postizanju ugovora o izuzeæu sa pojedinim zemljama, pozivaju na Èlan 98 Rimskog sporazuma, koji dozvoljava dr¾avama da pregovaraju o imunitetu za njihove snage na bilateralnoj osnovi. Dodao je da se pripremaju posete timova drugim zemljama u vezi s ovim pitanjem.Da li se vojna pomoæ uslovljava samo time da li æe zemlja podr¾ati SAD u pogledu odnosa prema sudu?- Restrikcije se ne odnose na èlanice NATO ili glavne saveznike koji nisu èlanovi ovog saveza. Zakon koji je usvojio Kongres omoguæava predsedniku da odustane od restrikcija kada je zemlja potpisala sporazum prema Èlanu 98, kao i u sluèajevima kada se proceni da je to od nacionalnog interesa precizirao je Riker.Istakao je da taj zakon ne spreèava predsednika da pru¾i vojnu pomoæ bilo kojoj zemlji kada proceni da je to od nacionalnog interesa.- Ali na¹a zabrinutost zbog stalnog Meðunarodnog kriviènog suda je poznata i mi æemo nastaviti da radimo sa dr¾avama na sporazumu prema Èlanu 98 dodao je on.Riker je napomenuo da je tokom diskusije o ovom pitanju u Savetu bezbednosti UN pro¹log meseca nekoliko amerièkih saveznika predlo¾ilo SAD da se pozovu na Èlan 98 u re¹avanju svojih briga u vezi sa stalnim sudom za ratne zloèine.- Tada smo rekli da æemo da razmotrimo kako Èlan 98 mo¾e da nam otvori put za pregovore o bilateralnim sporazumima sa pojedinim zemljama, tako da ne dovedemo u pitanje njihovu odluku da budu deo Meðunarodnog kriviènog suda, ni na¹u da to ne budemo zakljuèio je Riker. ©VAJCARSKA ODBILABERN (Tanjug) ©vajcarska je odbila da potpi¹e sa Va¹ingtonom sporazum o neizruèivanju amerièkih vojnika Meðunarodnom kriviènom sudu svrstavajuæi se u tom stavu s Evropskom unijom (EU), saop¹tilo je juèe ¹vajcarsko ministarstvo inostranih poslova.S obzirom da nijedan amerièki vojnik nije stacioniran u ©vajcarskoj ©vajcarsko ministarstvo inostranih poslova ne vidi potrebu da zakljuèuje takav sporazum, saop¹tio je portparol ¹vajcarskog ministarstva Livio Zanolari.©vajcarska se zala¾e za univerzalnu primenu odluka Meðunarodnog kriviènog suda, rekao je ¹vajcarski predstavnik i dodao da bi veliki broj izuzeæa od pravila moglo da oslabi taj sud, prenosi AFP.http://www.novosti.co.yu/vest.asp?vest=5110rubrika=Svet
[www.ANTIC.org] OCENA NAIH STRUNJAKA O ZAHTEVU SAD SRJ DA SE POTPIE SPORAZUM
Title: Message OCENA NA©IH STRUÈNJAKA O ZAHTEVU SAD SRJ DA SE POTPI©E SPORAZUM O SPREÈAVANJU IZRUÈENJA DR®AVLJANA DVE DR®AVE NOVOM MEÐUNARODNOM KRIVIÈNOM SUDUApsolutno neprihvatljivo BEOGRAD, 13. avgusta (Beta) - Zamenik jugoslovenskog ministra pravde Neboj¹a ©arkiæ izjavio je danas da je apsolutno neprihvatljiva amerièka ponuda o bilateralnom sporazumu kojim bi se spreèilo izruèenje dr¾avljana dve zemlje novom Meðunarodnom kriviènom sudu.Apsolutno smatram da to ne treba prihvatiti, jer bi sa stanovi¹ta pravnog poretka to bilo jako lo¹e, rekao je ©arkiæ agenciji Beti, uz ogradu da je to njegov lièni i profesionalni stav, a da je za taj sporazum zadu¾eno Savezno ministarstvo inostranih poslova. On je istakao da bi bilo veoma lo¹e, ako bi strani vojnici kada dolaze u jednu zemlju, veæ unapred znali da ne mogu biti optu¾eni ni za kakvo krivièno delo.Mo¾e da se desi da neki vojnik opljaèka bar, siluje nekog ili da napravi neki saobraæajni udes, a onda bi prema tom amerièkom predlogu bio osloboðen odgovornosti. Moral vojnika koji dolaze bi bio veoma lo¹ ako znaju da ih niko ne mo¾e ni za ¹ta kazniti, naglasio je ©arkiæ.On je rekao da stranim vojnicima koji uèestvuju u mirovnim trupama treba dati poseban tretman, ali im se ne mo¾e unapred dati status bez krivice za bilo koje delo.Direktor Centra za antiratnu akciju (CAA) Ivan Jankoviæ ocenio je da je zahtev SAD grub, osion i protivan meðunarodnom pravu, odnosno ideji jednakosti koja je u temelju prava.©to se tièe amerièkog uslovljavanja, ono je protivno meðunarodnom pravu, pre svega, ideji jednakosti koja je u temelju prava i, u ovom sluèaju, jednakosti dr¾ava kao subjekata meðunarodnog prava, rekao je Jankoviæ agenciji Beti. On je, meðutim, ocenio da æe se tom zahtevu, iako je grub i osion, verovatno povinovati veæina zemalja, jer meðunarodno pravo vrlo èesto mora da ustupi pred silom. Potpisali Rumunija i Izrael Amerièka administracija pokrenula je inicijativu da sa drugim zemljama potpi¹e bilateralne sporazume kojima bi iskljuèila izruèivanje amerièkih graðana Meðunarodnom kriviènom sudu. Inicijativa je upuæena i SRJ, a sporazum su sa SAD do sada potpisali Rumunija i Izrael. Na pitanje da li bi SRJ trebalo da prihvati takav sporazum, Jankoviæ je odgovorio da misli da bi Jugoslavija trebalo da to uradi, naroèito zbog toga ¹to je veæ izlo¾ena amerièkim pritiscima u vezi sa izruèenjem biv¹eg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladiæa.Imajuæi u vidu taj pritisak, pod kojim se SRJ opravdano nalazi kada je reè o Mladiæu, mislim da ne bi bilo nerazumno da se jedan takav ugovor potpi¹e, naveo je Jankoviæ.Direktor CAA ukazao je da Rimski statut, temeljni dokument Meðunarodnog kriviènog suda, pored SAD, nisu ratifikovale ni Rusija, ni Kina, koja ga èak nije ni potpisala, ali je izrazio oèekivanje i da æe one to uèiniti vremenom, pogotovo usled pritiska ostatka meðunarodne zajednice.On je ocenio da æe SAD jednog dana taj sud prihvatiti, izmeðu ostalog, i zbog pozitivnih promena u meðunarodnom kriviènom pravu u poslednjih deset godina koje su nastale, pre svega, formiranjem privremenih kriviènih sudova za Ruandu i biv¹u Jugoslaviju.Jankoviæ je rekao da na bilateralne ugovore sa SAD kojima bi se faktièki dao imunitet amerièkim dr¾avljanima u odnosu na krivièno gonjenje, treba gledati kao na meðumeru kojom bi se odlo¾ilo va¾enje Rimskog statuta u odnosu na tu dr¾avu.Na pitanje da li su Ujedinjene nacije time ¹to je Savet bezbednosti na godinu dana izuzeo amerièke mirovnjake od gonjenja pred tim sudom, zapravo, ohrabrile SAD da postavljaju uslove drugim zemljama, Jankoviæ je kazao da one to jesu uèinile, ali da su UN i ranije bile u prilici da ustupaju pred amerièkim zahtevima, kao u sluèaju bombardovanja Iraka i SRJ. http://www.dnevnik.co.yu/Strane/vesti.htm
[www.ANTIC.org] Ko leci kosovske Srbe
Title: Message Zdravstvo na Kosovu i Metohiji izmedju etnickog i etickog principaKo leci kosovske Srbe Zapostavljeni i maltretirani: Bolesnici bolnice u StimljuGracanica, Beograd - Otkrivanje istine o zlostavljanju i ponizavajucem polozaju mentalno obolelih lica, uglavnom srpske nacionalnosti, u Intitutu za mentalno obolele u Stimlju i sticenika Starackog doma u Pristini, sasvim neocekivano osvetlilo je problem zdravstva na Kosovu i Metohiji i sa moralne strane. Po ko zna koji put potvdilo se da su u politickim prepucavanjima i razlicitim tumacenjima medjunarodnih dokumenata izmedju srpskih (jugoslovenskih) vlasti i Unmika, ali i u srpskim medjusobnim oko neusaglasenih "zdravstvenih koncepcija", zrtve najcesce oni u cije ime se sve to radi - gradjani. Ovog puta Srbi. Sa druge strane, kosovski Albanci su pokazali da, cak i kada je zdravlje u pitanju, vise drze do etnickog, nego do etickog principa.- Zapostavljanje i maltretiranje mentalno bolesnih i starih osoba samo zbog njihovog etnickog porekla, kako se istice u saopstenju Eparhije rasko-prizrenske, predstavlja jedan od primera sveobuhvatne diskriminacije. "Nazalost, tri godine posle rata medicinska zastita gradjana u gradovima na Kosovu i Metohiji pripada samo privilegovanim etnickim zajednicama, pre svega Albancima, a zatim manje ili vise Turcima i Bosnjacima, dok su Srbi prinudjeni da zdravstvenu pomoc traze u slabo opremljenim seoskim ambulantama ili da idu u bolnice u centralnoj Srbiji", dodaje se u saopstenju.- Zdravstvene institucije na Kosovu i Metohiji u kojima nema nealbanskog medicinskog osoblja, a Srbi su proterani nalazi se pod pokrajinskim Ministarstvom zdravlja koje vodi Numan Balic i pod patronatom Unmikovog departmana za zdravstvo. Vise puta smo ukazivali predstavnicima Civilne Misije UN na Kosovu da albanski zdravstveni radnici nehumano postupaju sa srpskim bolesnicima. Vec smo imali losa iskustva sa porodjajima dve trudnice u bolnicama u Urosevcu i Gnjilanu koje su psihicki i fizicki maltretirane - objasnjava za Danas profesor Zdravko Vitosevic, poverenik za Kosovo i Metohiju republickog Ministarstva zdravlja i clan Koordinacionog centra Savezne i republicke vlade za Kosovo i Metohiju.Profesor Vitosevic se zali da Numan Balic, aktuelni ministar za zdravlje, okolinu i prostorno planiranje u Vladi Kosova, odbija svaku saradnju sa Beogradom, dok predstavnici medjunarodne administracije kategoricno tvrde da je zdravstvo iskljucivo u njihovoj nadleznosti. Prema njegovim recima, republicko Ministarstvo zdravlja uspelo je da zadrzi u svojoj mrezi pet domova zdravlja u centralnom Kosovu, zdravstveni centar Gnjilane i Klinicko-bolnicki centar u Kosovskoj Mitrovici, sto je potvrdjeno i odlukom Skupstine Srbije. Srpske "zdravstvene koncepcije" Na ponasanje Unmika primedbe ima i Vitosevicev prethodnik na funkcijama u Ministarstvu i u Koordinacionom centru, doktor Branko Trklja, koji smatra da su sadasnje komplikacije u zdravstvu delom posledica i pogresne "Coviceve koncepcije", zbog koje je on i napustio zajednicko telo Savezne i republicke vlade za Kosovo i Metohiju.Vitosevic odbacuje takve optuzbe: "Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju zastupa koncepciju ocuvanja svih zdravstvenih institucija u kojima, zbog situacije u Pokrajini, rade i lece se samo nealbanci, u okviru zdravstvene mreze Republike Srbije. Zato predstavnicima Unmikovog departmana uporno pokusavamo da objasnimo da se ne radi o "paralelnim institucijama", vec o nuznoj zdravstvenoj zastiti nealbanskog stanovnistva koje na slucaju bolnice u Stimlje vidimo kako prolazi u zdravstvenim ustanovama pod kontolom pokrajinskog ministarstva", naglasava Vitosevic.- Nase zdravstvene ustanove otvorene su za sve. Potrebna je samo zdravstvena knjizica. Dolaze nam i kosovski Albanci za koje znamo da se za dokumenta snalaze tako sto ih vade "preko veze" u mestima na jugu centralne Srbije i u Novom Pazaru, ali "gledamo kroz prste", jer je najvaznije da se bolesnicima pruzi pomoc. One kojima je potrebno dalje lecenje, saljemo u klinicke centre u Nisu, Beogradu i sirom centralne Srbije - kaze Vitosevic.Jedan broj zaposlenih u Domovima zdravlja, osim od Beograda platu prima i do Unmika, sto je, kako Vitosevic objasnjava, deo saradnje sa medjunardnom upravom zapocet pre dve godine. Zdravstveni radnici koji se nalaze na Unmikovom spisku za vaucer od Ministarstva primaju 100 odsto plate, a svi ostali dvostruku mesecnu platu.Prema recima Zorice Nedeljkovic, direktora Doma zdravlja u Gracanici, od 706 zaposlenih u ovoj ustanovi, 207 je i na Unmikovom platnom spisku.- Saradnja
[www.ANTIC.org] PREDSEDNIK PZNS-a DEJAN BULATOVIC CE SE SRESTI SA BRITANSKIM PREMIJEROM TONIJEM BLEROM
POKRET ZA NOVU SRBIJU PREDSEDNIK PZNS-a DEJAN BULATOVIC CE SE SRESTI SA BRITANSKIM PREMIJEROM TONIJEM BLEROM Predsednik PZNS-a Dejan Bulatovic ce se sresti sa britanskim Premijerom Tonijem Blerom 14 septembra ove godine u Londonu. Tom prilikom ce Bulatovic izneti niz problema koji izjedaju Srbiju, one probleme koji sprecavaju odlazak Srbije u Evropu. Ovaj znacajan susret za PZNS su izdejstvovali nasi najugledniji gradjani koji zive u Engleskoj, sto neumitno govori o znacaju i mogucnosti nase dijaspore. PZNS ce organizovati citav niz susreta sa uticajnim zapadnim politicarima, koji mogu u mnogome pomoci nasoj Otadzbini i narodu koji zivi u njoj. - Informativna sluzba PZNS-a Pariz 13.08.2002 Ukoliko imate komentara na saopstenje PZNS-a, Vas komentar posaljite na E-mail adresu: [EMAIL PROTECTED] Trenutni broj primalaca saopstenja i vesti PZNS-a je 27.852 Informativna sluzba PZNS-a Vam zeli prijatan dan MOUVEMENT POUR UNE NOUVELLE SERBIE 47 bis avenue de Clichy 75017 Paris, France Tel.: +33 14 87 19 179 Fax: +33 14 82 92 672 E-mail: [EMAIL PROTECTED] http://www.pzns.org Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] IZBORI ZA PREDSEDNIKA SRBIJE: Prve varnice
Title: Message IZBORI ZA PREDSEDNIKA SRBIJE Prve varnice Kandidati jo¹ prikupljaju potpise. - Orliæ u ime DSS-a "kandidovao" Vuksanoviæa Prava predizborna groznica jo¹ uvek nije zahvatila Srbiju. Za sada se Vojislav Ko¹tunica ne ogla¹ava povodom svoje kandidature, a Miroljub Labus tek otvara pres-centar svog izbornog ¹taba. ©e¹elj i Peleviæ za sada su jedini "vizirali" karte za predsednièku trku. Preostali kandidati meðu kojima su Velimir Iliæ, Vuk Dra¹koviæ, Nada Kostiæ, Marijan Ristièeviæ u¾urbano ¹irom Srbije jo¹ uvek prikupljaju potpise. Mada niko od kandidata jo¹ nije zapoèeo sa pravom kampanjom, varnice veæ sevaju meðu dojuèera¹njim saveznicima. Tako lider Nove Srbije optu¾uje DOS da u igru ubacuje kandidate koji nemaju nikakve ¹anse na izborima. Kopredsednik SDP-a Slobodan Orliæ izlazi sa smelom tezom da æe DSS za predsednika kandidovati Slobodana Vuksanoviæa. Orliæ podseæa da su DSS i NDS nedavno potpisali koalicioni sporazum o saradnji uz napomenu da bi trebalo skrenuti pa¾nju na Vuksanoviæevu kampanju u ¹tampanim medijima. Lider Narodne demokratske stranke Slobodan Vuksanoviæ odmah je demantovao da æe DSS podr¾ati njegovu kandidaturu za predsednika Srbije. "To je stari trik koji su lideri DOS-a nauèili od Milo¹eviæeve propagande. Takva la¾na informacija treba da naru¹i dobre odnose DSS i NDS i da poku¹a da pokvari nedavno ozvanièenu saradnju dve stranke", ka¾e Vuksanoviæ. Ovim povodom oglasio se i visoki funkcioner DSS Dejan Mihajlov koji je rekao da u "stranci nije bilo nikakve rasprave i razmi¹ljanja" o podr¹ci kandidaturi lidera Narodne demokratske stranke. "To je izli¹no komentarisati, mogu da komentari¹em samo ozbiljne i argumentovane izjave", rekao je Mihajlov. Socijaldemokratska partija æe na sednici Predsedni¹tva DOS-a koja æe se odr¾ati 17. avgusta u Kragujevcu predlo¾iti da koalicija "stane iza jednog kandidata, a najlogiènije je da to bude potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus", rekao je Orliæ na juèera¹njoj konferenciji za ¹tampu. Kako javlja na¹ dopisnik iz Èaèka Gvozden Ota¹eviæ, Velimir Iliæ poruèuje da nijedan od predsednièkih pretendenata nije ponudio ozbiljan program. "Svi se bave samo prièama i kritikama na raèun protivnika, a Srbiji je potreban predsednik koji æe biti domaæin u dr¾avi i voditi brigu o svemu. U suprotnom, najbolje je da ugasimo to mesto ako bi se na njemu na¹ao èovek koji ne zna zbog èega je tu", rekao je Iliæ. Ukoliko jedna politièka grupacija koja je na vlasti, kao DOS, na predsednièke izbore izaðe sa pet ili ¹est kandidata znaèi da ona ne ¾eli pravog pobednika, veæ posredno stvara poslu¹nika, novog Milana Milutinoviæa, upozorava gradonaèelnik Èaèka. "DOS u igru ubacuje kandidate koji nemaju nikakvih izgleda, ali ipak prave gu¾vu na desnom, nacionalnom krilu, oduzimaju neke glasove i pravi se podloga da u drugom krugu proðe Labus i kandidat koji bude imao glasove levice. Samo u toj kombinaciji Labus mo¾e da pobedi", smatra Iliæ. U pisanoj izjavi medijima predsednik DHSS Vladan Batiæ odbacio je ocenu predsednika SRJ da su izbori u Srbiji i Crnoj Gori direktna opstrukcija rada na Ustavnoj povelji i optu¾io Ko¹tunicu za "dvojni moral". "Istovremeno, on razmi¹lja o kandidaturi za predsednika Srbije, ali po¹to jo¹ ne zna ¹ta æe biti sa Jugoslavijom ne mo¾e da se odluèi. Ovo je najbolja ilustracija dvojnog morala èoveka koji se nalazi na èelu dr¾ave", navodi Batiæ. Nada Kolund¾ija, potpredsednik DA, naglasila je juèe da je "DOS do sada bio dosta komotan u odnosu na predsednièke izbore i da bi morao da se uozbilji". Govoreæi o predstojeæim izborima za predsednika Srbije Kolund¾ija je istakla da Demokratska alternativa nije donela odluku o tome koga æe kandidovati ili koga æe podr¾ati na tim izborima. Potpredsednik DA je rekla kako pismo Slobodana Milo¹eviæa kojim tra¾i od opozicije da podr¾i Vojislava ©e¹elja predstavlja "ozbiljan signal" koji pokazuje da "one snage koje su protiv DOS-a nalaze naèina da se ozbiljnije mobili¹u nego ¹to smo to mi mislili". I Narodna stranka "Pravda" je reagovala na Milo¹eviæevo pismo iz Haga kojim on poziva opoziciju da glasa za lidera radikala. Tako izborni ¹tab ove stranke iz ©apca poziva stranke DOS- da na predstojeæim izborima podr¾e kandidaturu Borivoja Boroviæa, jer on zadovoljava "sve kriterijume za buduæeg predsednika, jer nije iskompromitovan i u¾iva podr¹ku graðana". Milenko Pe¹iæ POTPISI ZA DRA©KOVIÆA:Buduæi da je prekjuèe objavljena zvanièna kandidatura predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka
[www.ANTIC.org] SUDBINA VOJSKE
Title: Message SUDBINA VOJSKE Zastupnik u agoniji Ako dr¾ava jo¹ koju godinu bude dr¾ala svoju oru¾anu silu u ovako glomaznom i demodiranom statusu, bez para i nade za spas, bez ideje i bilo kakve brige, onda æe agonija postati nezaustavljiva Pi¹e: Ljubodrag Stojadinoviæ General Krga je i dalje, skoro dva meseca posle penzionisanja njegovog prethodnika, na mestu zastupnika. To je inaèe vrlo neudoban formacijski polo¾aj. Svaki dr¾avni slu¾benik zna da "zastupanje" ima nekakvo sumnjivo trajanje i rok, pa se stalno i¹èekuje da odnekud stigne èinovnik koji æe, bez mnogo emocija, skloniti zastupnika u stranu. Pokazujuæi iznenadnu i naglu odluènost da se otrese Pavkoviæa, Ko¹tunica je pokazao neodluènost na drugoj strani. Takvo oklevanje, koje u èuvanju nekih dr¾avnih interesa inaèe nema nikakvog smisla, moglo bi da ima neugodne posledice po su¹tinu odnosa izmeðu dr¾ave i vojske, pa i izmeðu dve dr¾ave sa zajednièkom vojskom. U realnu politiku predsednik je stigao iz njenih salonskih i diskusionih sfera. Zato mu se i nije dalo da odmah posle petog oktobra jasno vidi su¹tinsku razliku izmeðu elite, korumpirane Milo¹eviæevom milo¹æu, i "ostatka vojske", koji se nalazio ( i jo¹ je tamo) pri samom dnu socijalne lestvice. Predsednik je uspeo da poistoveti èitav sistem sa njegovim vrhom, i tako poravna neviðene privilegije sa oskudicom. Zato je i afera u kojoj se do nesluæenih razmera raspalila sujeta jednog penzionisanog generala, zauzela mesto svih drugih problema. Pre svega vojske. Predsednik je mogao da se odluèi za "zastupajuæe stanje" na mestu naèelnika General¹taba iz dva razloga: ili ima u vidu èoveka koji je tu negde, pa uz savetnièke lekcije stasava za najva¾niju vojnu du¾nost, i za koji mesec æe da zasedne kao svoj na svome, ili smatra da je èitava savezna dr¾ava, zajedno s njim u v. d. stanju. Dakle, sa funkcijama koje mogu biti samo zastupajuæe, dok se vrhovni konaèno vraæa u Srbiju, a vojska podeli po ¹ajkaèi i brcima. Penzionisani naèelnik, koji veruje da ima kapitalni uticaj u vojsci, nije se setio da svoje kolege ostavi na miru. On je pozivao generale i admirale da mu pru¾e podr¹ku, da budu solidarni s njim. Èak je izrekao neke ru¾ne reèenice na njihov raèun. Tu se Branko Krga pokazao kao èovek koji ne "zastupa", nego ba¹ rukovodi. On nije, kako to najgori obièaji nala¾u, uzeo informativnu slu¾bu General¹taba, pa raspalio po svom doskora¹njem ¹efu. Odgovor je bio neobièan, potpuno neslièan onome na ¹ta su na¹e u¹i navikle kad god su tvrde izvedbe podruène informativne slu¾be bile u opticaju. Sada je to je bilo mirno, elegantno nepristajanje na inaèe nepotreban uticaj onoga ko je oti¹ao. I ni¹ta vi¹e od toga. Posle toga, naravno, penzioner se vi¹e nije ogla¹avao. Ali, èitava vojna ma¹inerija je u dubokoj senci afera i agresivne predizborne agitacije. Neko mo¾da nije stigao da zapamti: vojska nije samo elita, to su pre svega regruti. Ta okolnost bi morala da bude poznata i onima koji se kandiduju da budu predsednici. Ljudi u Vojsci Jugoslavije se opravdano boje za svoju buduænost. Dr¾ava (SRJ) se polako gasi, i ko zna ¹ta æe od nje postati. Takav politièki oblik nikakav prorok nije u stanju da predvidi. Hoæe li Srbija ¾eleti da vojska bude ovakva ili drugaèija, manja, jeftinija a nekako efikasnija i bolja.? ©ta æe se dogoditi sa vi¹kom kadrova? Ko æe sve to da plaæa, i ¹ta æe sa svojim oèekivanjima uraditi vojni beskuænici? Kod koga æe oni da èekaju i koga da pitaju? Ova dr¾ava i njeni kandidati za nove, najvi¹e funkcije, kao da bi ¾eleli da se èitava stvar zata¹ka, pa da se nekako re¹i sama od sebe. Savezna dr¾ava je onoliko zanemoæala, predsednik je veæ davno oglasio da su reforme u vojsci zavr¹ene, a Srbija koristi generale samo kao svedoke. Zastupnik naèelnika General¹taba zasad je u defanzivi. ©ta èovek da radi, odakle da poène? Ako zapoène, ko zna da li æe uop¹te imati vremena da bilo ¹ta od toga zavr¹i. I u politièkom i vrednosnom sistemu, Vojska Jugoslavije "visi", pre svega kao skup teret oko vrata, koga se niko ne mo¾e otarasiti. Zato niko i ne poku¹ava da dira u su¹tinu problema, i svi nekako misle da je bolje pustiti da èitava stvar propadne ili se oporavi sama od sebe. Ali, to se ne mo¾e dogoditi. Evolucioni raspad jedne vojske je agonija bez kraja i konca. Nije dobro seæati se najgorih primera kako se to dogaðalo, na primer u Albaniji ili Rusiji. Iza takvih trauma nacionalnog nivoa uvek je dr¾ava nesposobna da predvidi najgori ishod i da ga nekako zaustavi.
[www.ANTIC.org] DRUGI PIU: NEUE ZURCHER ZEITUNG - CIRIH
Title: Message DRUGI PI©U: NEUE ZURCHER ZEITUNG - CIRIH Ipak se kreæe EU i SAD su jasno stavile do znanja da najbr¾i put do Evrope vodi preko ekonomske integracije regiona Andreas Ernst Pekinezer u Pri¹tini - kakvo prijatno iznenaðenje! Kuèe koje na lancu ¹eta njegov vlasnik po pe¹aèkoj zoni budi kod posetioca umirujuæi oseæaj normalne gradske svakodnevice koja je prljavoj i haotiènoj prestonici Kosova dugo nedostajala. Prilikom dalje ¹etnje u oèi upada novozasaðeno cveæe u ¾ardinjerama koje tu i tamo oivièavaju bulevar Marije Terezije. Ulice i trotoari su èistiji nego ikad, dok je saobraæaj koji nadgleda jedan saobraæajac mirniji nego inaèe. Pri¹tina se doterala. Na Kosovu se sve ipak kreæe u pozitivnom pravcu. Ovom povr¹nom utisku odgovara i ton najnovijeg izve¹taja u kome generalni sekretar UN Kofi Anan kao vrhovni za¹titnik protektorata UN svodi raèun pred èlanovima Saveta bezbednosti. Kosovo ima demokratski izabran parlament i upravu koja postepeno preuzima kompetencije od UN. Preduslovi za povratak prognanih Srba su se popravili i postavljeni su temelji za ekonomski napredak. Ovaj ni u kom sluèaju euforièan, ali oprezno optimistièan izve¹taj proteklih nedelja je sna¾no uzdrman zbog dva dogaðaja. Pre mesec dana je u po¾aru uni¹tena elektrana Obiliæ do te mere da æe Kosovo mesecima morati da ¾ivi uz restrikcije. Uzrok katastrofe nije bio udar groma, kako se pretpostavljalo, veæ trogodi¹nje lo¹e rukovoðenje lokalnih i meðunarodnih funkcionera koji nisu u stanju da brinu o elektrani, a kamoli da je saniraju. Jo¹ dramatiènija bila je druga eksplozija kada su albanski teroristi digli u vazduh pet kuæa u selu Klokot koje pripadaju Srbima spremnim da se vrate. Napad na srpski manastir u èijem dvori¹tu se okupilo vi¹e hiljada vernika nije uspeo. Atmosfera za povratak Srba oèigledno nije dobra i svi apeli zvaniènika UN i malodu¹ni stavovi albanskih politièara ni¹ta tu neæe promeniti. Pri tom je Mihael ©tajner do sada najsposobniji "guverner" Kosova. Nakon sujetnog i neefikasnog Bernara Ku¹nera i previ¹e introvertnog Hansa Hakerupa ovog nemaèkog diplomatu krase principijelnost, efikasnost i komunikativna kompetencija. Njegovo energièno delovanje protiv kriminalaca, nasleða Oslobodilaèke vojske Kosova, uspelo je da kod stanovni¹tva, koje ima sve kritièniji stav prema Unmikovom aparatu, izazove po¹tovanje. "Prvo standardi, pa onda status", glasi ©tajnerova deviza: pre nego ¹to se odluèi o buduæem statusu Kosova, moraju da budu ispunjeni demokratski, zakonski i ekonomski minimalni zahtevi koji kako veæini, tako i manjini garantuju normalan ¾ivot - prema regionalnim kriterijumima. Da bi ovo konkretizovao ©tajner je u aprilu definisao èitav niz referencijalnih velièina. One pokazuju visinu prepona koje kosovski Albanci moraju da preskoèe da bi, da bi ¹ta? Da bi izvojevali nezavisnost od Srbije? Ili da bi uop¹te mogli da vode razgovore sa meðunarodnim zvaniènicima o tome? ©tajnerov koncept "Prvo standardi pa onda status" u pedago¹kom smislu je jasan, ali se u realpolitièkom ¾ivotu te¹ko mo¾e realizovati. Upravo u ovom kompleksnom pitanju nacionalne koegzistencije rad na standardima se zloupotrebljava radi br¾eg re¹avanja konaènog statusa. Ekstremistièki Albanci bore se uz pomoæ nasilja i blagonaklonosti politièke elite da se ne ostvari povratak Srba. Etnièki "èistom" Kosovu, tako glasi njihova raèunica, niko neæe trajno moæi da uskrati nezavisnost. Na drugoj strani Beograd dr¾i odstupnicu u srpskom delu Mitrovice kako bi u sluèaju ne¾eljenog otcepljenja Kosova barem sever koji je naseljen Srbima ostao u sastavu matice. Dodu¹e, veæina albanskih politièara je nauèila svoju lekciju: oni zagovaraju povratak manjina i prihvataju visoke prepone preko kojih vodi skok u slobodu. Predsednik Rugova, koji stanuje u elitnom delu Pri¹tine, uzdi¾e se iznad zahteva za politièku korektnost. Pitanje statusa Kosova mora brzo da se re¹i (¹to znaèi nezavisnost). U protivnom æe se "albansko pitanje" postaviti na nov naèin. To u prevodu znaèi - ili æemo danas dobiti Kosovo, ili æemo sutra po¾eleti veliko Kosovo (ukljuèujuæi zapad Makedonije i jug Srbije). Re¹avanju pitanja statusa mora da se pristupi brzo, i to ne samo zbog ovih pretnji. Povratak izbeglica i privatizacija imaæe uspeha samo ako se ima u vidu jasan horizont oèekivanja povratnika i investitora. On bi mogao da bude ogranièen sa dve strane: iskljuèena je moguænost potpuno suverene dr¾ave; meðunarodna ¾andarmerija u borbi protiv organizovanog (politièkog) kriminala i
[www.ANTIC.org] HRVATSKA STREPI OD NEMORALNE PONUDE SAD
Title: Message HRVATSKA STREPI OD "NEMORALNE PONUDE" SAD Otkloniti sporazum a ne zameriti se Novine tvrde da su SAD i Hrvatska predlo¾ile sporazum o imunitetu od izruèenja ratnih zloèinaca, ali æe odgovor malo morati da saèeka (Od na¹eg stalnog dopisnika) Zagreb, 13. avgusta Hrvatska vlada i diplomatija na popriliènim su mukama kako reagovati na predlog SAD za sklapanje bilateralnog sporazuma o imunitetu njenih dr¾avljana od izruèenja Meðunarodnom kriviènom sudu za ratne zloèine, koji se upravo uspostavlja protiv volje te trenutno najjaèe svetske sile. Iako slu¾beno nije potvrðeno, domaæe novine iz svojih izvora tvrde da je taj predlog veæ dostavljen, a stav je dr¾avnog vrha da se s odgovorom ¹to vi¹e odugovlaèi. Raspolo¾enje je u zemlji da se ta kako je veæ u naslovu naziva "Novi list" "amerièka nemoralna ponuda" odbije, ali se i strahuje od eventualnih posledica koje bi se prema nekim najavama u prvom redu odnosile na usporavanje primanja u NATO. Navodno, upravo je iz tog razloga Rumunija i po¾urila da odmah prihvati istovetni amerièki predlog. Dok u Vladi RH i Ministarstvu spoljnih poslova jo¹ nemaju slu¾beni stav o toj amerièkoj inicijativi, predsednik Stjepan Mesiæ o tome se veæ izjasnio u razgovoru za "Glas Amerike", ¹to prenose dana¹nji hrvatski listovi. "Nije dobro i pomalo je neproduktivno da se, na jednoj strani, zemlja etablirane demokratije bori za po¹tovanje zakona i da pred njim svi budu jednaki, a u isto vreme tra¾i da se njeni graðani izuzmu iz onog za ¹ta drugi treba da odgovaraju. Mislim da to nije dobro za imid¾ SAD", rekao je o tome Mesiæ. Upitan o istoj temi, predsednik saborskog Odbora za spoljnu politiku Zdravko Tomac (SDP) o tome je danas rekao: "Amerièki zahtevi pokazuju zapravo neprincipijelnu politiku koja tra¾i da im se dopusti ne¹to ¹to drugima ne dopu¹taju. Kada bi Hrvatska to uèinila, bila bi razapeta na stub srama. Ali, zbog èega Hrvatska ne bi smela ono ¹to sme Amerika?" pita on. Dana¹nje zagrebaèke novine prenose poziv Evropske komisije iz Brisela upuæen zemljama kandidatima za prijem u Evropsku uniju da "za sada ne potpisuju sporazum sa SAD o neizruèivanju amerièkih graðana Meðunarodnom sudu". Te zemlje se upozoravaju da "ne naprave korak previ¹e", dok EU ne napravi potpunu analizu amerièke inicijative, o kojoj æe zauzeti stav u septembru. Zemlje koje ¾ele ukljuèenje u Evropsku uniju i NATO sada su izmeðu dve sasvim neugodne vatre: ako odbiju SAD, po svemu sudeæi reskiraju da ne budu primljene u NATO, a ukoliko prihvate njen predlog vrlo verovatno æe se znatno usporiti njihovo pribli¾avanje evropskim integracijama. Zato æe najverovatnije s konaènim odgovorom kao i Hrvatska otezati koliko god to bude moguæe, a bez ozbiljnijih posledica. R. Arseniæ vrati.gif Description: GIF image
[www.ANTIC.org] MILOEVIEVA PODRKA KANDIDATURI EELJA
Title: Message MILO©EVIÆEVA PODR©KA KANDIDATURI ©E©ELJA Neobavezujuæi predlog Dva krila SPS po svemu sudeæi neæe prihvatiti predlog Milo¹eviæa Slobodan Milo¹eviæ, lider SPS-a, faksom poslanim iz Haga 10. avgusta, "domaæim patriotima" poruèio je da na predstojeæim predsednièkim izborima u Srbiji zakazanim za 29. septembar èitav opozicioni blok treba da nastupi zajedno i da zajednièki kandidat treba da bude Vojislav ©e¹elj. Sudeæi po onome ¹to se saznalo u javnosti poruka je prvo stigla na adresu Srpske radikalne stranke, potom je prosleðena medijima, a na kraju za nju su saznali i u centrali SPS-a, èije je sedi¹te na Studentskom trgu u Beogradu. Oba krila SPS-a sla¾u se u tome da Slobodan Milo¹eviæ ima pravo da iznese svoje mi¹ljenje, ali najavljuju da æe na svojim sednicama glavnog odbora svako krilo izabrati svog kandidata. Sadr¾ina pisma je legitiman predlog koji je kao predsednik SPS-a izneo Slobodan Milo¹eviæ. SPS æe o tom predlogu raspravljati na sednici Izvr¹nog odbora i na sednici Glavnog odbora zakazanoj za 17. avgust. Jasno je da je GO SPS-a doneo odluku da SPS ima svog kandidata na predsednièkim izborima, a jasno je i da smo, iako smo prikupili skoro 8.500 potpisa za kandidaturu Slobodana Milo¹eviæa, za samo dva dana, primorani da zbog Milo¹eviæevog odustajanja od kandidature prekinemo prikupljanje potpisa izjavio je juèe Branko Ru¾iæ, portparol SPS-a èiji je predsednik Slobodan Milo¹eviæ. U ime drugog SPS-ovog krila, koje je Slobodana Milo¹eviæa proglasilo za poèasnog predsednika, Dobrivoje Budimiroviæ Bid¾a, potpredsednik, ka¾e da Milo¹eviæ kao pojedinac ima pravo da predlo¾i koga ¾eli, ali i da to nije obavezujuæe za SPS, kao i da æe o predsednièkom kandidatu odluèiti èlanstvo. Mi oèekujemo da æemo do kraja ove nedelje od Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu dobiti re¹enje o registraciji SPS-a, i odmah æemo na Glavnom odboru tajnim glasanjem odluèiti o na¹em kandidatu za predsednika Srbije istakao je Budimiroviæ. Milo¹eviæev kandidat za predsednika Srbije Vojislav ©e¹elj juèe je ocenio da podr¹ka biv¹eg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo¹eviæa njegovoj kandidaturi "ubrzano menja odnos snaga na srpskoj politièkoj sceni u korist srpskih patriota". Lider radikala je na juèera¹njoj konferenciji za novinare rekao da oèekuje da æe Glavni odbor SPS-a prihvatiti preporuku Milo¹eviæa i dodao da je veæ imao takve nagove¹taje kao i da su neki funkcioneri SPS-a veæ prihvatili da budu u njegovom izbornom ¹tabu. Prema njegovim reèima, opozicioni predsednièki kandidati mogu postiæi dogovor o zajednièkoj kontroli na izbornim mestima, a "ako sluèajno doðe do drugog kruga" i dogovor o uzajamnoj podr¹ci. Lj. Milisavljeviæ Milo¹eviæ ponovo poklanja SPS Predsednik jednog od dva krila Socijalistièke partije Srbije Branislav Ivkoviæ kritikovao je juèe Slobodana Milo¹eviæa zbog predloga da opozicija podr¾i lidera Srpske radikalne stranke Vojislava ©e¹elja kao svog jedinstvenog kandidata na predsednièkim izborima 29. septembra. Slobodan Milo¹eviæ je svojevremeno Socijalistièku partiju poklonio Jugoslovenskoj levici, a juèe, zajedno sa Jugoslovenskom levicom poku¹ava da SPS pokloni Srpskoj radikalnoj stranci, partiji koja je u programskom smislu desnièarska i apsolutno nema sliènosti sa programom SPS-a izjavio je Ivkoviæ. (Beta) Neobièna podr¹ka Slobodan Milo¹eviæ je porukom koju je iz Haga uputio Vojislavu ©e¹elju potvrdio da je lider radikala jedini politièar u ovoj zemlji koji naloge dobija sa Zapada. U ovom sluèaju normalnije bi bilo da jedan sledbenik komunistièko-bolj¹evièke ideologije naloge dobija iz Severne Koreje ili Kube, ka¾e se u saop¹tenju Narodnog pokreta "Otpor". Biv¹i predsednik SRJ je uputio lideru radikala poruku kojom apeluje na njega da se kandiduje za predsednika Srbije kako bi nastavio "prljavi posao razgradnje Srbije" koji je prekinut demokratskom revolucijom. Za ©e¹elja bi bilo uputnije da mu Milo¹eviæ preprièa svoje iskustvo iz Centralnog zatvora u Beogradu, kao i kuæni red iz pomenute ustanove. Svom koalicionom partneru i sledbeniku nekada¹nji predsednik SRJ bi mogao da po¹alje i nekoliko pravnih saveta kako se treba braniti od optu¾bi za brojne zloupotrebe koje su zajedno poèinili, ka¾e se izmeðu ostalog u saop¹tenju "Otpora". vrati.gif Description: GIF image
